I političari među milionerima

Podatak da je u Srbiji prošle godine oko deset hiljada građana (manje od jedan odsto stanovništva) prijavilo godišnji dohodak veći od 1,2 miliona dinara, otvara i pitanje – koliko među „milionerima” ima političara, odnosno nosilaca najznačajnijih državnih funkcija, poslanika, ministara...

Direktor Poreske uprave Vladimir Ilić kaže za „Politiku” da konačni spiskovi obveznika koji podležu plaćanju godišnjeg poreza na prihode još nisu gotovi, ali da među njima sigurno ima političara, i to među prvih sto. Konkretnije podatke o „političarima milionerima”, međutim, u Poreskoj upravi nisu bili voljni da pruže.

Inače, oporezuje se svaka zarada u godišnjem iznosu većem od 1.224.672 dinara, ali se odbija 15 odsto za svakog izdržavanog člana domaćinstva. To znači da ako je neko, recimo, zaradio 1,3 miliona dinara u 2005. godini, a ima dvoje maloletne dece i nezaposlenu ženu – on neće platiti porez na dohodak, jer će ga umanjenje od 15 odsto po svakom izdržavanom članu domaćinstva „spustiti” ispod cenzusa. Moraće, ipak, da podnese poresku prijavu, pa će poreski organi doneti odluku da ne podleže plaćanju poreza.

Paušal i nadoknade

U parlamentu državne zajednice, kako nezvanično saznajemo, „postoje najmanje dve prijave Poreskoj upravi na iznos koji premašuje 1.224.672 dinara”, ali to „nisu nosioci najviših funkcija”, već obični „poslanici dve opozicione stranke iz južnih krajeva Srbije”. Njihove zarade su poprilično uvećane zbog korišćenja privatnih automobila u službene svrhe, jer po skupštinskom pravilniku imaju pravo na nadoknadu 15 odsto od cene litra goriva po pređenom kilometru. Ipak, u danima zasedanja, kao i u republičkom parlamentu, ne priznaju im se razdaljine veće od 250 kilometara dnevno.

Prema podacima koji su objavljeni u Službenom listu SCG br. 31/2004, predsednik Saveta ministara SCG, predsednik Skupštine SCG i predsednik Suda SCG primaju istu platu, u iznosu od 78.668,54 dinara. Ali, predsednik Skupštine SCG ima pravo i na paušal, pa mesečno dobija ukupno 103.868,87 dinara. Taj dodatak iznosi 40 odsto poslaničke plate (25.180,33 dinara), od čega se oporezuje samo 80 odsto.

Računica pokazuje da poslanici na stalnom radu u Skupštini SCG i ministri u Savetu ministara SCG primaju po 88.131,16 dinara, sa paušalom. Šefovi parlamentarnih grupa dobijaju po 94.302,81 dinara, a predsednici skupštinskih odbora po 91.834,15 dinara. Takođe, svaki poslanik ima pravo i na određene nadoknade u vreme zasedanja, za putne troškove, noćenja, itd. Po ovim podacima (naročito imajući u vidu da Skupština SCG retko zaseda), većina poslanika ne bi trebalo da podleže obavezi plaćanja poreza na dohodak, pod uslovom da nemaju druge izvore prihoda. To važi i za veći deo ministara i drugih funkcionera državne zajednice.

Među republičkim poslanicima u Srbiji, pak, trebalo bi da bude znatno više obveznika ovog „poreza za milionere”, jer ostvaruju dosta veće zarade od kolega iz „saveznog” parlamenta. Paušal koji primaju je isti (u procentima) i iznosi 40 odsto od poslaničke plate, odnosno 30.354 dinara, ali je njihova osnovica za obračun zarade veća. Tako predsednik Narodne skupštine zaradi mesečno tačno 136.238,60 dinara, sa paušalom. Ali, kako je Predrag Marković ranije izjavljivao, taj novac ne podiže u celosti, već samo razliku do svoje plate u izdavačkoj kući „Stubovi kulture”, čiji je vlasnik. Marković deo zarade izdvaja i u humanitarne svrhe.

Potpredsednici Narodne skupštine zarađuju mesečno po 123.003,03 dinara, šefovi poslaničkih grupa i skupštinskih odbora po 113.296,94 dinara, a njihovi zamenici po 108.002,71 dinara u toku jednog meseca. „Obični” poslanici imaju plate po 106.237,97 dinara, sa paušalom, ne računajući druge dodatke. Zato je verovatno da republički poslanici, svi odreda, podležu plaćanju poreza na dohodak.

