Pazite gde kupujete donji veš

IBM razvojna laboratorija u Cirihu

Ne postoji bolje mesto u svetu od IBM razvojnih laboratorija gde možete videti šta će se desiti u domenu visokih tehnologija, komunikacija, Interneta & softvera u narednih 5-10 godina. Prošle godine, nekako baš u ovo vreme, imao sam privilegiju da, zajedno sa mojim celim timom sa posla, budemo gosti razvojne laboratorije IBM-a u Rueschlikon-u, neposredno pored ciriškog jezera. Ova IBM laboratorija je jedna od 8 razvojnih laboratorija rasutih po čitavom svetu. Jedna je od najstarijih IBM istraživačkih laboratorija, osnovana 1956 godine, i bavi se istraživanjima u oblasti mobilnih komunikacija, bezbednosti i privatnosti informacionih sistema, nanotehnologija i naprednih poluprovodničkih tehnologija.

Najzanimljiviji deo gostovanja je bio predstavljanje razvojne laboratorije za indutrijska rešenja – Research Industry Solutions Lab (ISL), a glavni deo njihovog programa je prezentovanje budućnosti globalnog razvoja tehnologija – Global Technology Outlook. ISL laboratorija u Zurich-u jedna je od de takve u svetu (druga se nalazi u New York-u). U suštini, kako ljudi iz IBM-a kažu, pravo mesto where business meets technology...

Radno mesto koje „oseća“ vaše prisustvo

I tako je počelo predavanje o budućnosti visokih tehnologija. Predavač je bio jedan simpatični čičica sa ogromnom bradom i visinom preko 2 metra. Ime mu je Moshe Rappoport, i prvo što čovek reče beše: Da li ste čuli za radno mesto koje se prilagođava vama onoga trenutka kada vas "oseti" u blizini? Videći izraz neverice na našim licima, g. Rappoport reče da oni to već danas koriste u IBM-u, a uskoro uvode ovakve sisteme u jednu poznatu konsulantsku firmu, dok u narednih nekoliko godina planiraju da komercijalizuju proizvod. I tako nas čovek pozva da nam to i demonstrira.

Ulazimo u jednu kancelariju, u uglu stoji radni sto sa računarom, monitorom, projektorom koji na zidu projektuje neutralnu sliku neke šume, čuje se tiha neutralna muzika, a ceo radni prostor je osvetljen prigušenim plavim svetlom. Na specijalnom touch-screen displeju sa desne strane stola malo izdignutom u odnosu na sve ostalo vidi se znak IBM-a. Onoga trenutka kad se g. Rappoport približio okruženju, svetlo je promenilo boju u prijatno zelenu, začula se muzika koju dotični gospodin voli, a kao pozadinu na zidu projektor je prikazivao pejzaž iz njegovog rodnog mesta. Kompjuter se uključio, sa udaljenog servera u pozadini "skinuo" njegovu elektronsku poštu i informacije o propuštenim telefonskim pozivima, i sve to lepo prikazao na monitoru. Na touch screen-u se prikazao meni gde je Moshe izabrao office mode, i njegova stolica se sama podesila onako kako njemu odgovara. Kasnije je izabrao meeting mode, svetlo se ugasilo, muzika se isključila, projektor se uključio i prikazao unapred spremljenu prezentaciju na zidu, dok se stolica podigla tako da je bila nameštena za polusedenje. Kada smo se svi skupa udaljili od radnog mesta, sve se vratilo u svoj početni, "neutralni položaj".

Tehnologija koja je primarno zaslužna za sve ovo je RFID. RFID je ustvari automatski metod identifikacije, koji se bazira na čuvanju i daljinskom očitavanju podataka koristeći tzv. RFID tagove. RFID tag je mali objekat koji može biti ugrađen u neki proizvod, ili implatiran u životinje, a bogami i u ljude. Za identifikaciju ljudi se ipak najčešće koristi RFID tag kojeg dotična osoba nosi u vidu smart kartice ili narukvice. RFID tagovi imaju antene u sebi koje omogućavaju da pometnuti tagovi budu "očitani" od strane RFID primopredajnika. Postoje pasivni tagovi koji nemaju interni izvor napajanja i mogu se samo "očitati", i aktivni tagovi koji imaju interni izvor napajanja i mogu se "očitati", ali aktivni tagovi mogu takođe i "javiti" primopredajniku da su u njegovom domenu, tj. mogu poslati informaciju o svom prisustvu.

