Formirana zajednica Srbija i Crna Gora

Posle skoro 11 godina postojanja, Jugoslavija je u utorak uveče prestala da postoji pod tim imenom, pošto je usvajanjem Ustavne povelje i pratećeg Zakona o njenom sprovođenju u Saveznoj skupštini formirana državna zajednica Srbija i Crna Gora. Na zajedničkoj sednici oba veća saveznog parlamenta novu državu proglasio je predsednik Veća građana Dragoljub Mićunović. On i predsednik Veća republika Srđa Božović potom su izjavili da su zadovoljni očuvanjem državne zajednice i zaustavljanjem daljeg raspadanja države i daljih cepanja. Božović je rekao da je to početak novih odnosa Srbije i Crne Gore i naglasio da je neophodno da Ustavna povelja bude primenjena autentično i bez zloupotreba. Dragoljub Mićunović je istakao da je stvaranjem nove države otvorena evropska perspektiva svim građanima. "Bio je vrlo važno uhvatiti korak sa zemljama iz okruženja i da ispunimo uslove koje od nas očekuje Evropska unija. Verujem da će građani za 3 godine zaboraviti šta je to referendum i da će želeti da budu u još većoj državi, u Evropi. Mislim da je to najveći rezultat ovoga što smo uradili", rekao je Mićunović. On je istakao da sada predstoji veliki posao izgradnje institucija nove države i da u tom procesu treba biti veoma obazriv kako bi transformacija bila što efikasnija.

Na to je ukazao i premijer Srbije Zoran Đinđić, koji očekuje da će organi nove države vrlo brzo dati prve rezultate. To su, prema njegovim rečima, stvaranje zajedničkog tržišta i svih uslova da građani u obe države-članice imaju ista prava, ali i deblokiranje procesa integracije sa Evropskm unijom koji je zastao u prethodnih nekoliko meseci. Đinđić je kao vrlo bitnu istakao činjenicu da je nova država zasnovana na kompromisu koji je maksimum u ovom trenutku. "Ranije smo pravili države zasnovane na velikim ciljevima, na velikim idealima, a one su se završavale neuspešno. Sada pravimo državu s minimalnim idealima i ciljevima i možda, ja se nadam verovatno, da će ona imati više uspeha nego dosadašnje naše države. U ranijim situacijama eforija i slavljenje su trajali duže nego pisanje Ustava, u ovom slučaju je pisanje trajalo dugo, a siguran sam da će u funkcionisanu zajednice biti utoliko manje problema. Mnogo toga zavisi od institucija i ljudi, mislim da imamo dovoljno političke volje da ispunimo te institucije snagom koja će omogućiti uspeh te zajednice", izjavio je Đinđić.

Predsednik Socijalističke narodne partije Predrag Bulatović je zadovoljan što je ostvaren jedan od značajnih ciljeva njegove partije, a to je očuvanje zajedničke države. On je podsetio da je Ustavna povelja i Zakon o njenom sprovođenju ne bi bili usvojeni u crnogorskoj i Saveznoj skupštini da nije bilo glasova SNP. "Njihovim usvajanjem naša partija postaje opoziciona na oba nivoa, a tako smo pokazali da su interes za koji smo se zalagali interes građana i programska opredeljenja", kaže on.

Bulatović je pozdravio prisustvo predstavnika Demokratske partije socijalista u Skupštini, ali mu potpredsednik Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković "nije ostao dužan". Bulatović: "Posebno mi je drago što smo posle dugih 4 ili 5 godina apstinencije našim političkim protivnicima u Crnoj Gori, DPS, omogućili da uđe u Saveznu skupštinu, da preuzmu odgovornost sa ostalim političkim subjektima u zemlji za izgradnju zajedničke države". Vuković: "Bulatović nikako da se odvikne od držanja banke u ovom domu, to je radio 5 godina. Sada počinju neka nova vremena".

Vuković je objasnio zašto proglašenju nove države nisu prisustvovali potpisnici "Beogradskog sporazuma" Milo Đukanović i Filip Vujanović. "Lukšić i ja prisustvujemo s malim zakašnjenjem, nismo znali da li će Bulatović i ovi njegovi iz SNP dozvoliti usvajanje Povelje, pa nismo mogli da planiramo svoje obaveze u Crnoj Gori. S njima je do sada bilo teško bilo šta planirati, a sada kada prelaze u opoziciju nadam se da će biti politički odgovorniji", rekao je on. Igor Lukšić je objasnio da Đukanović i Vujanović nisu došli u Beograd zbog prethodno preuzetih obaveza koje nisu mogli da otkažu i zbog manjkavosti u protokolu.

Na proslavi u Skupštini nisu bili ni Vojislav Koštunica, ni Miroljub Labus. Jedini prisutan potpisnik "Beogradskog sporazuma" bio je premijer Srbije Zoran Đinđić. On je objasnio da je to zato što, za razliku od mnogih, on preuzima odgovornost za kompromise i za teške odluke koje u sebi sadrže i rizik neuspeha. "Ako taj projekat ne uspe i moj ličan neuspeh će biti utkan u neuspeh te nove države", rekao je Đinđić. On je ipak uveren da su i predstavnici vlasti u Crnoj Gori spremni da iskreno uđu u pokušaj da od nove države bude napravljena funkcionalna zajednica. "U poslednjih mesec dana sam nekoliko puta razgovarao s Đukanovićem, razgovarali smo o tome da mnogo brže nego što je predviđemo akcionim planom uskladimo carine i tržišta Srbije i Crne Gore i da iznenadimo i našu skeptičnu javnost i međunarodnu javnost i da mnogo brže idemo u ostvarivanje ciljeva koji su definisani na trogodišnji period. Siguran sam da su oni spremni da pokušamo da od ove zemlje napravimo funkcionalnu državu, a njihovo prisustvo ovde večeras ne bih tumačio kao njihov bojkot", rekao je Đinđić.