Babović: Milošević imao odlučujući uticaj na policiju

Policijski ekspert Budimir Babović potvrdio je u petak, na suđenju Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu, da je Milošević, po ustavu i zakonima, bio najodgovorniji za najvažnije odluke o delovanju policije u Srbiji od 1986. godine. U ekspertskoj analizi o policiji tokom Miloševićeve vladavine, koju je sačinio na zahtev Tužilaštva, Babović je zaključio da je Milošević imao "de jure" direktnu kontrolu i odlučujući uticaj na policiju, ali i dužnost da spreči njeno protivzakonito delovanje i kršenje ljudskih prava.

U dokumentu, koji je tužilac Džefri Najs u petak priložio u dokazni materijal, Babović je ukazao da zakonska ovlašćenja, međutim, "nisu predstavljala ograničenje" za Miloševića, koji ih je, kada bi mu zasmetala, "kršio ili menjao". Babović je, takođe, naveo i da su snage MUP-a Srbije, tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, operisale van Srbije "ili direktno ili preko paradržavnih (parastate) formacija" koje su bile pod kontrolom Službe državne bezbednosti Srbije. Milošević je znao za delovanje "paradržavnih formacija", ali se ne mogu naći dokazi da je učinio bilo šta da "koriguje protivzakonito ponašanje", konstatovao je ekspert Tužilaštva.

Kao primer za nezakonito proširivanje ovlašćenja predsednika Srbije, Babović je u sudnici izdvojio Miloševićevu odluku od 27. aprila 1997. kojom se Služba državne bezbednosti potčinjava direktno njemu. "Ta odluka nije bila dostupna javnosti, ali se u manjem krugu ljudi znalo da tadašnji načelnik SDB (Jovica Stanišić) uopšte ne komunicira s ministrom unutrašnjih poslova (Vlajkom Stojiljkovićem), već direktno s predsednikom. Ova odluka je to samo formalizovala, iako nema utemeljenja ni u Ustavu, ni u zakonu", rekao je Babović.

U zaključku njegove analize navodi se da je "nemoguće ne pokrenuti pitanje komandne odgovornosti Slobodana Miloševića, bilo zbog njegovog činjenja, bilo zbog nečinjenja". Babović je pred sudijama objasnio da termin "komandna odgovornost" nije upotrebio u pravničkom, već u policijskom smislu, s obzirom da je Milošević imao ovlašćenja da izdaje naređenja ministru unutrašnjih poslova. U nastavku suđenja, Milošević, optužen za genocid u BiH i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj, unakrsno će ispitivati Babovića.

Bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević osporavao je stručnost policijskog eksperta Tužilaštva Budimira Babovića, činjenicom da je on po obrazovanju profesor francuskog. Babović je ukazivao da je od 1983. do 1991. godine bio šef jugoslovenske kancelarije Interpola i tako stekao znanje o policijskom radu. Dodao je da ga drugi smatraju ekspertom na tom polju. Milošević je insistirao da svedok - koji je za Tužilaštvo sačinio analizu delovanja policije u Srbiji dok je optuženi bio na vlasti - nije kompetentan za taj posao.

Milošević je negirao da je, kao predsednik SRJ, imao zakonsku nadležnost nad MUP-om Srbije, ali je Babović ostao pri iskazu. Da je svedok nestručan, Milošević je nastojao da dokaže tvrdnjom da u MUP-u Srbije nikada nije bilo više od 34.000 zaposlenih, a ne 150.000 kako je Babović napisao u svojoj knjizi "Policija i ljudska prava u Srbiji". Babović je odgovorio da je u budžetu Srbije 1997. godine za potrebe MUP-a Srbije izdvojena suma za taj broj ljudi.

Milošević je pitao svedoka na osnovu čega u analizi tvrdi da je srpska policija počinila zločine van Srbije i na Kosovu. Babović je odgovorio da o tome postoje brojni dokumenti nevladinih organizacija i izveštaji domaćih i stranih medija. Optuženi je negirao i nalaz eksperta da u Srbiji, tokom devedesetih, policija nije bila podvrgnuta parlamentarnoj kontroli, a Babović je uzvratio da jedan od odbora nadležnih za to nije zasedao četiri godine.