Nikola Tesla ponovo među Srbima

Otvoreno pismo objavljujemo u celini:

"Obraćamo se javnosti povodom otkrivanja spomenika Nikoli Tesli u Beogradu, na aerodromu istog imena. Sa žaljenjem i rezignacijom konstatujemo da smo u ovom izuzetno svečanom trenutku, kada ceo svet obeležava 150. godišnjicu rođenja Nikole Tesle, potvrdili da kao kulturna sredina nismo dorasli istorijskom zadatku podizanja trajnog obeležja ovom velikanu svetske nauke.

Moramo se podsetiti da je javna spomenička skulptura izuzetno upadljiv, najistaknutiji segment na kulturnoj mapi jedne sredine, buduće kulturno nasleđe od visokog značaja za kulturni identitet jedne nacije i samog državnog entiteta. Ovakve poduhvate bi trebalo tretirati kao veoma delikatna strateška pitanja kulture.

U aktuelnom vremenu, kada se intenzivno, gotovo svakodnevno, govori o strategijama nacionalnog brendiranja, jednoj naciji i jednoj državi, kao što je ponovno definisana zemlja Srbija, dešava se da već u prvim danima svog novog državnog funkcionisanja propusti kapitalnu priliku identifikacije ovog naroda sa njegovim najznačajnijim precima. Zapravo, celokupnom pričom koja se tiče odabira, realizacije i postavljanja spomenika Nikoli Tesli na aerodromu Beograd, jedna od malobrojnih nasleđem stečenih kapitalnih vrednosti – kakvo je ime, lik i delo Nikole Tesle - lakomisleno je prokockana prilika da Srbija na ključnom mestu komunikacije sa svetom (kroz aerodrom prolaze milioni ljudi), postavi ubedljivo, adekvatno, Teslinom imenu i delu dostojno i dostojanstveno obeležje. Umesto toga, na postolje je istaknuta monumentalizacija nepismenosti, neukosti i primitivizma jedne sredine koja nije u stanju da prepozna umetničko od neumetničkog. Postavljen beleg je spomenik provincijalnosti jedne sredine u kojoj se izabrani razumeju u sve…

Stručna javnost kroz svoj institucionalni rad - Likovna komisija grada i Komisija za imenovanje ulica i trgova u Beogradu – dala je negativno mišljenje o projektu Drinke Radovanović. Uprkos njihovom negativnom mišljenju poslanici Skupštine grada Beograda izjasnili su se pozitivno. Istoričar umetnosti, dr Ljubomir Gligorijević je u Književnom listu u tekstu Aman, zaustavite to! iscrpnom analizom ovog projekta upućivao veoma detaljno (čak i za laike razmljivo) na sve promašaje i nesuvisle zamisli D. Radovanović, apelujući da se blagovremeno zaustavi još jedan naš skulptorsko-investicioni promašaj.

Između ostalog, u pomenutom tekstu dr Gligorijević naglašava kako je ovde težište skulptorskog oblikovanja na formalističkim detaljima sekundarne važnosti – kosi, razdeljku, kragni, reveru, kravati, sakou – a da tu Teslinog tela zapravo i nema. On piše: «Posle čitave istorije skulpture sa kojom i prvaci nauče ritmičko oživljavanje statično postavljene figure, ovde je jedini znak života ostvaren okretanjem glave u stranu, i kravatom koja je krenula za glavom...Tako je obezbeđen pokret bez pasaža, pokret drvenog lutka, rado viđen u opusu autorke». U istoriji skulpture svih civilizacija i svih epoha dobro je poznato da suštinu skulptorskog rada ne određuje umeće podražavanja i opredmećenja ljušture tj. spoljnog omotača nekog predmeta ili figure (u slučaju Tesline skulpture o kojoj je reč čak ni taj zadatak nije zadovoljen), već nju određuje umetnikovo vladanje celokupnom masom - moć objedinjenja i definisanja i onog unutarnjeg, golim okom nevidljivog, prostora.

Kontinuitet neukusa i neukosti, koji su obeležili naš život u protekloj deceniji je uspostavljen, poljuljani kriterijumi i kulturni standardi su još uvek labavi i nesigurni, a razmetljive i neprimerene forme obeležavanja jubileja se nastavljaju. Još se sećamo skandalozne izložbe posvećene Nikoli Tesli 1994. godine u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Narod bi rekao „ne ponovilo se“. Ipak, ponavlja se… Ponovo se nestručnim ljudima poveravaju ozbiljni profesionalni zadaci. Kreativni promašaji ovog nivoa ravni su kulturnom skandalu, a u našem siromašnom društvu, gde se s mukom odvaja za kulturu, i više od toga!? Tako je spomenicima koji su posvećeni značajnim ličnostima iz naše istorije, koje je tokom 90-ih realizovala širom Srbije ambiciozna Drinka Radovanović, ovog jula pridodat još jedan. Zar Aerodrom Nikola Tesla i njegov izgled nisu integralni deo slike o Beogradu ali i o svima nama. Ne smemo ni da mislimo na budućnost ako danas nismo u stanju da se vrednosno odredimo prema obeležjima koja ne mogu da izdrže ni sud našeg vremena.

I na kraju, jedan jedini zahtev koji glasi: ukloniti HITNO Nikolu Teslu Drinke Radovanović!

Članovi AICA – Međunarodnog udruženja likovnih kritičara - Sekcija Srbija:
dr Ivana Simeonović Ćelić, dr Irina Subotić, prof. Zoran Pavlović, prof.Kosta Bogdanović, Bojana Burić, Danijela Purešević, Sava Ristović, Natalija Cerović, Gordana Stanišić, Grozdana Šarčević, Ljiljana Ćinkul, dr Ješa Denegri, Slavko Timotijević, Ljubica Jelisavac, Biljana Tomić, Ljiljana Slijepčević, Dejan Sretenović, Dobrila Denegri, Rajka Bošković, Zoran Erić, Svetlana Mladenov, prof.dr Milanka Todić, Saša Janjić, Savo Popović, Petar Jončić."

Foto: Spomenik Nikoli Tesli na beogradskom aerodromu (FoNet)

Pogledajte B92 specijal Tesla 150 godina od rođenja - Oslobađanje energije