Pohlepa

Lopta dolazi do najboljeg igrača Danske Kristijana Eriksena, fudbalera prefinjenje tehnike, od koga se lopta odbija kao da je udarila u drvo.

Baš u tom trenutku je pao na travu i nepomično ležao. Usledila je zebnja, ceo fudbalski svet je zameneo...

Kreće agonija. Lekarska ekipa utrčava na teren, reanimira ga i sve traje nekoliko minuta, a igrači oba tima su u šoku.

Njihovi izrazi lice govore da nešto dobrano nije u redu.

Eriksen dobija kiseonik i na nosilima ga iznose sa terena, baš kada pokazuje znake života podizanjem ruke.

Kako se ovo desilo?

Postoje razna mišljenja, ali dok se ne urade detaljne analize niko sa sigurnošću ne može ništa da tvrdi.

Međutim, jedno pitanje koje se jako nameće, čak i izuzev ovog slučaja, kuda ide fudbal?

Drogirani lavovi

EPA-EFE/Wolfgang Rattay

Dokle smo došli? Da u koronasezoni, bez dana odmora na prelazu iz jedne u drugu, dočekamo EURO sa fudbalerima isceđenim kao limun.

Opet kažem, ne mora da bude to razlog Eriksonovog horora, ali u današnje vreme sve je podređeno cirkusu u kome igrači služe kao drogirani lavovi da zabavljaju publiku, bez da ih iko išta pita.

U sezoni u kojoj su pojedinci već odigrali 60 utakmica.

Šta je tim povodom uradila UEFA?

"Logično", na sve nacionalne lige, "cipiripi" i tradicionalne kupove, takmičenje u Evropi, kvalifikacijama reprezentacija i izmišljenom Ligim nacija, stara se da dodatno zgusne raspored.

Tako je smišljena nova Liga šampiona od 2024. godine u kojoj će biti znatno više utakmica i time dodatno narušiti zdravlje igrača.

Jer ko njih pita bilo šta. Samo kotrljaj loptu, neka idu reklame, sponzori, samo da se novac okreće.

Da više zarađuje UEFA!

Može li ovaj ritam da se isprati?

EPA-EFE/Friedemann Vogel

Tome mora da se stane na put i igrači oslobode prevelikog broja obeveza.

Samo površni ili oni koji nisu aktivno igrali fudbal mogu da konstatuju "Šta im je to, samo da se istrče dva sata", ali nije život fudbalera samo teren.

Ishrana, odmor, karantini, treninzi na i van travnatog tepiha - jednostavno način života podređen kako bi što duže trajao.

Ipak, telo se najviše pita i ne mogu svi da isprate taj tempo u najvećoj mogućoj meri.

Ovim putem, kakvim UEFA misli da ide, gledaćemo sve više povreda igrača, čiji mišići će teško izdržati napor, možda i srca.

Eriksonov slučaj je dobra opomena za sve ljude koji vode evropski fudbal, ako im je bar malo stalo do istog.

Jer možda sutra neće biti nekog Simona Kjera ili toliko efikasne i brze reakcije lekara kao u Kopenhagenu. Nazad neće moći.

I to bi trebalo da imaju na umu "stručnjaci" iz Niona.

Slučaj Eriksen

EPA-EFE/MATTEO BAZZI

Prosta statistika kaže da je Danac odigrao 34 utakmice u sezoni, odnosno 30 za Inter.

Znatno manje nego mnogi igrači i to baš zbog odluke trenera Intera Antonija Kontea jer mu se nije uklapo u koncepciju startne postave.

Međutim, kako je odmicala sezona uspeo je da ga ubedi da zaslužuje više minuta (naravno!), a Danac mu je to vratio tako što je dao nekoliko bitnih golova, među kojima je ona "lepotica" protiv Milana iz slobodnog udarca.

Čim se završila Serija A vremena za odmor nije bilo, a znamo koliko je bitno regenerisati telo za najveće napore, već odmah idemo na EURO.

Daroviti vezista nije izdržao ni poluvreme i pitanje je šta će biti sa njegovom karijerom. U ovom trenutku je najvažnije da je živ. U celoj priči pozitivno je što je Eriksenov slučaj sve ujedinio, videli smo i kako su Finci reagovali sa tribina i na terenu, ali i kompletan svet.

Sada mora da se stane na put izrabljavanju fudbalera, bez obzira na to što svi mi koji volimo fudbal bismo gledali praktično svaki dan utakmice.

Igrači nisu roboti!

Priredio: Miloš Simanović