Limuzine kojima smo mahali

Među 23 automobila i motocikla, koji će se naći na licitaciji, šest je pripadalo maršalu Jugoslavije i gotovo svi su rariteti

Jedna od najpoučnijih priča o nebrizi prema automobilima naših vladara počinje još 1934. godine, kada je u Marselju ubijen kralj Aleksandar. Fatalni automobil DELAGE D8 dve godine kasnije dospeo je u našu zemlju, kao poklon francuske vlade. Smešten je u Vojni muzej, da bi posle Drugog svetskog rata, odlukom ondašnjih vlasti, bio povučen sa Kalemegdana i doživeo neveselu sudbinu razvozača pomija iz beogradskih kasarni. Okončao je pedesetih godina, isečen na otpadu u Loznici.

Nešto slično dogodilo se sedamdesetih godina prošlog veka, kada su mnogi automobili iz voznog parka Maršalata prodavani na vojnom otpadu po zanemarljivo niskoj ceni.

Takvu sudbinu, na sreću, izbeglo je dvadesetak automobila i motocikala koje će od danas Savezno ministarstvo za odbranu ponuditi zainteresovanima pred javno nadmetanje u Centralnom klubu Vojske Jugoslavije. Među njima svakako najveću pažnju privlači pet "mercedesa" i jedan "rols-rojs" iz poseda Josipa Broza Tita, velikog ljubitelja automobila i čak, 1912. godine, probnog vozača u "Austro-Dajmleru".

Rođendanski poklon

Bio je običaj da Tito svakog 25. maja, na svoj rođendan, dobije nov automobil. Iz bogatog voznog parka bivšeg predsednika i maršala još 1987. godine slovenačkom Tehničkom muzeju je pozajmljeno na privremeno korišćenje 15 automobila za izložbu, ali oni nikada nisu vraćeni niti su spomenuti u deobnom bilansu bivše Jugoslavije. Četiri "kadilaka", po jedan "horch", "rols-rojs" i "ford kontinental" zauvek su ostali u Sloveniji.

Jovan Božinović, kustos-konzervator u Muzeju nauke i tehnike, posebno ukazuje na dva bisera među Titovim automobilima ponuđenim na javnu prodaju. Blindirani "mercedes 600/8", kupljen sredstvima Saveznog MUP-a 1978. godine za 667.100 nemačkih maraka, težak je 5,5 tona i blindiran limom od 3,5 milimetara, a staklo mu je debelo 28 milimetara. Jedini je na svetu u klasi A koji je blindiran sa međuosovinskim rastojanjem od 3,90 metara. "Mercedes" je prešao oko 30.000 kilometara, a posle Titove smrti koristio ga je Slobodan Milošević, doduše samo jednom, a potom Milan Panić zaključno sa 1999. godinom. "Vuku" ga 250 konja i 6.330 kubika.

I drugi "mercedes 600 pullman landolet log-top", poklon Zagrebačkog velesajma za rođendan 1967. godine, takođe je raritet. Pripada seriji od sedam komada sa šestora vrata. Početna cena za ova dva "mercedesa" je 30 miliona dinara, ili 500 hiljada evra.

Samo za goste

Najstariji automobil u ponudi, proizveden 1960. godine, jeste "rols-rojs fantom V", korišćen do 1976. godine, iz serije od 93 komada, radne zapremine 6.230 kubika. Ostale tehničke podatke o snazi i performansama, po tradiciji, fabrika ne objavljuje. Prema rečima našeg sagovornika, Tito ga nije često koristio, pa su se u njemu uglavnom vozili njegovi gosti.

Ostala tri automobila iz Titovog voznog parka su "mercedesi" iz serije od 124 komada, proizvedeni u razdoblju od 1963. do 1981. godine. Sva vozila su potpuno ispravna, u savršenom stanju i o njima danonoćnu brigu vodi specijalni auto-vod Gardijske brigade.

- Naš muzej, matični za tehniku, ove automobile proglasio je kulturnim dobrima i ni pod kojim uslovima ne mogu se trajno izvesti iz zemlje - kaže Božinović. - Mada Muzej ima pravo preče kupovine, sredstva koja bi trebalo odvojiti skoro da premašuju celokupan godišnji iznos naših plata.

Budući kupci skupocenih autmobila i motocikala moraće da se pridržavaju strogih propisa posedovanja, koje je sačinio Muzej. Podrazumeva se čuvanje po svim standardima, što se naročito odnosi na prva dva "mercedesa" za koje je upućen predlog za dalju kategorizaciju.

Automobili po dva osnova treba da imaju zaštitu - kao tehnički rariteti (male serije, izuzetne performanse, očuvanost) i zbog istorijskog značaja.

Ljubitelji istorijskih znamenitosti na dva, četiri, šest i više točkova, spremni da plate zamašnu sumu evra, moći će ove izuzetne eksponate da razgledaju tokom četiri februarska dana pre nego što odluče hoće li se provozati automobilom kakav, sasvim sigurno, nema niko u bližem okruženju.

Kraljica vozi u Pariz

Kraljica Marija, rumunska princeza i žena kralja Aleksandra Karađorđevića, izuzetno je volela automobile. Bila je uzvišena zaštitnica Jugoslovenskog automobilskog kluba. Imala je jedanaest vozila devet različitih marki. Kažu da je bila veoma spretan vozač, čak je jednom prilikom tri dana sama upravljala kolima od Bleda do Pariza.

Amerikanac Vitman Bol je slučajno 1929. godine došao do kraljičinog "riley kabrioleta" i na osnovu saobraćajne dozvole, koja je bila izdata u Engleskoj, saznao ko je bila prva vlasnica dvoseda. Preko naše ambasade u Londonu, ponudio je da Jugoslavija otkupi auto, ali je sve ostalo samo na ponudi.