Na pomolu još jedna egzotična bolest? Tigrasti komarci krivci za to

Denga virusa ima negde oko ekvatora i tu je pretnja za oko 2,5 milijardi ljudi koji žive u tom predelu. Ima je u Južnoj Americi, Indiji, Australiji.

"Bilo je sporadičnih pojava i u Evropi, tamo u Francuskoj, 2018. u Portugaliji, u Španiji i u Hrvatskoj, znači sve na Mediteranu, a nisam siguran da će i nas mimoići jer je sad i kod nas takva klima koja pogoduje komacima, praktično postajemo tropska zemlja. Komarci kod nas prenose dosta bolesti i virus Zapadnog Nila koji je došao iz Ugande baš preko Mediterana", upozorava infektolog Nožić.

"Sad i mi, praktično, imamo tu egzotičnu bolest koju prenose komarci. Verujem da će doći denga jer se sada dosta putuje. Kod nas ima tih tigrastih komaraca i dovoljno je da neko dođe iz tropskih predela, da nosi u sebi virus, a da ga onda ubode takav komarac, pa ujede nekog drugog i to je put prenosa", kaže.

Infektolog ne isključuje mogućnost da je već bilo sporadičnih slučajeva, jer dijagnostika u Srbiji za to i ne postoji, laboratorije nisu zainteresovane da je rade, jer nema tih slučajeva, pa je moguće da je neko doputovao iz, recimo, Brazila i da su ga tamo ubadali komarci, ali da je to prošlo nezapaženo, jer je imao lakši oblik.

"Ako se neko vrati iz tih zemalja, obično je period inkubacije 5–6 dana i ako dobije temperaturu za to vreme, treba da se sumnja na to. Ako prođe više od 14 dana od povratka iz egzotičnih krajeva, onda to nije hemoragijska groznica - 14 dana je maksimalna inkubacija", objašnjava naš sagovornik iz Bel medika.

Foto: Depositphotos-mrfiza

Simptomi su nespecifični, a postoje dva oblika: klasična oblik tzv. denga groznica i denga hemoragijska groznica sa šokom. Najveći broj ljudi prođe asimptomatski, imaju antitela, ne moraju uopšte da se razbole ili imaju lake simptome.

Prema rečima dr Nožića, od simptoma se najčešće izdvajaju temperatura, koja ide i do 40 stepeni C, bolovi u mišićima ili kostima, zbog čega i nosi naziv kostolomna bolest, i oni kod denga groznice traju nekoliko dana i prođu.

"Manji broj bolesnika ima denga hemoragijsku groznicu, koja spada u grupu groznica koje izazivaju razna krvarenja, po koži, unutrašnja, vaginalna, u crevima, iz usta i može da dođe do šok-stanja kada tečnost iz krvnih sudova prelazi u tkiva, pa se napuni plućni prostor i abdomen i ti ljudi umiru. Nije naivna bolest. Na sreću, ti teški oblici bolesti su retki", kaže dr Nožić.

dr Darko Nožiæ Foto: B92.net

Nema vakcine, a ni karakterističnog leka

Vakcine za sada nema, još je u fazi istraživanja. Kao i kod svih bolesti koje prenose komarci, moguća je prevencija koja podrazumeva da se čovek brani od komaraca, a tu je važna i uloga države, koja organizuje zaprašivanje. Ko putuje tamo treba da nosi repelente, belu odeću, duge rukave, komarnike...

Nema ni specifičnog leka, ali je lečenje simptomatsko.

"Ako je u pitanju obična groznica, daju se paracetamol, brufen i drugi lekovi za bolove i skidanje temperature, a ako su hemoragijske groznice, oni idu u bolnicu, diže im se pritisak, dobijaju krv, krvnu plazmu, infuziju..."

Inače, svake godine od denga groznice umre oko 10.000 ljudi u svetu, od čega 2.500 dece, a oboli oko 100 miliona. Teži oblik bolesti dobije oko 1 odsto, što je opet veliki broj ugroženih.