Kurteš: Nemam nameru da podnosim ostavku

Selektor rukometne reprezentacije Srbije i Crne Gore Zoran Kurteš izjavio je da nema nameru da podnese ostavku, kao i da će prihvatiti bilo kakvu odluku nacionalnog Upravnog odbora Rukometnog saveza.

Iako je Svetsko prvenstvo (SP) u Portugalu završeno 2. februara, Kurteš je tek u petak podneo izveštaj UO Rukometnog saveza Jugoslavije o tome šta se dešavalo na tom takmičenju i zbog čega "plavi" nisu ispunili očekivanja.

"Mislim da osmo mesto nije uspeh, pre svega, jer nismo uspeli da se plasiramo na Olimpijske igre 2004. godine, što nam je bio glavni cilj. Moj izveštaj treba da posluži kao osvrt na sve što se dogadjalo pre Svetskog prvenstva, za vreme i posle šampionata i šta bi trebalo da se uradi kako bi reprezentacija u budućnosti bila uspešnija", rekao je Kurteš u intervjuu agenciji Beta.

Selektor je naveo da je posebno objasnio Svetski kup na kome je reprezentacija učestvovala pre SP, kako bi bilo jasnije zašto je izabrao baš one rukometaše koji su igrali u Portugalu.

"Na Svetskom kupu većinu ekipe su činili igrači iz domaćeg šampionata. Zauzeli smo šesto mesto sa dve pobede i nerešena rezultata i videlo se da je to prosečan tim, koji ne može ravnopravno da se nosi sa najboljim evropskim selekcijama", kazao je Zoran Kurteš i istakao da je imao problema sa povredjenim reprezentativcima.

"Mi generalno imamo problema sa mladim igračima. Ne mislim samo na njihovu fizičku spremnost, već i na nepoznavanje taktike i tehnike i zato sam bio prinudjen da izaberem iskusnije rukometaše. Neko može da kaže da Nedeljko Jovanović nije bio spreman za takmičenje, ali on može sam da reši, u svakom trenutku, dosta problema. Sve u svemu, izabrao sam takvu reprezentaciju, jer sam imao jasan cilj kako ćemo da igramo na Svetskom prvenstvu", dodao je selektor.

Kurteš je objasnio da je jedna lopta u utakmici sa Nemačkom odlučila o plasmanu i potsetio da je Jugoslavija na SP u Francuskoj 2001. godine pobedila Španiju sa jednim golom razlike i osvojila bronzanu medalju, kao što je i na prethodnom šampionatu u Egiptu 1999. godine savladala Nemačku, kada je, takodje, zauzela treće mesto.

"Sigurno da Upravni odbor RSJ ne može povoljno da oceni osmo mesto. Zato sam u izveštaju naveo da reprezentacija mora da bude češće na okupu, da odigra što više utakmica, kao i da selektor mora da bude profesionalac. Mislim da bi mnogo toga bilo drugačije da smo mogli da se spremamo 90 dana godišnje. Ovako, igračima je ispadala lopta, pravili su tehničke greške. Nije to moja krivica, to je samo odraz kako se godinama radi u klubovima", rekao je Kurteš.

Prema njegovopj oceni, trenere ne treba menjati brzo ni u klubovima, a naročito ne u reprezentaciji. "Nisam ja bitan u ovom trenutku, ali selektor mora da bude sa reprezentacijom najmanje dve ili četiri godine, da mu se pruži šansa i da pogreši, da vidi gde je, jer veliko takmičenje nosi drugačije iskustvo, kakvo ne može da se doživi u nacionalnom prvenstvu".

Iako se u javnosti spekuliše da je njegova smena gotova stvar, većina reprezentativaca, posle Svetskog prvenstva, ističala je da selektor nije kriv i da treba da ostane na ovoj funkciji.

"Sa igračima sam imao odličnu saradnju. Mogli smo normalno da razgovaramo, imali smo odličnu atmosferu i malo nam je nedostajalo da to pretvorimo u medalju. Takav uspeh dao bi nam zdravu osnovu za dalji rad. Realno je da smo imali malo vremena da se spremimo i zbog toga je bilo iznudjenih rešenja kod izbora rukometaša", dodao je selektor.

Savezni selektor tvrdi da bi opet izabrao sličan tim, u kome bi eventualno promenio jednog ili dvojcu igrača i priznaje krivicu što je apsolutno verovao lekaru, koji je pogrešno procenio težinu povrede Vladana Matića (koji je na SP uspeo da odigra samo 11 minuta).

Na pitanje kako se dogodilo da bude jedini trener na klupi (pored njega je sedeo generalni sekretar Božidar Djurković), dok su ostale selekcije pratili stručni štabovi, Kurteš je odgovorio da nije želeo da naruši atmosferu u timu.

"Trebalo je da na šampionat doputuje pomoćni trener Marko Isaković, na koga su igrači navikli, ali on jednostavno nije uspeo da stigne u Portugal. Želeo sam da pored sebe imam nekog u koga imam poverenja", objasnio je on.

Posle Svetskog prvenstva, najviše se zameralo selektoru što ekipa nije igrala raznovrsnu odbranu, već uglavnom 6:0, kao i da su u odbrani bili rukometaši, koji je ne igraju ni u svojim klubovima. "Kada sedite u fotelji i gledate, onda to tako izgleda. Činjenica je da mi nemamo reprezentativce koji igraju 'u oba pravca'. Savremen rukomet je takav da nisam mogao da menjam šest igrača odjednom. Tačno je da Škrbić, Jovanović, Peruničić i Maksić ne igraju u svojim klubovima u odbrani, ali morali su da igraju, jer nije imao ko", naglasio je Kurteš.

"Druga stvar je što sam od nekih očekivao da se istaknu, da iznenade. Petrić je imao šansu protiv Nemačke, Lapčević u nekoj drugoj utakmici... To su igrači koji su već dugo u reprezentaciji, ali još ne daju veliki doprinos. Zato su možda krivi stariji igrači, koji su jake ličnosti, pa mladji ne mogu lako da se oslobode pritiska", dodao je on.

"Plavi" su propustili šansu da se na Svetskom prvenstvu direktno plasiraju na Olimpijadu. Narednu priliku imaće na Evropskom šampionatu sledeće godine, kada treba da budu "ispred" Švedske i Danske.

"To je strašan 'udarac' za naš sport. Naročito za sve te momke kojima Olimpijske igre treba da budu završnica karijere. Ipak, pokazalo se da Danska i Švedska nisu nepobedive ekipe i zato mislim da još uvek možemo da se plasiramo na Olimpijadu u Grčkoj", istakao je selektor rukometne reprezentacije.

"Siguran sam da svaki trener želi da radi sa reprezentacijom i da je svakome čast da bude sa nacionalnom selekcijom. Trenutno sam trener Partizana i moji planovi su vezani za našu zamlju. Videćemo kakvu odluku će doneti ljudi koji vode rukomet. U svakom slučaju, ja ću je prihvatiti. Zašto da podnesem ostavku?", rekao je Zoran Kurteš.