Predsednički izbori po drugi put ove godine nisu uspeli, ali rezultati glasanja nisu nezanimljivi. Osim prevelike apstinencije, oni pokazuju i to da biračko telo u Srbiji nije više tako odsečno podeljeno na pristalice vlasti i opozicije. U vreme dominacije socijalista ta podela je bila veoma naglašena, a sada je oslabljena pre svega zbog specifične pozicije DSS-a (ni na vlasti, ni u opoziciji) i "imidža" lidera ove stranke. Vojislav Koštunica se, naime, u javnosti doživljava kao "demokrata nacionalnog usmerenja", pa su dvostruka pozicija stranke i specifičan profil njenog lidera očigledno doprineli tome da se oko ovog kandidata okupe pristalice veoma različitih političkih uverenja.
To se na prvi pogled može zaključiti upoređivanjem broja glasova koje je ovaj kandidat osvojio u tri poslednja nadmetanja. Na prvom izjašnjavanju, 29. septembra, kada su mu glavni rivali bili Miroljub Labus i Vojislav Šešelj, predsednik DSS je dobio 1,12 miliona listića. Petnaest dana kasnije, osvojio je, međutim, 1,99 miliona, ali u drugom krugu, kada mu je jedini konkurent bio Labus, koji je dobio nešto manje glasova nego u prvom krugu. Zato se pretpostavljalo da je oko dvesta hiljada glasova više u razmaku od samo dve nedelje Koštunica dobio od Šešeljevih pristalica, ali i onih koji su u septembru glasali za socijaliste i druge kandidate.
Ali od koga je Koštunica dobio glasove 8. decembra, kada je umesto Labusa, za direktnog protivnika imao lidera SRS, čije su pristalice, navodno, 13. oktobra glasale za predsednika DSS?
Direktor agencije "Stratedžik marketing" dr Srđan Bogosavljević podseća da su na poslednjem glasanju 8. decembra i Koštunica i Šešelj dobili više glasova nego 29. septembra. Koštunica oko šeststo hiljada više, Šešelj dvesta hiljada.
- Prema nekim procenama, Koštunica je 8. decembra dobio deo Labusovih septembarskih glasova. Da je ova hipoteza ispravna može se zaključiti na osnovu izjava Labusovih glasača pred decembarske izbore. Polovina njih je izjavila da će glasati, polovina da neće. Pošto je Labus u septembru osvojio oko milion glasova, pretpostavlja se da je deo njegovih birača ovog puta glasao za Koštunicu. Deo, međutim, nije, što se verovatno odnosi na "tvrdo jezgro" DS, pristalice LSV-a, a moguće je i veliki deo pripadnika manjina - primećuje Bogosavljević.
Kada je, pak, reč o dvesta hiljada glasova više koje je dobio Šešelj, direktor "Stratedžik marketinga" kaže da su za ovog političara verovatno glasale pristalice SPS. Socijalisti su, naime, ovog puta u celini podržali Šešelja i iz te grupacije vođa radikala je dobio najviše novih glasača. Ali moguće je da je deo pristalica SPS i ovog puta glasao za Koštunicu, dok je deo dospeo među apstinente.
Čije je glasove Koštunica dobio 13. oktobra, kada mu je Labus bio jedini konkurent? Svakako, Šešeljevih pristalica i glasača socijalista, kaže Bogosavljević i dodaje:
- U našim istraživanjima građani Koštunicu predstavljaju kao "srednje rešenje", ali i čoveka koji uživa veliko poverenje. Doživljavaju ga kao poštenog i solidnog političara. Od Labusa se očekivao pre svega program promena, Šešelj je opozicija sadašnjim vlastima, dok u Koštunicu kao ličnost birači imaju poverenje i zato je dobijao glasove iz suprotnih političkih tabora. S tim što se pokazalo da to poverenje nije bilo dovoljno za izborni uspeh.
I Vinko Đurić, direktor agencije "Ipres", smatra da su birači u tri ovogodišnja glasanja menjali "dresove". U prvom krugu su, naime, najvećim delom bili razvrstani u tri "kolone", opredeljujući se između Koštunice, Labusa i Šešelja. U drugom krugu Labusove pristalice su uglavnom ponovo glasale za ovog kandidata, dok se takozvani nacionalni blok svrstao uz Koštunicu, pa je zato ovaj kandidat dobio osamsto hiljada glasova više. U trećem krugu, nacionalni blok se opet podelio, s tim što je Koštunica, zahvaljujući svom demokratskom "imidžu", dobio i glasove dela Labusovih birača.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare