Borba za vraćanje nepravedno oduzetog

''Mislili smo u početku da vlada Srbije treba da štiti i brani naše interese, ali se sada pokazuje da ona u stvari destruira naše interese. Ukoliko nastavi da ignoriše zahteve Lige za zaštitu privatne svojine, porodice vlasnika moraće adekvatno da reaguju kako radikalizacijom postupaka tako i pravnim koracima'', kaže za B92 Slavenko Grgurević, predsednik ove interesne organizacije koja se bori za povraćaj imovine oduzete od vremena Kraljevine Jugoslavije do danas.

Primera za tvrdnju da vlada nije na strani naslednika oduzete imovine, kaže Grgurević, ima veoma mnogo.

“Poslednji primer iz Čačka upravo govori kako ništa do sada nije urađeno. Iako je Skupština opštine Čačak zaključila da je zabranjen promet imovine oduzetog porekla, ipak je prodato je preduzeće 'Morava' koje je raspolagalo takvom imovinom. Konkretno, radi se o Hotelu 'Beograd', koji je i pored toga što postoji vlasnik hotela, porodica Kren, kako se hotel nekada i zvao – prodat upravo pre nekoliko dana. Kupio ga je biznismen koji, kako kaže, drži do poslovnog morala i koji je vlasnik kompanije Cepter – Milan Janković”, kaže Grgurević.

On objašnjava da postoji nada da se neposrednim dogovorom Krena i Jankovića interesi porodice naslednika ipak ispune. Ukoliko ne bude tako, porodica i Liga obratiće se međunarodnim organizacijama.

“To je samo jedan u nizu primera kako Agencija za privatizaciju prodaje i privatizuje sve, bez obzira na to što postoje vlasnici i naslednici”, objašnjava naš sagovornik.

Jasni zahtevi

Liga je, podsetimo, vladi dala dvonedeljni rok da izađe u susret njenim zahtevima.

“Naši su zahtevi jasni: neodložan početak rada na zakonu o vraćanju imovine oduzetog porekla, naše učešće u izradi zakona i podzakonski akt koji bi do donošenja zakona zabranio promet imovinom oduzetog porekla. Ja stalno podsećam na predizborna obećanja političara na vlasti a jedno od prvih bilo je vraćanje imovine pravim vlasnicima. Sve ovo mi smo jasno rekli na poslednjem protestu ispred vlade, na koji je došlo nekoliko hiljada naših članova iz cele Srbije”, kaže Grgurević.

Članovi lige poslednjih meseci dolazili su na razne aukcije i “obarali” prodaju preduzeća.

“Mi smo na taj način uspeli da zaustavimo privatizaciju imovine koja pripada našim članovima. Međutim, možda će naši postupci biti i radikalniji pogotovo zato što smo čuli da država želi da nam umesto imovine ponudi neke obveznice. Mi ne prihvatamo nikakve bezvredne papire kojima će oni umesto denacionalizacije obaviti još jednu nacionaliazaciju. Pa 99,9 naših članova su vlasnici malog stana, lokala, komadića zemlje, i u tome vide rešenje svojih ekonomskih problema. Samo je 50-ak velikih vlasnika”, objašnjava Grgurević.

S druge strane, članovi lige koji su istovremeno i strani državljani dobijaju od svojih vlada podršku i vladi Srbije upućuju poruku da se određena imovina ne može prodati.

“Evropske zemlje i SAD više brinu o svojim građanima nego Srbija koja čak destruira interese građana. A mi, s druge strane, nudimo program implementacije zakona koji je socijalni i koji omogućava široku privatnu inicijativu. Oni nama sada nude plaćanje ove imovine kroz obveznice. … To je nezamislivo”, objašnjava naš sagovornik.

Jasno je da ova oblast mora biti i pravno uređena i mora zadovoljiti sve strane. Dosadašnji pokušaji izrade zakona prošli su, međutim, neuspešno.

Neuspeli pokušaji

Prvo su postojale dve inicijative za izradu nacrta. U jednoj od komisija za izradu teksta učestvovao je i predstavnik lige i nacrt je 15. juna 2001. godine otišao u vladu Srbije.

“Tada, zbog loših odnosa u vladajućoj koaliciji, nacrt biva stavljen na stranu. Ministarstvo pravde je tu bilo angažovano na aktiviranju rasprave o nacrtu, ali bez uspeha. Potom je u decembru te iste godine sastavljena druga komisija, sa Seadom Spahovićem na čelu, u koju smo bili uključeni i mi. I na taj nacrt smo imali primedbe, ali je on u oktobru 2002. otišao u vladu. Međutim, ni on se nije dopao vladi, jer je ona smatrala da on previše izlazi u susret starim vlasnicima pa je i taj pokušaj propao. Treći pokušaj predstavlja rad Centra za unapređenje pravnih studija i naši pokušaji da se uključimo u rad ove komsije nisu urodili plodom. Šta je dalje bilo sa njihovim radom ne znam, ali smo mi tada prešli na proteste”, objašnjava Grgurević.

S druge strane, Božidar Đelić, ministar finansija, najavio je da će nacrt zakona o denacionalizaciji biti predstavljen narednih dana, kada se o njemu bude izjasnila vlada Srbije.

“Ova vlast je ideološki potpuno za ispravljanje nepravde učinjene tim ljudima, ali su stvarne mogućnosti nešto drugo. Moramo biti realni i ne davati lažna obećanja. Naš predlog je da se novčano obeštete bivši vlasnici putem obveznica, jer je vraćanje imovine u naturi vrlo složeno, pošto se postavlja pitanje šta s onima koji su u međuvremenu postali vlasnici stanova, objekata i drugog'', kaže Đelić, dodajući da u mnogim zemljama istočnog bloka koje su zakonom propisale vraćanje imovine to nije u praksi učinjeno, jer je usledila potpuna blokada, pa je sve ostalo slovo na papiru.

