Poželjno ravnopravne

Ukoliko je verovati nekim skorašnjim internet istraživanjima, 48 odsto anketiranih muškaraca kaže da njihove partnerke zarađuju podjednako kao i oni, dok 20 odsto ispitanih muškaraca zarađuje manje u poređenju sa svojom životnom saputnicom.

No, i pored sve brojnijih i složenijih životnih opcija, savremene žene suočavaju se i dan danas sa konfliktom između ličnih ambicija i uloge porodičnog staratelja. Zašto ovo ne iznenađuje?  Iz prostog  razloga što su još od malih nogu naučene da sebe posmatraju i procenjuju isključivo u terminima pripadnosti i vezanosti za druge. Poražavajuće zvuči, ali muškarci čije su partnerke zaposlene, do osamdesetih godina prošlog veka većinski su se izjašnjavali  kao manje zadovoljni brakom u odnosu na  muškarce čije su partnerke nezaposlene ili rade od kuće. Uticaj ovih zastarelih ideja i sklonosti i dalje je veoma snažan. Iako se danas čak 62 procenata muškaraca anketiranih putem interneta slaže sa tvrdnjom da bi se rado upustilo u bračni odnos sa partnerkom kojoj je karijera prioritet, 74 procenata ispitanih žena pogrešno smatra da su muškarci generalno zastrašeni činjenicom da pored sebe imaju ženu sa uspešnom karijerom.   

Evolucioni preokret

Današnje post-industrijsko društvo i dinamika modernog domaćinstva sve više devalvira nekadašnju ulogu domaćice na ulogu hiper - potrošačice. Istovremeno, suočavamo se i sa naprednim istorijskim promenama po pitanju očekivanja od braka.  Sve je više mladih žena ambivalentno u pogledu tradicionalnih ženskih ciljeva. Akcenat  je stavljen na profesionalno ostvarenje i uspeh, te se i muškarci sve više nalaze u potrazi za profesionalno afirmisanim ženama. Ovo se pogotovo odnosi na statusno orijentisane tajkune: mnogo veću vrednost pridaju poslovno uspešnoj partnerki, nego partnerki savršeno oblikovane “pozadine”.

Mada, pored statusnog ovde je prisutan i pragmatičan, ekonomski razlog. Ideja da se romantični ideali baziraju na ekonomskoj realnosti nije nimalo nova. Nestabilna ekonomija zahteva od supružnika da se ponašaju pre svega kao ekonomska zajednica. Psihološki stabilni muškarci, zadovoljni sobom, računaju na prihode koje u porodicu donosi supruga podjednako kao što su to vekovima unazad činile žene. Ti muškarci ne strahuju nad svojim egom zbog ženinih doprinosa već su naprotiv srećni što zbog uvećanog kućnog budžeta mogu sebi da priušte atraktivan zajednički godišnji odmor.

Cena autonomije

S druge strane, moderne žene, baš kao i muškarci, danas teže postizanju balansa između svoje emocionalne involviranosti u porodici i zadovoljavanja ličnih interesovanja i van porodice i braka. Mada, to ne ide uvek lako. Činjenica da su žene u svojim dvadesetim i tridesetim godinama izložene mnogo većem psihološkom stresu u odnosu na žene istog uzrasta dvadesetak godina unazad, pokazatelj je visoke cene koju žene danas plaćaju za svoju autonomiju. Jedan od ključnih razloga bi mogao biti veoma mali broj adekvatnih muških i ženskih uzora iz prošlosti.

Uspešna, pametna i ambiciozna žena danas ima visoka očekivanja od partnera i njihove veze. Isto tako, u emotivnom smislu žene očekuju mnogo veću dobit od braka, s obzirom da je brak postao samo jedna od mogućih opcija savremene žene, a ne njena egzistencijalna ili logistička neophodnost. Nažalost, većina muškaraca patrijarhalno vaspitanih nije naučena da prepoznaje i otvoreno razmenjuje  emocije niti da zadovolji emotivne potrebe svoje supruge. Očigledno da potencijalne teškoće modernog braka nisu toliko posledica partnerovog niskog samopouzdanja ili ugrožene muževnosti, koliko izneverenih ženinih očekivanja. Da bi se ovo sprečilo, ljudi koji svoje živote planiraju da organizuju mimo kulturne i porodične tradicije ne smeju propustiti da pre ulaska u brak pregovaraju i postignu sporazum sa partnerom o spornim temama kao što su seks, novac i podizanje dece.