Za autonoman univerzitet

Trenutni predlog, zapravo, nije da se ukine status asistenta, već možda pre da se on proširi. Ideja je, naime, da se veći broj studenata poslediplomaca angažuje preko, recimo, jednogodišnjih ugovora da obavlja saradničke poslove, a da se po njihovom doktoriranju, najboljima među njima, u zavisnosti od kadrovskih potreba ustanove ponude docentska mesta. Čini nam se da bi se na taj način objektivizirao izbor u nastavnička zvanja, da bi veći broj ljudi dobio šansu da u ravnopravnoj utakmici konkuriše za to mesto, pri čemu bi se u praksi proverilo i koliko on ima smisla i volje za rad sa studentima.

Ovako kako je danas, onaj ko je imao sreću da u nekom trenutku dobije posao asistenta pripravnika ima daleko veću šansu da postane docent nego bilo ko drugi iz njegove generacije i to nezavisno od na tom poslu pokazanih rezultata. Razume se da bi, ukoliko se usvoji ovaj predlog, svi sadašnji asistenti zadržali ta zvanja do isteka izbornog perioda.

Velike promene

Ovako pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje dr Srbijanka Turajlić komentariše nedoumice koje su se poslednjih dana pojavile u javnosti povodom objavljivanja koncepcije novog zakona o visokom obrazovanju.

- Izuzetno je važno da se naglasi da novi zakon o visokom školstvu neće moći da stupi na snagu odmah, jer su promene koje taj zakon donosi suviše duboke da bi se mogle uvesti preko noći. Ideja je zapravo da se prelazne odredbe protegnu na period od nekoliko godina i da se postepeno uvode pojedina zakonska rešenja - ističe naša sagovornica.

Na pitanje zašto se onda i zakonske promene ne vrše postepeno, dr Turajlić odgovara: - Da bi se sistem zaista promenio moramo imati jasnu celovitu koncepciju promena i to moramo precizno definisati zakonom. Nakon toga, pojedine institucije će moći same da odrede tempo sopstvenih promena i da ih prilagode svojim mogućnostima. Drugim rečima, ako hoćemo da reformišemo visoko školstvo, onda se to može učiniti samo radikalnim izmenama koncepta.

Da li u radikalne promene spada i reorganizacija fakulteta i univerziteta? Dr Turajlić objašnjava da neki od naših sadašnjih fakulteta po broju oblasti koje se na njima razvijaju liče na male univerzitete. Drugim rečima, pored disciplina za koje je jedan fakultet matičan, na njemu po pravilu postoje katedre za opšte obrazovanje, za strane jezike i za neki niz predmeta čije poznavanje je neophodno radi izučavanja struke, a za koje fakulteti nisu matični.

- Takva organizacija je neracionalna iz dva razloga. Sa jedne strane, budući da najveći deo kolektiva nije kompetentan za te oblasti, on ne može, između ostalog, ni da vrednuje rad tih katedri, te se one razvijaju samostalno bez prave konkurencije koju bi imale kada bi se nalazile na svojim matičnim fakultetima. S druge strane, time se znatno povećavaju troškovi održavanja nastave - ističe dr Turajlić, navodeći sledeći primer.

Efikasno korišćenje opreme

U ovom momentu, u okviru univerziteta u Beogradu postoji sedam ili osam laboratorija za opštu hemiju, a njihovo opremanje zahteva kupovinu sedam kompleta opreme što ni mnogo bogatije zemlje sebi ne mogu da dozvole. Nama se čini da bi bilo prirodnije da se opremi jedna čestita laboratorija u kojoj bi svi studenti mogli da vežbaju. Otuda se došlo na ideju da se i nastavnici i oprema grupišu po oblastima kojima se zapravo bave. Da li će se te organizacione jedinice zvati departmani ili fakulteti ili odseci sasvim je nebitno pitanje. Bitno je da se stvore uslovi zdrave konkurencije i efikasnog korišćenja opreme. To je suština ideje kojom se predlaže strukturna reorganizacija univerziteta - pojašnjava ova profesorka.

Kada je reč o primedbama da se ovom koncepcijom ukida autonomija univerziteta i uvodi politička podobnost, dr Turajlić kaže da je upravo obratno i da se predviđa značajna deregulacija, odnosno da se čitav niz stvari (od formiranja programa do izbora nastavnika) ostavlja u isključivoj nadležnosti univerziteta.

- Ideja da univerzitet bude jedini nosilac statusa pravnog lica vodi ka jačanju univerziteta, a ne ka njegovom slabljenju. Država se ovim zakonom ograničava samo na kontrolu kvaliteta rada i to preko nezavisne agencije za akreditaciju. Budući da smo nedavno izdali knjigu o postupcima akreditacije u Evropi i podelili je svim univerzitetima i fakultetima, teško mi je da poverujem da još uvek ima profesora univerziteta koji nisu razumeli šta označava pojam akreditacije i to, nažalost, mešaju sa političkom podobnosti - kaže naša sagovornica.

Komentarišući zamerke da je koncepcija visokog školstva zapravo amerikanizacija obrazovanja ("bačelor" na diplomi kao oznaka završenih osnovnih studija) ona ističe da joj nije jasno zašto se naziv bačelor vezuje za amerikanizaciju.

Po njenim rečima, taj naziv trenutno dobijaju brojni mladi ljudi u Evropi kada završe osnovne studije, recimo u Italiji, Austriji ili Nemačkoj. "Teško mi je da poverujem da su se baš svi oni amerikanizovali", zaključuje dr Srbijanka Turajlić.