Najgore bi bilo tim ljudima, kaže Đelić, kojima je već jednom učinjena nepravda kada im je sve oduzeto, sada učiniti novu nepravdu davanjem lažnih obećanja.

Slika stanja u jednoj priči

Podsetimo na to da su mnoge opštine u Srbiji donosile zaključke o zabrani prometa imovine oduzetog porekla koji, međutim, nemaju pravnu težinu, ali imaju političku. Isto je učinio i vojvođanski parlament koji je prošlog maja jednoglasno doneo uredbu o zabrani prometa ove imovine.

U Vojvodini živi i potomak dve nekada najbogatije porodice iz pokrajine. Od tog bogatstva Nikoli Tanurdžiću ostao je samo stan, a on nastavlja napore da povrati imovinu.

Tanurdžić je unuk trgovca Nikole Tanurdžića i istovremeno unuk industrijalca i zemljoposednika Đorđa Dunđerskog. Od bogatih dedova ostao mu je porodični stan od 212 kvadratnih metara u centru Novog Sada i to u stambeno-poslovnoj zgradi poznatoj kao ''Tanurdžićeva palata''.

Nikola Tanurdžić bio je najbogatiji trgovac štofovima između dva rata. On je 1932. kupio plac, a godinu dana kasnije počinje gradnju stambeno-poslovnog centra sa 4.000 metara kvadratnih stambene površine, 2.000 poslovnog prostora i 6.000 kvadrata hotela. Prvi stanari uselili su se već 1934. 

Po završetku rata pobegao je, jer je dobio signale da će biti streljan. Sklonio se u Hrvatsku, a nakon nekoliko godina ponovo počinje da se bvi trgovinom tekstilnim materijalima, modnim žurnalima, koncima, iglama... Umro je 1969. godine. Monumentalno zdanje koje je podigao prvo su zvali zgrada ''Progresa'' a danas, kada je objekat u vlasništvu države, poznatiji je kao ''Tanurdžićeva palata''.

Nikolin drugi deda Đorđe Dunđerski na početku prošlog veka imao je četiri fabrike i četiri imanja bogata zemljom. Oženio se Olgom, kćerkom ađutanta kralja Nikole. Živeli su u porodičnoj kući u Dunavskoj 23, u centru Novog Sada, a povremeno su koristili dvorac u Kulpinu.

Komunisti su ga osudili za saradnju sa okupatorom i konfiskovali mu kompletnu imovinu. On je 1948. osuđen za saradnju sa okupatorom, ali od streljanja su ga spasili Rusi. Umire 1950. godine.

Dvorac u Kulpinu predstavlja spomenik kulture kojim gazduje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

U dugačkom nizu objekata i nekadašnjih vlasnika koji imaju potomke i naslednike oduzetog možemo izdvojiti neke fabrike, hotele pa čak i rudnike.

Predug spisak naslednika

Da nije bilo nacionalizacije, Gavrilo Gajić bio bi vlasnik ciglane u Staroj Pazovi, a porodice Savčić i Acović bile bi vlasnici Fabrike vagona u Kruševcu. Iste ove porodice imale bi u vlasništvu i Fabriku konzervi ''Stefanović Duća'' u Kruševcu, koja je u ovom trenutku u stečaju. Porodice Savčić i Acović bile bi vlasnici Prometne banke i Rudnika Podvis i Tresibaba.

Ove porodice raspolagale su velikim kapitalom uloženim u fabrike i brodarstvo, a imale su u vlasništvu i Vračarsku štedionicu.

Avram Filipović, Svetozar Filipović i Dušan Stojanović bili bi vlasnici ''Gvožđar a.d.'', industrijskog preduzeća livnice gvožđa i metala, danas livnice industrije motora u Rakovici, a Vladimir K. Valčić bio bi vlasnik Tekstilne industrije "Kosmaj" u Beogradu, na Voždovcu, čije objekte danas koristi preduzeće "Termovent". Naslednici Toma i Andreja Valčić nameravaju da nakon povraćaja ove imovine obnove "Kosmaj" i nastave sa radom.

Porodice Pavlović, Ivković, Zečević zajedno sa akcionarima Županice a.d. bili su vlasnici istoimenog preduzeća. Od nacionalizovane imovine nastale su dve firme: PIK ''Južni Banat'' i ''Belocrkvanka''. U dvorištu Županice, na zemljištu akcionarskog društva, podignuti su u posleratnim godinama silosi PIK "Servo Mihalj".

AD Županica je posedovala još i strugare "Treska" u Skoplju, "Ibar" u Raškoj, "Ibar" u K. Mitrovici i "Treska" u Rožajama...

Lazar i Đorđe Žarković bili bi naslednici Hotela ''Jadran'' (Adria) u južnom delu Kosovske Mitrovice, izgrađenog 1928. godine. Avram i Svetozar Filipović su naslednici zgrade u ulici Kralja Aleksandra 12 (danas Trg Nikole Pašića) u Beogradu. U zgradi je bila smeštena gvožđarska radnja Avrama Filipovića i brata (AFIB), poznatija kao ''Ferum''...

Po ulasku Srbije i Crne Gore u Savet Evrope svi građani ove zajednice imaće mogućnost da svoja prava i interese brane i ostvaruju pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu.

www.liga.org.yu