Turbo-folk: Kako je izazovna srpska pop muzika dovela gej požudu u žižu javnosti?

Srpski neverovatno popularan pop-folk žanr transformisao se u poređenju sa početkom milenijuma: dok je devedesetih povezivan sa nacionalistima i kriminalcima, sada turbo-folk predstavlja uporište mladih ljudi, žena i marginalizovanih zajednica širom dijaspore bivše Jugoslavije.

U protekloj deceniji postala je gej više nego ikada pre. Teško je izbeći queer stranu srpske pop kulture. Spotovi, nastupi i koncerti puni su nauljenih mišićavih muškaraca, žestokih diva, energičnih dreg nastupa, pa čak i zastava duginih boja, i sve to uz ritam muzike iz klubova. Dejan Milićević je najuspešniji režiser spotova čiji rad poslednjih 15 godina je uobličio celokupan izgled ovog žanra.

Sa zapada dolazi mišljenje da je istočna Evropa puna homofoba, kao i da je rasističko mesto. Sve to dolazi od strane ljudi koji nikada tu nisu kročili i koji su skloni da posmatraju ovaj region kao monolitsku i homogenu celinu. Dok jeste tačno da su pravno i društveno gledano LGBTQ ljudi u lošijem položaju u istočnom delu našeg kontinenta (ozbiljnost te činjenice ne želim da umanjim), ovaj striktno binarni stav ignoriše sve vrste razlika i ne tako suptilno pozicionira zapadnu Evropu kao LGBTQ raj ("Mi smo ovde civilizovani, čak dajemo našim gejevima pravo na brak i da se pojavljuju na TV-u, a ne kao ovi unazađeni seljaci").

Dok nas zapadnjački spotovi bombarduju prikazima polugolih žena, njihovi srpski pandani pored žena u istoj meri, ako ne i više, prikazuju i muškarce. Moderan srpski pop-folk je prava homoerotska zemlja iz snova, kojom vladaju gej režiseri i umetnici, gde dive odlučuju, muškarci se predstavljaju kao objekti i biti queer se stavlja u prvi plan. Najveće zvezde ovog žanra, od Jelene Karleuše, Goge Sekulić, Nikolije i Ane Nikolić, u isto vreme su prenaglašeno ženstvene i muževne. Dominantne su, imaju beskompromisnu ličnost i poseduju seksualnu i društvenu moć kako na ekranu tako i uživo na sceni. Njihovi spotovi često prikazuju oskudno odevene muškarce koji su im podređeni, što podseća na balkansku verzija američkih hip hop spotova gde su muški reperi okruženi ženskim telima.

U spotu Dejana Milićevića za hitove Seke Aleksić "Tamo gde si ti" i "Soba 22", nijedan muškarac nema ni majicu. U prvom spotu Seka prolazi kroz nešto nalik fantaziji muške svlačionice i analizira red anonimnih muških tela. U drugom Seka se kao kraljica kupa u mleku dok je služe zgodne sluge našminkane ajlajnerom. Oba videa obiluju gej estetikom. Isto se može reći za Milićevićev spot za pesmu „Muška lutka“ u kojem je Goga Sekulić okružena muškim modelima koji na sebi imaju samo bokserice.

Emina jahoviæ/Foto: Printskrin TV Prva

Jedan od turbo-folk spotova koji je najviše queer jeste za pesmu "Etiketa", gde se pored pevačice Ljupke Stević pojavljuju četiri igrača bez majice, u štiklama, ukrasima na bradavicama i kožnim helankama. U drugoj polovini spota pojavljuje se Ljupkin androgeni blizanac - muški model obučen da izgleda kao ona. U tom poigravanju sa polovima odražava se tema pesme. Naime, kada se veza okonča mi deo sebe ostavimo u drugoj osobi. Spot za pesmu Mie Borisavljević "Gruva Gruva", koji je režirao takođe Dejan Milićević, prikazuje grupu mišićavih osunčanih modela obučenih u bokserice sa srpskom zastavom, veštačkim brkovima i kapama od šljokica. Ovaj spot, više nego bilo koji drugi, pokazuje kako ovaj žanr prikazuje muškarce kao objekte. Estetika je nepogrešivo gej, a ipak ovaj spot se poigrava i ponovo prisvaja motiv nacionalnog identiteta i predstavlja ovu zemlju kao mesto gde su muškarci seksualni objekti dok žene vuku sve konce.

U spotu za pesmu "Kako posle mene", pevačica Nikolija odbija mladog biznismena zbog devojke. Muzički gledano, glavni deo matrice je motiv koji se ponavlja na zurni, turskom instrumentu koji se često može čuti u bugarskim pop-folk pesmama. Nikolijin prethodni spot za pesmu "Ćao zdravo" takođe uključuje homoerotske teme i poigrava se sa rodom. U tom spotu ona vodi grupu žena na lancu i na plejbek peva deo pesme koji zapravo repuje muškarac i čak se pojavljuje umesto njega.

Senzualni spot za pesmu Danijela Đokića "Like It Like This" je još jedna Milićevićeva produkcija. On se tu potpuno fokusira da prikaže Danijelovo telo kao seksualnu robu. Skoro pa je nemoguće zamisliti da strejt pop zvezda na Zapadu objavi spot u kome ga prikazuju kao parče mesa. Tekst u refrenu na engleskom jeziku kao da je poruka od srpske gej turbo-folk zajednice upućena ostatku sveta: "This is the only time we’re ever gonna like it like this. There’s no money in our pocket but we like it like this. We have nothing but the music and we like it like this."

