"Nema 'zle krvi' zbog glasanja": Iza kulisa izbora za EP

Nataša, nekadašnja novinarka, a sada direktor jedne nevladine organizacije u Portugalu, u ovu zemlju preselila se 2008. godine iz Srbije, kako objašnjava, "sticajem neočekivanih životnih okolnosti".

Sada je direktor jedne nevladine organizacije koja se bavi neformalnim obrazovanjem i promocijom aktivnog građanstva među mladima, a nas je zanimalo da čujemo "iz prve ruke" kako izgleda glasanje na evropskim izborima i koliko se ceo proces razlikuje od ovog u Srbiji.

Kaže da je odavno primetila da se ljudi u Portugalu neće posvađati “na krv i nož" ako se ispostavi da glasaju za različitu stranku, kao što se u Srbiji to često dešava. “Barem među ljudima sa kojima se ja družim, toga nema. Povede se poneka diskusija gde svako obrazloži zašto podržava određenog kandidata i razgovor se uglavnom završi sa ‘slažemo se da se ne slažemo’. Na primer, moj suprug i ja smo glasali za različite stranke za EP i ni u jednom trenutku nismo pokušali da ubedimo jedno drugog da promeni mišljenje", objasnila je ona.

Kaže i da ljudi sa kojima je u kontaktu uglavnom izlaze na ove izbore, ali da je daleko od toga da su opterećeni politikom.

“Više to shvataju kao građansku dužnost oko koje nema šta mnogo da se polemiše. Ipak, sudeći po broju onih koji nisu glasali, velika većina još uvek ne razmišlja tako", rekla je Nataša, podsetivši da je svega 30 odsto Portugalaca iskoristilo svoje biračko pravo.

“To je veoma malo, ali je i dalje više nego na prethodnim izborima za EP, pa ako tako posmatramo ipak je neki napredak vidljiv, iako je Portugal i dalje mnogo ispod evropskog proseka", poručila je.

Ističe da joj je bilo veoma važno da izađe na ove izbore jer se održavaju “u periodu političkih previranja za EU, kada sve veći broj evropskih političara ignoriše demokratiju, vladavinu prava, nediskriminaciju i druge meni bitne vrednosti".

“Ne znam da li ljudi nisu svesni ili ih jednostavno ne interesuje to što će rezultati ovih izbora odrediti da li će članovi EP braniti demokratske vrednosti u Evropi, da li će političari koji svoje kampanje zasnivaju na teorijama zavere, širenju straha i društvenoj podeli biti u centru pažnje i da li će EU biti dovoljno jaka da osigura da vlade koje krše ljudska prava ne mogu dobiti ekonomske subvencije". Na pitanje da li je možda na malu izlaznost uticala i predizborna kampanja i kakva je ona zapravo bila, kaže da joj se čini da mediji nisu dovoljno pažnje pridavali izborima za EP.

“Po gradu se video tu i tamo poneki plakat, ali ne previše. Na listiću je bilo 17 partija, a tek nekoliko njih su sprovodile neku meni vidljivu kampanju. Najviše ‘bombardovanja’ bilo je naravno na društvenim mražama, ali više u smislu promocije da treba da izađemo na izbore, nego promocije samih kandidata", obajasnila je naša sagovornica.

Dodaje i da iz njene perspective izgleda nemoguće da neko nije glasa “jer nije bio obavešten da se tog dana održavaju izbori za EP, ali definitivno je bilo i takvih slučajeva".

“Ono što je još više verovatno je da ljudi ne znaju zašto su ti izbori zapravo važni. U tom smislu pretpostavljam da kampanja na neki način nije funkcionisala u Portugalu. Evropska unija možda za većinu stanovništva deluje kao nešto apstraktno i daleko, ali čak i ako ne idu toliko daleko da razmišljaju o široj slici i značaju EU, dovoljno je da vide na svom domu zdravlja ili renoviranoj školi tablu koja kaže da je radove finansirala EU", istakla je.