Igrao u brojnim serijama
Preminuo glumac Dejan Matić
Dejan Matić, glumac Beogradskog dramskog pozorišta preminuo je u 61. godini, potvrđeno je Tanjugu u BDP-u.
11:19
5.2.2025.
21 min
Ponedeljak, 10.02.2003.
10:09
Reakcije na izbore u Crnoj Gori
Dragan Koprivica, funkcioner Socijalističke narodne partije, koja je građane Crne Gore pozvala na bojkot izbora, izrazio je u izjavi za B92 zadovoljstvo ishodom glasanja. "Građani su pružili otpor dikataturi Mila Đukanovića i Filipa Vujanovića, jer mislim da je sramno šta je sve taj režim činio da natera građane da izađu na izbore. Jasno je da taj režim ne može imati podršku biračkog tela u Crnoj Gori, on je za kratko vreme doživeo dva teška poraza, građani su dva puta položili ispit iz građanske hrabrosti i dostojanstva", rekao je Koprivica.
Politicki lider Liberalnog saveza Miodrag Živković ocenio je da Crna Gora nije dobila predsednika, jer većina građana između 9 kandidata nije prepoznala "ličnost koja zaslužuje" da bude predsednik. On je u izjavi Beti ponovljeno glasanje nazvao "sramnim, jer su vladajuće stranke celu kampanju vodile iza očiju javnosti".
Direktor podgoričkog Centra za demokratiju Srdjan Darmanović ocenio je da je neuspeh ponovljenih predsedničkih izbora rezultat lošeg izbornog zakona u Crnoj Gori i pozvao organe vlasti da izmene propise. "Takvi rezultati su za mene očekivani i pokazalo se da je i na tim izborima crnogorska politička scena žrtva lošeg zakona", rekao je Darmanović. Taj zakon je zapravo otvoren poziv na bojkot izbora. Takva odredba postoji u zakonima Ukrajine, Kazhstana i Srbije, koja se takođe muči sa izborom predsednika Srbije. Tu odredbu treba ukinuti, na izbore treba da izađe onoliko građana koliko ih želi, predsednik će biti onaj koji dobije većinu glasova od onih koji su izašli na izbore. To je jedina odredba koja će izbore učiniti normalnim", rekao je on.
Govoreći o izbornim rezlutatima u svetlu funkcionisanja zajednice Srbije i Crne Gore, ekonomski ekspert Nebojša Medojević je rekao da je vreme "da se prestane s krajnje neozbiljnim načinom vođenja politike i da sve političke partije pokušaju da se koncentrišu na pravljenje minimalnog konsenzusa, koji bi mogao početi usvajanjem izmena i dopuna Zakona o izboru predsednika". "Moramo početi da se bavimo drugim stvarima, izmenom Ustava, procesom usklađivanja propisa sa standardima Evropske unije, kako bismo konačno krenuli putem tranzicije", kaže on.
Prema Ustavu Crne Gore, posle neuspelih izbora potrebno je ponoviti ceo postupak. Izbore raspisuje predsednik Skupštine, ali Ustavom i izbornim zakonima nije precizirano u kom roku. Izbori, po važećem zakonu, moraju biti održani najmanje 60, a najviše 90 dana od dana raspisivanja izbora. Crnogorski premijer Milo Đukanović ranije je najavio da će bez obzira na ishod izbora Parlamentu predložiti izmene zakona kojima bi bila ukinuta odredba o cenzusu.
Politicki lider Liberalnog saveza Miodrag Živković ocenio je da Crna Gora nije dobila predsednika, jer većina građana između 9 kandidata nije prepoznala "ličnost koja zaslužuje" da bude predsednik. On je u izjavi Beti ponovljeno glasanje nazvao "sramnim, jer su vladajuće stranke celu kampanju vodile iza očiju javnosti".
Direktor podgoričkog Centra za demokratiju Srdjan Darmanović ocenio je da je neuspeh ponovljenih predsedničkih izbora rezultat lošeg izbornog zakona u Crnoj Gori i pozvao organe vlasti da izmene propise. "Takvi rezultati su za mene očekivani i pokazalo se da je i na tim izborima crnogorska politička scena žrtva lošeg zakona", rekao je Darmanović. Taj zakon je zapravo otvoren poziv na bojkot izbora. Takva odredba postoji u zakonima Ukrajine, Kazhstana i Srbije, koja se takođe muči sa izborom predsednika Srbije. Tu odredbu treba ukinuti, na izbore treba da izađe onoliko građana koliko ih želi, predsednik će biti onaj koji dobije većinu glasova od onih koji su izašli na izbore. To je jedina odredba koja će izbore učiniti normalnim", rekao je on.
Govoreći o izbornim rezlutatima u svetlu funkcionisanja zajednice Srbije i Crne Gore, ekonomski ekspert Nebojša Medojević je rekao da je vreme "da se prestane s krajnje neozbiljnim načinom vođenja politike i da sve političke partije pokušaju da se koncentrišu na pravljenje minimalnog konsenzusa, koji bi mogao početi usvajanjem izmena i dopuna Zakona o izboru predsednika". "Moramo početi da se bavimo drugim stvarima, izmenom Ustava, procesom usklađivanja propisa sa standardima Evropske unije, kako bismo konačno krenuli putem tranzicije", kaže on.
Prema Ustavu Crne Gore, posle neuspelih izbora potrebno je ponoviti ceo postupak. Izbore raspisuje predsednik Skupštine, ali Ustavom i izbornim zakonima nije precizirano u kom roku. Izbori, po važećem zakonu, moraju biti održani najmanje 60, a najviše 90 dana od dana raspisivanja izbora. Crnogorski premijer Milo Đukanović ranije je najavio da će bez obzira na ishod izbora Parlamentu predložiti izmene zakona kojima bi bila ukinuta odredba o cenzusu.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 2
Pogledaj komentare