Vojska je jedna

General-pukovnik Branko Krga, načelnik Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, posetio je "Politiku" i razgovarao sa urednicima i novinarima našeg lista. Iz ovog razgovora izdvojili smo nekoliko najzanimljivijih pitanja i odgovora, a tiču se funkcionisanja Vojske i brojnog stanja u novoj državnoj zajednici, reforme i civilne kontrole, vojnih obaveštajnih službi, služenja vojnog roka, navodnih smena generala, odlaska stručnjaka itd.

• Tema koja nas ovih dana najviše zaokuplja jeste početak života nove državne zajednice Srbija i Crna Gora. Šta se menja u položaju oružanih snaga, počev od onih suštinskih pa do sporednih pitanja, kao što su amblemi i oznake na uniformama.

- U Ustavnoj povelji (članovi 54-58) date su samo najnužnije odredbe koje se odnose na Vojsku Srbije i Crne Gore, a detaljnije će tu važnu problematiku tretirati zakoni i podzakonska akta, zatim strategija nacionalne bezbednosti (ako se bude donosila), strategija odbrane, nova vojna doktrina i niz drugih dokumenata.

Što se tiče, kako ste rekli, sporednih pitanja, kao što su amblemi i oznake na uniformama, to će se nužno menjati kada se donese zakon o grbu i zastavi državne zajednice Srbija i Crna Gora. Takođe, biće neophodno da se menjaju natpisi na kasarnama, tablice na vozilima, natpisi na graničnom kamenju i drugo.

• Da li u budžetu ima sredstava za to?

- Za sada nema izdvojenog novca za te potrebe.

• Ima li ideja i o vizuelnoj promeni uniformi?

- Naša intendantska služba će predložiti promene na uniformama u vezi s novim amblemima. Oblik uniforme se pokazao funkcionalan i za sada nema potrebe da se menja, već je nužno poboljšati kvalitet materijala.

Brojno smanjenje

• Prema nekim tumačenjima Vojska Srbije i Crne Gore neće biti jedinstvena, što unosi dosta zabuna.

- U Ustavnoj povelji (član 54) piše da "Srbija i Crna Gora ima vojsku". Mi polazimo od toga da je to jedna vojska i da lanac komandovanja treba i dalje da ide od Vrhovnog saveta odbrane, preko Ministarstva i Generalštaba prema svim elementima vojnog sistema, korpusima itd. Kako će to zakonom da bude uređeno, mi u Vojsci to sada ne možemo da kažemo.

• Nedavno smo čuli zalaganje generala Grahovca, savetnika premijera Đukanovića, da armija treba da se svede samo na 20.000 vojnika, da Ratnu mornaricu treba rasformirati, vojnike povući sa juga Srbije. Kako komentarišete takve teze?

- U poslednje vreme u javnosti se iznosi dosta teza o promenama u Vojsci. Reč je o ozbiljnom pitanju i razumljivo je da o tome ima različitih stavova. Kod nas u Vojsci raspoloženje za promene je veoma prisutno. Pri tom, smatramo da sve što se menja treba da podrazumeva poboljšanje kvaliteta.

Kada je reč o određivanju brojnog stanja Vojske, mislimo da je to posebno ozbiljno pitanje, koje ne bi trebalo rešavati na osnovu nečijeg "mišljenja" ili "utiska", već bi to trebalo da bude rezultat ozbiljne stručne analize. Ta analiza, po našem mišljenju, trebalo bi da obuhvati, pre svega, objektivnu procenu bezbednosnih rizika, sada i u budućnosti. Verovatno bi ta procena pokazala da naša zemlja, za razliku od mnogih drugih, ima veoma izražene bezbednosne rizike.

Naša Vojska sada ima oko 77.000 ljudi. Postoji odluka Vrhovnog saveta odbrane da se taj broj smanji na 60.000 do 65.000 ljudi. Kada prepustimo obezbeđenje granice MUP-u ili drugoj instituciji, samo po tom osnovu može da se smanji brojno stanje za 7.000 ljudi. Ako uvedemo profesionalnu vojsku, smanjenje može da bude za daljih 20 odsto. Takođe, tehnička modernizacija stvorila bi uslove za dalje brojno smanjenje vojske. Perspektiva našeg priključenja Partnerstvu za mir takođe je činilac koji može da utiče na brojno stanje Vojske.

Naravno, veoma važan činilac su i materijalne mogućnosti zemlje, zatim, demografski potencijal i drugo.

Pri tom, trebalo bi uzeti u obzir i rešenja nekih drugih zemalja slične veličine. Tako, na primer, Grčka ima oružane snage od oko 130.000, a Belgija 43.000 pripadnika. Obe zemlje su članice NATO-a.

U svakom slučaju, reforma Vojske, uključujući i smanjenje brojnog stanja, treba da bude strogo kontrolisan i planski proces, kako se ne bi dogodilo da te promene budu stihijske, kao što je bio slučaj u nekim zemljama, sa veoma negativnim uticajem na unutrašnju, pa i regionalnu bezbednost.

• Kako ćete rešavati problem regruta, ako iz Crne Gore budu insistirali na tome da služe vojni rok isključivo na teritoriji svoje republike?