Ako se vratimo na slučaj radnog mesta koje "oseća vaše prisustvo", stvari postaju mnogo jasnije: g. Rappoport ima smart karticu sa pasivnim tagom u sebi, i u trenutku kada se približio radnom stolu, primopredajnik u blizini je "očitao" pasivni tag, na kome se nalazi informacija da je u blizini baš dotični gospodin, poslao je tu informaciju udaljenom serveru, koji je dalje uspostavio profil datog korisnika na datom radnom mestu. Kada smo se udaljili, primopredajnik je dobio informaciju da nikog "poznatog" nema u blizini, i vratio se u početno stanje. Vrlo jednostavno, i logično...

Ostale primene

Kada sam ove godine sa porodicom kolima putovao po Francuskoj video sam uživo jedan primer primene RFID tehnologije. Na auto putevima u Franscuskoj je primenjen sistem naplatnih rampi, slično kao kod nas. Na svakoj naplatnoj rampi po 7-8 traka, svuda gužva, čeka se po sat vremena. Osim na jednoj, gde vozila prolaze gotovo bez zaustavljanja. Kako? Pa tako što imaju RFID tag u kolima, i primopredajnik na naplatnoj rampi očita taj tag i propusti vozača ako je ovaj na listi pretplatnika za taj servis. Ako slučajno ostanete bez "kredita", vaš RFID tag javlja to primopredajniku, koji preko Interneta pošalje SMS na vaš mobilni tražeći autorizaciju da se krediti dokupe. Pošaljete SMS nazad, firma koja pruža servis vam doda kredite, oni se preko primopredajnika prebace na vaš RFID tag, a pare vam se direktno skinu sa bankovnog računa. I sve to za nekoliko minuta i na licu mesta. Možete i sami da zamislite koliko su nas takve face nervirale.

RFID tagovi se koriste za identifikaciju životinja, u bibiliotekama za identifikaciju knjiga, ugrađeni su u bedževe za identifikaciju i kontrolu pristupa, a u avio industriji se koriste za praćenje prtljaga. Kreditna kartica Blue koju nudi American Express sadrži RFID tag koji služi za tzv. ExpressPay. Toyota u modelu Prius i u nekim modelima Lexus-a koristi smart key opciju pomoću koje se "prepoznaje" vlasnik automobila kada se ovaj približi automobilu. Do sada najpoznatija aplikacija RFID tagova za široke narodne mase postoji u američkim supermarketima Wal-Mart, a pilot projekat je urađen i u nemačkim supermarketima Metro. Tamo svaki proizvod ima RFID tag, i kada hoćete da platite ono što ste kupili, kasa automatski "očita" sve proizvode u vašoj korpi, i odmah znate koliko sve to košta, tako da se izbegavaju čekanja na kasi i ručno očitavanje od strane zapošljenih na kasama.

Dalje primene se vide u zdravstvu za identifikovanje pacijenata, a veliki broj zemalja je predložio upotrebu RFID tagova u pasošima, što je dovelo do velike diskusije oko ugrožavanja privatnosti, koja je i dalje u toku. Poznati stručnjaci iz oblasti bezbednosti i privatnosti jednostavno vide RFID tagove kao još jednu Big Brother tehnologiju. Možda je najbolja ilustracija o problemima privatnosti data u sledećoj rečenici: Kako bi ste se osećali da vaš donji veš koji ste nedavno kupili stalno "javlja" nekome vašu poziciju, tako da taj neko uvek zna gde se nalazite?

I za kraj...

Kao najbolji indikator budućeg razvoja neke tehnologije koja ima potencijal da bude omasovljena na Internetu, ja obično pogledam šta radi gigant u oblasti komunikacija i Interneta, Cisco. Kad tamo, Cisco već u svojoj ponudi ima čitavu paletu proizvoda i usluga baziranih na RFID tehnologiji. Znači, skoro sigurno očekujte RFID svuda. A do tada, pazite ubuduće gde kupujete donji veš.

Tekst objavljen u E magazinu. 

Saša Vidanović radi kao konsultant u Credit Suisse-u u Zurich-u.