Ustav

Šest godina posle obaranja Miloševićevog režima, Srbija ispraća u prošlost i njegov ustav. Hitno donošenje novoga najavljivano je još kada se tadašnja demokratska opozicija pripremala da osvoji vlast. Ako se broje samo poslednje dve sedmice septembra, zaista se može govoriti o hitnji. Ustavotvorci su, koliko se zna, radili i danju i noću. Kako su radili, znaće se ako jednom neko od njih objavi memoare. Pisanje i usaglašavanje bilo je obavijeno gotovo apsolutnom i apsolutno neobjašnjivom tajnovitošću. Ni stručna i politička javnost, ni poslanici, ni većina ministara do prekjuče predveče nisu znali šta će tačno pisati u zakonu svih zakona. To baca senku na čitav postupak i moglo bi mnoge odvratiti od glasanja. Nategnuto i neuverljivo zvuči objašnjenje premijera Koštunice da je javna rasprava vođena tokom svih šest godina. Jeste da je bilo pripremljeno desetak nacrta ustava, ali o njima je vođen dijalog gluvih.

Gotovo potpuna saglasnost parlamentarnih stranaka nigde u svetu sama po sebi ne bi bila smatrana nečim lošim. I na nju je bačena senka, jer su neki poslanici glasno dobacivali tokom govora predsednika Tadića. Teško da bi se još negde u svetu moglo videti nešto slično u trenucima kada šef države obrazlaže novi ustav. Zalaganje radikalskog prvaka Nikolića za poštovanje građanskih prava mnogima nije izgledalo ubedljivo. Ipak, pripadnici nacionalnih i ostalih manjina mirnije odlaze na počinak posle takvih njegovih reči, nego posle pretnji koje su radikali često izricali sa skupštinske govornice. Najviše razloga za uznemirenje dao je socijalista Dačić prozivanjem odsutnih poslanika. Takve prozivke u Srbiji ne jednom su shvatane kao poziv na linč.

Objašnjenje žurbe i tajnovitosti željom da se ustav donese pre nego što međunarodna zajednica odluči šta će s Kosovom drži se taman onoliko koliko i uveravanje da će se zakletvama - ili kletvama - postići ono što se ne može političkim sredstvima. Ako se i tokom kampanje bude ponavljalo da se ustavom rešava sudbina Kosova, ostaće utisak da je sadašnjoj vlasti i većem delu opozicije sve ostalo manje važno.

Što se tiče suštine predloženog teksta, njome će se narednih sedmica baviti samo malobrojni stručnjaci. Njihove reči zaglušivaće grozničave tvrdnje da je reč o još jednom istorijskom koraku i da je izdajnik svako ko drukčije kaže. Svakako će se čuti i pozivi na bojkot. Bilo bi opasno ako bi se na takav put pozivali pripadnici nacionalnih manjina, jer bi se oni time svrstali u neprijatelje demokratske Srbije.

Srbija poslednja od bivših komunističkih zemalja, dogovorom nekolicine stranačkih vođa, donosi prvi postkomunistički ustav. Štagod mu se zameralo, bilo bi gore da ne bude prihvaćen. Ne zbog toga što će se njime promeniti sudbina Kosova, već zbog toga što bi njegovo neusvajanje sve građane Srbije suočilo s brojnijim i većim neizvesnostima od sadašnjih.