Kijev: Ukrajinski obrt

Viktor Janukovič, čija je pobeda na falsifikovanim ukrajinskim predsedničkim izborima 2004. godine zapalila "Narandžastu revoluciju", treba danas, nakon glasanja u parlamentu, da postane novi premijer.

Za taj položaj ga je predložio njegov najveći politički rival, predsenik Viktor Juščenko, koji priznaje da takav obrt može da izazove nesporazume i razočaranja, ali ga naziva istorijskom prilikom da se zaleče duboke podele u zemlji.

Juščenkova odluka je usledila posle četiri meseca preganjanja jer izbori održani u martu nisu nijednoj partiji obezbedili dovoljnu većinu u parlamentu. Ukrajina je pala u političku paralizu, dok su se stranke svađale, manevrisale i menjale savezništva u pokušaju da obrazuju koalicije.

Na kraju, Janukovičeva Partija regiona - koja je osvojila najveći deo martovskog izbornog kolača - ušla je u savez sa socijalistima,
koji su prebegli iz ranije koalicije koja je uključivala Juščenkov blok i komuniste.

Nova koalicija odabrala je Janukoviča da bude premijer - što je položaj na kojem je bio i kada se kandidovao na predsedničkim izborima protiv Juščenka.

Predsednik kaže da je doneo odluku pošto se Janukovič složio da potpiše Memorandum o nacionalnom jedinstvu koji će očuvati Juščenkovu prozapadnu i reformističku politiku i približiti zemlju Evropi.

Zasad je jedino sigurno, kažu analitičari, da će preokret u Kijevu investitori dočekati sa olakšanjem. Mada je teško očekivati političku slogu između prozapadnog Juščenka i vlade Janukoviča sa industrijskog istoka zemlje gde se govori ruski, agencije navode ocenu posmatrača da će ekonomska politika Ukrajine ostati pragmatična.

Od ključnog značaja za veliki ukrajinski industrijski sektor je da li će promoskovski nastrojeni Janukovič moći da ubedi Rusiju da više ne podiže cenu svog gasa koju je početkom godine udvostručila.

Ukrajinska privreda je posrnula pod udarom "Narandzaste revolucije" jer je kratkotrajna prva Juščenkova vlada požurila da sredi račune, preispita prošle privatizacije i naložila ponovnu prodaju čeličane Krivorizstal.

Ali, ekonomija je sada ipak oživela i Juščenko predviđa rast od sedam procenata ove godine. Analitičati, međutim, opominju da će oporavak biti kratkog veka jer vlada još nije prenela na stanovništvo veće račune za ruski gas.

Kad tad će to morati da se desi, sa mogućim razornim udarom na ekonomski rast. Od najvećeg značaja za sprečavanje klizanja Ukrajine u recesiju biće to da li će novi premijer uspeti da obuzda želju ruskog monopoliste "Gazproma" da, kao što je najavio, poveća cenu za gas koja je sada 95 dolara za 1.000 kubnih metara.

Na drugom mestu je pitanje nacionalne valute, grivnje, odnosno politike šefa centralne banke Voldomira Stelmaka, koji je grivnju učvrstio tako što ju je vezao za dolar. Regionalni zvaničnici su opredeljenje za jak domaći novac žestoko napadali tražeći da
grivnja oslabi i time da podstrek izvoznicima.

Analitičari ipak kažu da, čak i ako Janukovičeva vlada otpusti Stelmaka, ona neće žuriti da napusti politiku vezivanja grivnje za dolar.

Činjenica je da se spoljnotrgovinska razmena Ukrajine poboljšala i da je deficit smanjen. Privredni rast je ponovo na koloseku, inflacija je niska, državni dug je mali, a devizne rezerve su stabilne.

Zato je malo verovatno da će nova vlada krenuti u bilo kakve radikalne ekonomske promene, dok se ne slegne politička situacija.

Globalno zagrevanje dovelo je neželjenog gosta u Sredozemno more. U pitanju je alga Ostreopsis ovata koja, iako vidljiva samo pod mikroskopom, može da bude veoma opasna. Plaže od Đenove do regije Lacio (oko 150 kilometara) ovih dana su, uprkos vrelom talasu, gotovo puste zbog pojave ove alge čije je prirodno stanište Francuska Polinezija i suptropsko područje.

Alga je ovog leta izazvala trovanje više desetina turista na Apeninskom poluostrvu. Simptomi su visoka temperatura, respiratorni problemi, grčevi u želucu, osipi po koži... Od toksina koji se oslobađa pri tzv. cvetanju alge, koje je poznatije kao „crvena plima“, opasnost preti i onima koji ne ulaze u vodu, već samo uživaju u mirisu mora i šetnji po plaži.

Jelena Krizmanić, asistent na Katedri za algologiju, mikologiju i lihenologiju na Biološkom fakultetu, kaže za „Blic“ da alga Ostreopsis ovata može biti veoma opasna.

- U pitanju je takozvana vatrena alga, mikroskopska, morska alga iz porodice Dinoflagelata. Ona živi na dnu mora i samo prilikom cvetanja izlazi na površinu i tada pušta toksine u more i atmosferu. Tada je opasna i za one koji nisu u vodi, a koji udišu morski vazduh. U velikoj masi pri cvetanju, koje se naziva „crvena plima“, one se raspadaju i puštaju otrovnu materiju - palitoksin. On izaziva promenu boje vode i dovodi do trovanja riba, školjki, ali i ljudi. Ima relativno kratak životni ciklus, od nekoliko dana do par nedelja. Opasna je za ljude i ako konzumiraju ribu koja se hrani ovom vrstom algi, jer se u organizmu riba i školjki zadržavaju toksini - objašnjava Jelena Krizmanić.

Italijanski zvaničnici su opasnost ozbiljno shvatili. Tako je gradonačelnik Đenove Domeniko Đuzepe Pericu na dve nedelje zabranio kupanje duž 15 kilometara dugih plaža na području ove opštine. Zatvoren je i veći deo plaža u Tiranskom moru, oko Đenove. Antonio di Natali, glavni biolog u Đenovskom akvarijumu, kaže da se ova alga pojavljivala u manjem obimu od 1998. godine.

„Poslednjih godina sve je više ovih algi koje dolaze zahvaljujući toploj morskoj struji sa severa Afrike, gde je temperatura mora skoro 30 stepeni Celzijusa“, rekao je Di Natali. Poslednjih godina alga Ostreopsis ovata se pojavljivala i u priobalnom području oko Španije, Francuske i Grčke.