Pre kum nego žirant

– Tražim trećeg žiranta za kredit sa nešto većom platom i toplim obrokom u državnoj firmi. Plaćanje po dogovoru. Ovakav poziv nedavno je osvanuo na jednom od internet sajtova „zadenut” među oglase lične prirode.

Da li se potencijalnom bankarskom dužniku neko javio ili ne, za ovu priču i nije od najveće važnosti, ali sam oglas već dovoljno kazuje o jednom od velikih ograničenja za brzo i lako zaduživanje, pogotovo za nešto veće sume i duže vreme otplate zajmova.

Više je nego očigledno da je tog nevoljnika muka naterala da plati oglasni prostor, jer ni kumovi, ni kolege, ni stari drugari više nisu u igri, a drugi, opet, ne žele da svoju platu i platežni „kredibilitet” opterete tuđim dugovanjima. Ali, kada se nešto traži, a nema ga dovoljno, i tržište odmah počne da radi. Baš kao u ovom slučaju.

Nekada su ovakvi poslovi sklapani na „časnu, drugarsku reč”, ja tebi ti meni, ali danas je žirant postao veoma tražena „zverka”. Bez šale, po mnogim procenama lakše je doći do kuma za venčanje, nego za platežno sposobnog jemca, ali i žiranta koji je voljan da stane iza nečije avanture zvane – bankarski kredit. Pogotovo, recimo, za stambene zajmove na 20 i više godina.

Tome nije doprinelo samo veliko otpuštanje ili pad zaposlenosti u društvenim i državnim firmama, ali i sam proces privatizacije, već i nova pravila i institucije na našem finansijskom prostoru. Banke nikada nisu bile, a pogotovo danas, doslednije u insistiranju na urednom servisiranju pozajmljenog novca.

Sada im je tu, recimo, od velike pomoći i Kreditni biro Udruženja banaka Srbije, u kojjem se osim podataka o starom dugu nalaze i informacije o urednosti tekućeg računa, debitnim i kreditnim karticama, o lizingu i svim slučajevima jemstva. Zbog toga je sve manje onih koji su spremni da „opterećuju” svoju bankarsku „istoriju” i tako smanjuju svoju kreditnu sposobnost. Bankarsko iskustvo govori da je nekada bilo lakše dati kredit, ali sada je, zahvaljujući ovakvom sistemu rada, sigurnost znatno povećana.

Dragana Đermanović-Vujović iz „Vojvođanske banke” kaže da građani odobrene kredite, naravno ne samo zbog uloge Kreditnog biroa, vraćaju gotovo stoprocentno, jer su naši ljudi tradicionalno dobri i uredni dužnici. Ali stoji i njen savet – da ne bi dospeli u nezavidnu situaciju, treba dobro razmisliti pre potpisivanja menice, kojom svojevoljno obećavamo da ćemo u slučaju da dužnik ne može da vrati dug preuzeti njegove obaveze. – Mora se voditi računa o tome kome, za koju sumu i na koji rok se potpisuju garancije tog tipa, jer sve to bitno utiče na smanjenje kreditne sposobnosti samog jemca. Dobro je da to budu kratkoročne obaveze, jer se nikada ne zna kada će i samom žirantu biti potreban kredit. U takvim situacijama postoji još jedno rešenje i tada svi oni koji baš iz tog razloga ne mogu da se zaduže, mogu pomoć da potraže u matičnoj banci i u dogovoru sa svojim dužnikom nađu „zamenu”, žiranta koji će staviti svoj potpis kao garanciju – napominje Dragana Đermanović-Vujović.

Sa njom se slaže i Ognjen Ivanović iz službe kredita „Meridijan banke”. Prema njegovim rečima, i banke ne smeju da dozvole da se njihovi klijenti prezaduže da ne bi dospeli u pravu dužničku krizu u kojoj se danas nalazi priličan broj građana Hrvatske.

Iako, istina, ne postoji ograničenje koliko puta neko može biti žirant, jer to, kako kažu bankari, najpre zavisi od mesečnih primanja, potom od sume koju su dužnici pozajmili, zatim od roka otplate i mesečne rate, ipak, postoji neka mera. Sve dok iz Kreditnog biroa stiže „zeleno svetlo” da je neko kreditno sposoban, on će moći da ostvari pravo na pozajmicu ili da potpiše novu menicu za jemstvo. Dozvoljena zaduženost svakog korisnika je 30 odsto od mesečnih prihoda sa svim odbicima, što znači da se u obzir uzima neopterećeni deo plate. Miroslav Rebić, izvršni direktor za poslove sa stanovništvom u Sosijete ženeral banci, svedoči da se ponekad i tu može progledati kroz prste. To ne znači da se pri tome narušavaju pravila i principi, već se ukoliko jemstvo po datom kreditu nije aktivirano, klijent može podneti zahtev za kredit.

– U zavisnosti od visine jemstva za koje naš klijent garantuje, banka procenjuje da li je kreditno sposoban i takođe zadržava pravo da svaki kredit pojedinačno razmotri – kaže Rebić i dodaje da se upravo iz tog razloga bankari češće odlučuju za „bogaćenje” ponude kreditiranja bez žiranata.