Porez hiljadu evra

Kako saznajemo, jedna od najmanjih poreskih stopa koju plaćaju republički poslanici po ovom osnovu, iznosi oko 9.500 dinara – za one čija je godišnja zarada „skromnija” i kreće se oko 1,3 miliona. Ima, međutim, među narodnim poslanicima i onih koji su dužni da plate i po 70.000 – 80.000 dinara poreza, jer su članovi upravnih odbora i imaju velike troškove putovanja i slično.

Narodni poslanici u Srbiji imaju na raspolaganju i druga prava, koja im takođe donose novac. Recimo, poslanik koji se bavi samostalnom delatnošću dobija mesečnu naknadu od 60.709 dinara. Poslanici dobijaju i besplatan prevoz u javnom saobraćaju po Srbiji (železničkom, drumskom i rečnom), naknadu troškova za korišćenje automobila, ishranu i hotelski smeštaj, besplatno parkiranje u javnim garažama, pravo na otpremninu, korišćenje službenog telefona (3.500 dinara mesečno), pravo na posluženje, na povremeno korišćenje službenog automobila, pravo na diplomatski pasoš i devizne dnevnice ako putuju u inostranstvo... I ovi prihodi ulaze u ukupan zbir za obračun poreza.

Navedena računica odnosi se samo na prijavljene prihode po osnovu stalnog zaposlenja, koji se isplaćuju iz državnog budžeta. Treba dodati i prihode od članstva u raznim upravnim i nadzornim odborima (gotovo polovina poslanika angažovana je u takvim telima) kao i one ostvarene od privatne i druge delatnosti, kao što su honorari i slično. Što se tiče članstva u upravnim odborima, Vlada Srbije je nedavno saopštila da je 23 narodna poslanika vladajuće koalicije imenovala na funkcije u ovim telima. Ali, veliki broj narodnih poslanika je u upravama preduzeća pod kontrolom državne zajednice, pokrajinske vlade ili gradova i opština. Nezvanično se tvrdi da se mesečne naknade za članstva u ovim telima kreću u rasponu od dvadeset hiljada do 100.000 dinara.

U Vladi Srbije najveću platu ima premijer Vojislav Koštunica – oko 106.000 dinara. Potpredsednik Miroljub Labus ima platu 93.000, a ministri 90.000 dinara. Ali, potpredsednik Labus volontira u vladi, a živi od profesorske plate na beogradskom Pravnom fakultetu, gde, nezvanično se tvrdi, ima mesečno oko 120.000 dinara. I Labus, poput Koštunice, Markovića i Tadića, daje novac u humanitarne svrhe, ali ih to ne oslobađa plaćanja poreza.

Tadić plaća 35.000

Predsednik Srbije Boris Tadić ima platu 140.826,52 dinara, sa minulim radom. Od te sume, Tadić mesečno izdvaja 90.128 dinara za pomoć socijalno ugroženim porodicama, što znači da mu mesečno preostaje 50.698,52 dinara. Kako su nas obavestili u Predsedništvu Srbije, Boris Tadić je u prošloj godini primio platu u ukupnom iznosu od 1.788.548 dinara, ali je od toga najveći deo odvojio u pomenute humanitarne svrhe – 1.038.360,02 dinara.

Ipak, dobročinstvo predsednika Republike ne oslobađa ga plaćanja poreza, pa je već pripremio i poslao 13. marta Poreskoj upravi svu neophodnu dokumentaciju. Tadić je dužan da plati 34.956 dinara, ali mu rešenje iz Poreske uprave još nije stiglo na kućnu adresu, pa će uplatiti čim ga dobije.

Ukupni prihodi funkcionera nepoznati

Milovan Dedijer, predsednik Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa, za naš list kaže da ukupni mesečni prihodi državnih funkcionera iz državnog budžeta moraju biti javni:

– Oni su dužni da nam dostave te podatke. Ali, mi nismo poreznici, pa ne raspolažemo podacima o ukupnim prihodima funkcionera, niti podacima o, na primer, iznosima na njihovim štednim knjižicama.

Dedijer navodi da odbor do sada nije sarađivao sa Poreskom upravom:

– Uostalom, nemamo takvu obavezu. Naša striktna obaveza je da sarađujemo sa svim državnim organima, jedino u slučaju sumnjivih radnji – sukoba interesa ili korupcije. Poreska uprava, ponavljam, nikada nije tražila od nas da im dostavimo bilo kakve podatke o bilo kome. Zbog nedostavljanja izveštaja o imovini pokrenuli smo 386 postupaka po tom osnovu, pa su 172 prozvana funkcionera to odmah učinila. Zbog nedozvoljene kumulacije funkcija pokrenuto je 176 postupaka, a 126 funkcionera su podnela ostavke nakon toga. Meru nejavnog upozorenja izrekli smo 72 puta, a javnog – osam puta.