Koliko se pije u svetu i kod nas?

Vino i pivo se zakonski ne smatraju alkoholom, već hranom. Mi se danas ponosimo tonama popijenog alkohola u Guči, u Beogradu pravimo festival piva i od toga želimo da napravimo nacionalni brend. Da li će se neko setiti da napravi festival jabuke, maline, kupine, borovnice ili koprive?

Da li tolerišemo pred svojim očima jedan od najvećih narkotika, koji se može slobodno naći na svakom koraku? Iako možda umerena upotreba alkohola može imati neke koristi po zdravlje, mnogi smatraju da bi alkohol trebalo proglasiti drogom i da je njegovo pogubno dejstvo, kako na pojedinca, tako i na porodicu, pa onda i na društvo u celini, ogromno.

Svima nam je veoma bliska atmosfera koja se često ponavlja u našem društvenom okruženju, počev od onih nevinih igara roditelja, koji kite penom od piva svoju malu decu ili im prinose rakiju pod nos, do situacija kada se zajedno sa njima nazdravlja. Tako odmalena alkohol prihvatamo kao nešto ritualno, normalno i prihvatljivo. Kasnije, kada ta deca odrastu, alkoholom dokazuju svoju muškost i zrelost, a svako svoju tugu može, kad god poželi, da utopi u alkoholu.

Kao posledicu imamo i "krvave srpske drumove" koji su slika naše stvarnosti i "muškarčina" koje piju, a zatim neodgovornom vožnjom i divljanjem ubijaju, dok se vino i pivo zakonski ne smatraju alkoholom, već hranom i mogu da se reklamiraju. Poplava reklama za pivo na TV-u odgovara tržišnom i marketinškom principu slobodnog oglašavanja, kojim se ponosi moderno društvo. Ima li ovakva "modernost" veze sa odgovornom vladom i društvom koje brine za mentalno i fizičko zdravlje svojih građana?

Istorija alkohola

Pronađeni ćupovi sa pivom iz starijeg kamenog doba govore nam da su fermentisana alkoholna pića postojala još u neolitskom periodu (oko 10 000 godina pre Hrista). Prva alkoholna pića su se najverovatnije pravila od bobičastog voća ili meda, a zna se i da je tradicija pravljenja vina i piva veoma stara. Vino i pivo su se u Sumeriji koristili u medicinske svrhe, negde 2000 godina pre Hrista. Pivo je bilo glavno alkoholno piće i u Vavilonu, dok je vino korišćeno u religioznim obredima, uz obožavanje boginja i bogova vina. I u Grčkoj i Rimu kasnije imamo bogove vina, kao što su Dionisije i Bah. Borba sa alkoholom i njegovim dejstvima i posledicama, kao i sankcionisanje opijanja, bilo je prisutno i u tim starijim društvima. Drastičan primer je i slučaj Spartanaca pre 3000 godina, koji su po naredbi kralja odsecali noge onima koji su se opijali. U Rimskom carstvu zakonom je bilo zabranjeno pijenje alkoholnih pića mlađima od 30 godina.

Psihoaktivna droga

Danas se alkohol, zajedno sa duvanom, smatra, iako nije zvanično proglašen, društveno i zdravstveno najopasnijom "drogom", puno opasnijom od inkriminisanih "teških" droga. Alkoholizam predstavlja čestu i stalnu upotrebu alkoholnih pića, do koje dolazi zbog nastale fiziološke i psihološke zavisnosti organizma. Definicija alkoholičara Svetske zdravstvene organizacije glasi: ”Alkoholičarem se smatra osoba koja duže i prekomerno pije alkoholna pića i kod koje se razvila zavisnost od alkohola i koja pokazuje poremećaje ponašanja, usled čega dolazi do narušavanja duševnog i telesnog zdravlja”.

