Ishrana dece

Školski uzrast je period kada se još uvek formiraju navike u ishrani, pa je uloga porodice od presudnog značaja, jer se ukorenjene navike teško menjaju.

Tako na primer, dete koje odrasta u porodici u kojoj se koristi samo beli hleb, teško da će kasnije poželeti i da proba integralni.

Decu bi trebalo navići na što veći broj raznovrsnih namirnica da bi se navikla na njihov ukus. Odbijanje nekih namirnica ponekad može biti samo posledica nedostatka navike u korišćenju.

Sutlijaš od integralnog pirinča

Žitarice, koje čine osnovu ishrane, veoma su važne i u ishrani dece. Trebalo bi im ponuditi što veći izbor žitarica koje se mogu pripremati na različite načine. 

U ishranu bi trebalo prvenstveno uključiti razne vrste integralnih hlebova i peciva. Kolače bi takođe trebalo napraviti od integralnog umesto od običnog, belog brašna. 

Palačinke, koje deca vrlo rado jedu, mogu se pripremati od heljdinog brašna, koje je vrlo ukusno i hranljivo. Ono stvara i  duži osećaj sitosti, pa se naročito preporučuje gojaznoj deci. Sutlijaš spada u zdrave poslastice, ali bi umesto običnog, glaziranog pirinča, trebalo koristiti integralni pirinač ili proso koje je izuzetno zdravo.

Voćne salate - da deca radije jedu voće

Voće i povrće kao važan izvor vitamina i minerala je neophodno u ishrani. Ukoliko deca nerado jedu voće, ili vole samo jednu vrstu voća, izbor se može proširiti tako što se će se napraviti voćne salate u koje su dodate različite vrste voća. One se zatim mogu posuti kakaom, tako da na se na ovaj način pojede i voće koje nije baš omiljeno. 

Slično je i sa povrćem. Kelj, spanać, kupus i karfiol su povrće koje pripremljeno na uobičajen način (kao varivo) deca često odbijaju da jedu. Zbog toga se i ono može pripremati na drugačiji način, u vidu pita, pirea ili musaka koje su mnogo ukusnije, a i mnogo privlačnijeg izgleda.

Savetuje: Slavica Matić, nutricionista