Spot Emine Jahović za pesmu "Romeo", kao skoriji primer, počinje sa homoerotskom scenom u teretani punoj gologrudih muškaraca koji dižu tegove. U drugoj polovini spota, ambijent se menja u nešto nalik na gej fabriku čelika u kojoj jaki zavarivači nose šlemove i gde bukvalno lete varnice. Ovo podseća na homoerotski video za pesmu "Orient 2525" slovenačkog dua Clea&Kim, snimljen u najvećoj gej sauni u Beču. Postoji mnogo spotova kao što je ovaj.

Ilustracija/Foto: AndrewLozovyi /depositphotos

"Iskreno verujem da gej ljudi stvaraju mnoge pesme poput ovih. Ako to ipak nije slučaj, zašto su tako popularni na gej mestima širom Srbije?", kaže jedan mladi gej klaber kojeg je intervjuisala Marija Grujić za svoju doktorsku disertaciju na temu turbo-folka na prostoru bivše Jugoslavije. Grujić ističe da srpski LGBTQ sajtovi često objavljuju pozitivne tekstove o tom žanru. Njen rad na terenu u beogradskim i novosadskim gej klubovima i kafićima otkrio je da je u pojedinim ovo dominantan muzički stil.

U knjizi iz 2012. još jedan istraživač Roj Arčer ističe da "turbo-folk scena ima potencijal da podstakne liberalni, kosmopolitski sentiment" posredstvom izjava pevačica kao što su Jelena Karleuša, Indira Radić i Seka Aleksić u korist gej (i ženskih) prava. Nakon nasilja na gej paradi 2010. godine, Karleuša je napisala kolumnu za srpski tabloid - "u Srbiji je normalno da dete gleda kako tata udara mami šamar, ali nije normalno da se dvoje odraslih ljudi (istog pola) vole", rekla je ona. Arčer dodaje da kao prva turbo-folk pevačica Karleuša u jednoj TV emisiji istakla da "artikulacija liberalnih pogleda ne bi trebalo da bude odlika intelektualne elite u Srbiji. Time je Karleuša izazvala stanovište da su turbo-folk zvezde inertne, konzervativne i depolitizovane."

Nastup za pesmu "Slatka Mala" sa snimka Karleušinog koncerta u punoj Beogradskoj areni predstavlja najveći pro-gej momenat u istoriji turbo-folka. Na video-bimu Karleuša izgovara stihove "love and marriage" dok vadi gej zastavu iz veš mašine. Snimci golih muških lutaka propraćeni su audio kolažom citata sa gej temom. Karleuša glasno izgovara "liberta" i miks tehno zvuka pretvara se u vrisak. Trupa muških igrača obučenih u mornarsko odelo maše gej zastavom uz vojnički ritam bubnjeva. Zatim Jelena iskače iz ogromne roze torte iz koje je izvlači još mornara u pratnji go-go igrača obučenih samo u uske kratke šorceve i sa anđeoskim krilima na leđima. Ovo nije česta slika koju ljudi imaju o Srbiji. Sviđa mi se kako scena sa veš mašinom dozvoljava Jeleni da sruši patrijarhalna shvatanja ženskih uloga.

Ispitanici Grujićeve rekli su joj da "veoma cene" Karleušin "javni doprinos vidljivosti gej ljudi iako je to stavljeno u formu zabave a ne u zvaničnu javnu debatu"“. U jednom televizijskom pojavljivanju ova zvezda je izjavila da su njen frizer, stilista i šminker gej, "to znači da su gej ljudi oko nas, pa se moramo navići na činjenicu da su oni obični građani kao i svi ostali."

Foto: Promo

Karleuša nije jedini glasni zagovornik gej prava iz turbo-folk zajednice. Pevačica Indira Radić ne samo što je u svom spotu za pesmu "Pije mi se pije" 2008. godine prikazala gej poljubac, već je izrazila svoju podršku gej pravima. Takođe je rekla novinarima da bi svog sina podržala ako bi joj rekao da je gej (za šta se ne može reći da nije bila kontroverzna izjava u Srbiji 2009. godine). Ona je takođe rekla da je homofobični stav u Srbiji odraz predrasuda na koje je ona naišla kao neko ko dolazi sa sela i kao pevačica folk muzike. Ona kaže da ljudi koji šire homofobiju i klasnu mržnju su i sami "robovi tih stereotipa".

Pored Arčera i Grujićeve, srpski kulturni kritičar Vukša Veličković se slaže: "Višeslojno značenje upisano u turbo-folk danas podrazumeva potrebnu za ponovnom procenom postojećih modela koji ga smatraju kao kulturno otelotvorenje srpskog nacionalističkog autoritarizma." Ovo više nisu devedesete.

Istočna Evropa se često konceptualno konstruiše kao opasno, divlje "drugo" u suprotnosti sa "civilizovanim" zapadom. Prečesto etiketiranje regiona kao monolitno i "homofobično" je reduktivno i staje na put angažovanju sa tim kulturama. Kako turbo-folk ostavlja svoju mračnu prošlost iza sebe, postaje više rodno inkluzivan i politički angažovan. Turbo-folk 21. veka zaslužuje da ga međunarodna publika otkrije, posebno ona koja je gej. U budućnosti se nadamo nastavku procvata srpske hrabre pop-folk queer estetike, navodi Optimist magazin.