Srbija bez kompromisa

Sedam godina pošto je vojna kampanja NATO-a pod vođstvom SAD  oslobodila balkansku provinciju Kosovo okrutne srpske vladavine, donet je čvrst konsenzus na Zapadu o njegovoj budućnosti - treba mu dodeliti nezavisnost pre kraja ove godine, možda pod međunarodnim nadzorom. I Kosovo i Srbija s republikama SFRJ bi potom bili vođeni ka punom članstvu u Evropskoj uniji. Tako etničkim Albancima, koji čine 90 odsto populacije Kosova, nikada više ne bi bilo vladano iz Beograda, koji je sproveo kampanju etničkog čisćenja protiv njih 1999. Srbi koji smatraju Kosovo delom svog državnog nasleđa mogli bi da očekuju ponovno ujedinjenje pod evropskim okvirom dok budu uspostavljali liberalnu demokratiju u svojoj zemlji.

Izgleda da takva vizija, usmerena ka budućnosti, nailazi na veliku podršku u regionu. Istraživanja pokazuju da je podržava velika većina kosovskih Albanaca. Jedno istraživanje, koje je prenela beogradska štampa prošle nedelje, pokazalo je da bi 12 do 59 odsto Srba glasalo za članstvo u EU, dok većina veruje da je nezavisnost najrealnije rešenje za Kosovo. Samo 21 odsto Srba kaže da je Kosovo njihova najveća briga. Problem je, kao i tokom proteklih 20 godina, političko vođstvo Srbije, koje ostaje privrženo političkom nacionalizmu koji je odveo zemlju u čitav niz katastrofalnih ratova tokom devedesetih godina prošlog veka.

Gluv kada je reč o sve jasnijim porukama zapadnih vlada, a i mišljenje njegove sopstvene javnosti, premijer Srbije Vojislav Koštunica tvrdoglavo nastavlja kampanju za srpski suverenitet na Kosovu. "Kosovo je deo Srbije", izjavio je on tokom posete Vašingtonu ovog meseca, zvučeći uznemireno kao nekada Slobodan Milošević, koji je taj slogan koristio da osnuje svoj nacionalistički režim kasnih osamdesetih. Koštunica je zapadnim liderima saopštio želju da njegova zemlja pristupi EU i NATO-u, ali s druge strane ne uspeva da ispuni kritične uslove za takav napredak, a to je hapšenje srpskog ratnog kriminalca Ratka Mladića, bivšeg generala koji je u očima ekstremnih nacionalista i dalje heroj.

Boris Tadić, liberalnije orijentisan predsednik Srbije, zauzeo je nešto blaži stav, složivši se prošle nedelje da u Beču učestvuje u razgovorima s kosovskim liderima. Ali, Tadić je to iskoristio da ponovi prikrivene pretnje da nezavisnost Kosova može uzrokovati zahteve za promene granica drugde u Evropi, počev od Bosne, koja se graniči sa Srbijom, gde etnički Srbi sanjaju o pripajanju teritorija kojima upravljaju Srbiji. Predsednik Rsuije Vladimir Putin već je podržao taj stav, preteći da će iskoristiti primer Kosova da legitimiše sepratističke režime u Gruziji i Moldaviji, koje Moskva podržava.

Sve to znači da su pokušaji Zapada da reši pitanje zaostavštine balkanskih ratova iz devetesetih i pozicije koju bi region imao u liberalnoj Evropi XXI veka u opasnosti da dožive neuspeh zbog srpskog nacionalizma u stilu XX veka i ruske igre politike velikih sila iz XIX veka. Ako je tako, glavne žrtve neće biti kosovski Albanci, koji ni u kom slučaju neće ponovo biti potčinjeni Srbiji, već Srbi, koji bi se mogli naći izolovani u Evropi i zavisni od autokratske i imperijalističke Rusije. Ako ništa drugo, zemlja jer bar još demokratska. Ostaje nada da će njen narod izabrati bolje vođe ako već postojeće nisu u stanju da se prilagode.