Divljastvo huligana

Iskreni ljubitelji sporta iz ovog dela sveta imaju razloga za zadovoljstvo i ponos. Dve reprezentacije sa prostora eks Jugoslavije osvojile su najsjajnija odlicja na Evropskom vaterpolo sampionatu u Kranju, ostavljajuci iza sebe predstavnike drugih zemalja za kojima, inace, u vecini stvari debelo zaostajemo.

Nazalost, balkanski huligani uspeli su da uprljaju ovaj lep dogadjaj. Umesto da u svet ode prica o sportskom uspehu Srbije i Crne Gore i Hrvatske, pa i organizatorskom poduhvatu Slovenije, vaterpolo sampionat u Kranju dominantno ce obeleziti divljanje navijaca. Ovde nije rec o "obicnom" navijackom huliganstvu, kad se ostrasceni fanovi destruktivno raduju ili tuguju zbog rezultata svojih idola. Tu ruznu stranu sporta poznaju i druge zemlje sirom sveta. U hrvatsko-srpskocrnogorskom vaterpolo okrsaju navijaci su projektovali i neke mracnije porive, one iste koji su nekontrolisano bujali nesrecnih devedesetih godina. Zato ovo i nije prica samo o sportu i navijanju.

Divljanjem u Kranju hrvatski navijaci su pokazali svu ruznocu ovakvog pristupa sportu. Srpski odgovor nije izostao - on je vidjen preksinoc na ulicama Beograda i drugih srpskih gradova. Vandalizam navijaca iz Hrvatske na Prvenstvu u Kranju, ne moze biti alibi za ono sto se u nedelju uvece desavalo pred Ambasadom Hrvatske u Beogradu. Razbijanje prozora, lomljenje grba i paljenje zastave na zgradi stranog diplomatskog predstavnistva je tezak izgred koji se ne moze tek tako zataskati. Koliko juce pre podne, hrvatski ministar inostranih poslova Tonino Picula je zbog ovog skandala otkazao ranije zakazanu posetu Crnoj Gori. Iz cisto odbranaske pozicije moglo bi se reci da ovaj izgred u Beogradu, nije da nije bas nicim izazvan, ali on svakako jeste uvreda druge zemlje i reakcija hrvatskog ministra je logicna.

Ako neredi u Kranju idu na dusu slovenackoj policiji, onda istu toliku odgovornost - ako ne i vecu, zbog onog sto se desilo pred hrvatskom ambasadom u Beogradu snosi srpska policija. Ne treba ni najmanje sumnjati da je, kojim slucajem, bila ugrozena obliznja americka ambasada, da bi odgovor policije bio neuporedivo energicniji.

Vaterpolo je, inace, takoreci elitni sport. Ligaske i druge redovne utakmice igraju se, uglavnom, u kamernoj atmosferi, pred malo publike. Ni sponzori se ne otimaju oko ovih klubova, tako da mnogi jedva prezivljavaju (upravo ovog proleca vodeci vaterpolo klub Partizan je bio primoran da rasproda ceo tim). Da je ova silna navijacka energija koja destruktivno pokulja ulicama kad ovi fini momci osvoje neku medalju, zaista sportski motivisana, onda bi i vaterpolo svakodnevica bila drugacija. Definitivno, nikoga ljubav prema vaterpolu nije navela da jurisa na stranu ambasadu, niti se izgrednici koji su to cinili mogu smatrati navijacima.