Neumitne zdravstvene posledice

Kao i u slučaju duvana, preterano konzumiranje  alkohola ima posledice na duži rok i zato većina jednostavno ne veruje u nešto što će doći kroz nekoliko godina. Zato se alkohol i duvan obično ostavljaju tek kad se oseti da je vrag odneo šalu, kada se ljudi potpuno razbole i kada imaju ozbiljne probleme. Međutim, za razliku od duvana, alkohol može da ima i trenutne efekte opasne po zdravlje i život. Kada se pretera sa pijenjem, piće se pretvara u ubitačni otrov. “Teško pijenje” je model pijenja koji prevazilazi neke standarde umerenog pijenja i obično se definiše kao tri pića dnevno ili pet pića u nekoj prilici jednom nedeljno. Naročito je visok procenat (među populacijom koja konzumira alkohol) onih koji su u grupi "teško pijenje": u Kolumbiji ( 52,4% muškarci, 21% žene), Gruziji (50,1% m.), Češkoj (25,7% m.), Nigeriji (27,8% m. i 36,1% ž.), u Velkoj Britaniji (39% m. i 42% ž.). Nivo alkoholne zavisnosti, pre svega među muškom populacijom, veoma je veliki u Južnoj Africi (27,6%), Poljskoj (23,3%), Peruu (17,8%), Brazilu (17,1%), Francuskoj (13,3%) itd.

Kod nas

Istraživanja kod nas, a i u svetu, su pokazala da većina proba alkohol zato što to rade i ostali u društvu, veliki deo iz radoznalosti, jedan deo iz “bedaka” ili zato što ih opušta. Kod nas je upotreba alkohola socijalno prihvaćen oblik ponašanja, odnosno model ponašanja, koji se široko toleriše, čak i podržava, kako u samoj porodici, tako i u celom društu. Mladi lako preuzimaju te modele. Pije se na zabavama, sastancima, proslavama, nekome u čast, ali i u žalosti.  Stručnjaci tvrde da se kod nas prvi ozbiljniji kontakti s alkoholom dešavaju između 12. i 15. godine, gde su najčešći model ponašanja - roditelji. Alkohol, pare, sportska navijačka (ne)kultura kao način dokazivanja, reklame, tranzicija, socijalna kriza vrednosti i sistema, ekonomija takmičenja, opstanak, gubitak sigurnosti, otuđenje – to je jedan kovitlac u kojem se gubi smisao života. Nije stoga čudno što pojedinci vremenom izgube kontrolu i postaju bolesnici – zavisnici od alkohola. Društvo mora da osmisli i ponudi alternative koje će voditi ka duhovnom i fizičkom zdravlju.

Ko ne voli alkohol – nije normalan?!!

U Srbiji je postalo uobičajeno opijanje na maturskim večerima, ekskurzijama, uobičajene su slike srednjoškolaca koji sa flašama piva (koje se sada pakuje i u plastičnim ambalažama od 2 litra)  tumaraju ispred prodavnica ili u parkovima, da ne govorimo još o konzumiranju alkohola u vreme fudbalskih utakmica (jedna od navijačkih pesama je i pesma “Alkohol, alkohol, to je prava stvar, ko ne voli alkohol nije normalan”; ili čak popularne muzičke grupe imaju pesme sa naslovima kao što je “Ja volim pivo!” i slično.

Četvrtinu smrtnih slučajeva mladih izaziva alkohol!

U svetu se procenjuje (Globalni izveštaj o alkoholu, SZO 2004.)  da je alkohol uzrok  4% svih bolesti, a doprinosi velikom broju smrtnih slučajeva i obolevanja u sličnoj meri kao duvan i hipertenzija. Postoji uzročna veza između konzumiranja alkohola i više od 60 tipova bolesti (npr. rak dojke ili oštećenje ploda ukoliko se pije u trudnoći, ciroza jetre) i povreda, uključujući saobraćajne nesreće, samoubistva, kriminal, nasilje u porodici i nasilje uopšte. Čak pet posto svih smrtnih slučajeva mladih ljudi, između 15 i 29 godina, zabeleženih 1990.godine u celom svetu, pripisuje se alkoholu. U Evropi, jedan od četiri smrtna slučaja u uzrastu između 15 i 29 godina starosti povezuje se s alkoholom. Sve zajedno, oko 55 000 mladih umrlo je 1990. godine zbog konzumiranja alkohola, prema istraživanjima SZO.  

Istraživao: Dragan Andrić, sociolog