- Već sada 70 do 80 odsto Crnogoraca vojni rok služe u Crnoj Gori. Onih 20 do 30 odsto su u Srbiji, u centrima za obuku vozača, kuvara i u nekim drugim jedinicama. Po svojoj volji regruti mogu da služe vojni rok i u drugoj republici. Kako će to izgledati u praksi, videćemo. U svakom slučaju nastojaćemo da se nađe rešenje.

• A ratna mornarica?

- Pitanje ratne mornarice trebalo bi da se rešava u okviru ukupnih promena u Vojsci. Već postoje različiti modeli racionalizacije i tog vida Vojske.

• Jedan od ključnih zahteva je tzv. civilna kontrola nad Vojskom. Kako Vi shvatate taj problem?

- Demokratska i civilna kontrola Vojske je sasvim obična stvar u uređenoj državi. Te kontrole već sada ima u mnogim elementima, a postoji mogućnost da se i dogradi. Mi u Vojsci to ne samo da potpuno razumemo, nego i priželjkujemo da što pre počne da funkcioniše na osnovu zakona, jer od toga očekujemo višestruku korist.

Ponekad se to pitanje javnosti tako predstavlja kao da Vojska ima nekakve rezerve, što uopšte nije tačno. Parlamentarci, novinari i neki drugi koji su dolazili u naše jedinice i ustanove, to mogu najbolje da potvrde.

• Otkud onda priča o korupciji pri vojnim nabavkama?

- Mi uopšte ne kažemo da smo idealni. Kada se neki propust u toj sferi dogodi, gonimo počinioce prema važećim propisima. Demokratska i civilna kontrola i u toj oblasti mogu samo da pomognu da se stanje poboljša, a to je, pre svega, interes nas u Vojsci.

"Smene" iz Beograda

• Zašto su vojne obaveštajne službe toliko kontroverzne?

- Naše obaveštajne službe ili, preciznije rečeno, Vojnoobaveštajna služba i Služba vojne bezbednosti, uopšte nisu kontroverzne. To su službe koje obavljaju izuzetno važne zadatke od značaja za Vojsku, a time i za zemlju u celini.

• Šta će biti kad Vojna obaveštajna služba ne bude pod ingerencijom Generalštaba? Kome će, recimo, organ bezbednosti u nekoj jedinici referisati?

- Naravno, komandantu, kao i u drugim vojskama.

• U stranim medijima se pojavljuju spekulacije o smenama u Vojsci?

- Ne bih rekao da je to izvorno iz stranih medija. Nama je jedan visoki diplomata iz zapadne zemlje rekao da napadi na Vojsku ne dolaze iz Haga, Vašingtona ili Brisela, već iz Beograda. Generali i drugi pripadnici Vojske nisu bili, niti će biti vezani za bilo kog predsednika ili političara poimence. Nastojimo da što bolje obavljamo svoje profesionalne dužnosti, ne mešajući se ni na koji način u politiku.

A što se "smena" tiče, one su sastavni deo života Vojske i od toga ne bi trebalo praviti "slučajeve".

• Mogli smo da navedemo primere nekih Vaših prethodnika koji su radili suprotno?

- Ne znam nijednog generala koji je sada u Vojsci a da se vezuje za ovog ili onog političara. Isto tako, nijedan političar nije tražio da budemo "njegovi". Tu svakako ne treba mešati uobičajene kontakte sa visokim državnim funkcionerima, koji su nužni radi normalnog izvršavanja zadataka Vojske.

Nevezivanje za bilo koju partiju ili pojedinca najbolje je rešenje i za političare i za nas generale i druge pripadnike Vojske. Eventualni pokušaji podele Vojske po partijskim ili bilo kojim drugim osnovama, bili bi suprotni zakonu i suštini te institucije i mogli bi da izazovu višestruko negativne posledice, a to, ubeđen sam, niko ne želi.

• Da li je zbog malih plata primetno osipanje stručnjaka iz Vojske?

- Kada je reč o platama u Vojsci, mogu da kažem da je stanje zabrinjavajuće. To se posebno odnosi na podoficire, mlade oficire sa prosečnom platom od 10.055 din, vojnike po ugovoru sa platom ispod 5.000 din. i civilna lica. Većina njih je bez stana i dodatnih prihoda.

Ni ostali pripadnici Vojske nisu u povoljnom položaju. Mi ne tražimo povlašćeni status u odnosu na druge kategorije naših građana jer vidimo da je i mnogima drugima teško. Jedino što očekujemo jeste da se uvaži Zakon koji je uzeo u obzir težinu i specifičnost vojnog poziva. Da napomenem samo to da oko 80 odsto naših podoficira i oficira ne živi u blizini mesta rođenja, svaki ima u proseku 3-4 premeštaja, mnogi obavljaju veoma teške zadatke u Kopnenoj zoni bezbednosti, na granici, rade na razminiranju, dekontaminaciji, obavljaju i niz drugih poslova gde im je ugroženo zdravlje, pa i život, a to se u većini država adekvatno nagrađuje - rekao je u intervjuu za "Politiku" general-pukovnik Branko Krga.