Opasne proizvoljnosti

Kosmetska stvarnost spojila je, bar metodološki, neke naučne discipline koje popularni sudovi tretiraju kao razdvojene ili udaljene. Lingvistika i geopolitika, na primer, sreću se u prepletu dosad neviđenom na tako malom prostoru. Kosovo i Metohija su danas uzavrela sociolingvistička laboratorija u kojoj se mogu proveravati ključni stavovi o društvenoj stratifikaciji jezika, o vezama lingvistike i toponomastike, o arbitrarnoj prirodi jezičkog znaka, itd.

Na putu do Prištine, i na samom peronu železničke stanice, danas, arbitrarna priroda jezičkog znaka iskazuje se manje suptilno. Preimenovana mesta u okolini Prištine i unakaženi putokazi s retkim preostalim srpskim nazivima opominju da je lingvistika postala relevantna za donošenje važnih odluka o budućnosti Pokrajine.

Zatim, rizik koji prihvataju oni što u Prištini govore srpski – jezik većinskog naroda u Republici, i jedan od službenih jezika u Pokrajini – svedoči o stepenu jezičke (ne)tolerancije nazabeleženom na evropskim prostorima. Nedavno je, usred Prištine, u po bela dana, na smrt prebijen službenik UN, poreklom iz Bugarske, samo zato što ubice nisu razlikovale njegov (maternji) bugarski od nepodobnog srpskog...

Nova kosmetska realnost zahteva da se lingvistika poima kao jedna od najvažnijih humanističkih nauka, poprilično udaljena od slike starinske i suvoparne discipline ispunjene prebiranjem po prašnjavim beletrističkim knjigama i rečnicima. Njena veza sa svakodnevnim životom na KiM je tolika da se bez preterivanja može zaključiti da misao i akcija srpskih vlasti dopiru samo donde dokle to omogućuje jezik.

Naše jezikoslovlje vekovima se izdašno hrani kosmetskim nasleđem, pošto je KiM središnje mesto srpske poezije, sledstveno i srpske lingvistike.

Naravno da ne očekujemo da naši naučnici spakuju kofere, uzmu neophodna priručna sredstva i siđu u ključalu kosmetsku sociolingvističku arenu. Kako sada stvari stoje, oni tamo ne bi prošli bolje od onog neopreznog bugarskog mirotvorca.

Zalažemo se da se lingvističke metode i sredstva primenjuju doslednije u ostatku Srbije, najpre u Beogradu, gde je sedište državnih organa i odakle se svima, pa i građanima KiM, posredstvom medija upućuju višeznačne poruke. Bez ikakvog rizika po život, i bez dodatnih troškova, naši lingvisti mogu bitno da doprinesu da se ostvari osnovna funkcija prirodnog ljudskog jezika – sporazumevanje.

Za lingviste koji jeziku prilaze pre svega s njegove komunikološke strane moglo bi biti podsticajno da odgovore na pitanje zašto se borba za srpski karakter KiM vodi upotrebom tolikih stranih reči i nejasnih pojmova.

U obraćanju naših političkih prvaka i u novinskim tekstovima previše je tuđica kojima se potiskuju domaće reči i naš duh; pri tom su mnoge strane reči upotrebljene netačno, proizvoljno i pogrešno.

Taj okamenjeni jezik širi ravnodušnost i pustoš, umesto da jasno saopšti, ubedi i zagreje za akciju.

Evo liste tuđih, ponekad i zastrašujućih reči probranih u tekstovima o Kosmetu tokom poslednja dva meseca: decentralizacija, entiteti, demarkacija, enklavizacija, getoizacija, svetogorski model autonomije, Ex aequo et bono, pseudodiplomatija, status quo, peremportna norma, Restitutio in integrum...

U pojedinim novinskim tekstovima kosmetski Srbi tretiraju se kao manjina u svojoj Republici, što osim lingvističkog ima i naglašen pravno-politički aspekt.

Pokrajina se asocijativno smanjuje ispuštanjem reči Metohija, a i samo Kosovo se izmešta iz Srbije iskazima tipa Albanski list „Koha ditore” javlja da... umesto: Prištinski list na albanskom jeziku „Koha ditore” javlja... Priština je u Srbiji, a ne u Albaniji, pa bi se listovi koji tamo izlaze mogli nazivati i srpskim glasilima na albanskom jeziku, tim pre što su upisani u registar javnih glasila koji se vodi u Beogradu.

Deo medija uporno naziva stanovnike južne srpske pokrajine Kosovarima umesto Kosovcima. Reč je o nedopustivom obliku sufiksacije, građenja novih pojmova dodavanjem indoevropskog nastavka – ar (veoma frekventnog u albanskom jeziku) na slovensku osnovu. Slovenski toponim Kosovo spominje se još u Nemanjino doba, dakle, pre Kosovskog boja, i dolazi od imena ptice kos.

Albanskim separatistima ide naruku i nehajno tretiranje juga Srbije kao istočnog Kosova, iako opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa nikad nisu bile deo Kosova ni u političkom ni u geografskom pogledu.

U tzv. preševsku dolinu gura se i opština Medveđa, iako od Medveđe do Preševa ima više od 150 kilometara. Između ove dve varošice nalaze se sledeći gradovi i opštine: Bujanovac, Vranje, Vladičin Han, Surdulica, Leskovac i Lebane, što se može ustanoviti uvidom u običnu turističku mapu.

Od pogrešno upotrebljenih stranih reči koje kosmetske Srbe plaše više od strašne stvarnosti koja ih okružuje najgori je, ipak, termin „enklave” za sela nastanjena pretežno srpskim stanovništvom. U međunarodnom pravu, humanoj geografiji i lingvistici ovaj pojam je sasvim jasan: enklava je komad matične zemlje potpuno okružen teritorijom druge države.

U diplomatski rečnik pojam je ušao 1868. i od tada razvio podvarijante, ali nijedna ne dopušta mogućnost zasnivanja enklava na svojoj teritoriji.

Iz ovih primera se vidi da o Kosmetu treba javno da govore ne samo pravno-politički potkovani, već i lingvistički elementarno obrazovani ljudi.

Rizik od pojednostavljenih tumačenja i pogrešnih rešenja znatno će se smanjiti ako se u mišljenju i delanju uvažavaju osnovna sociolingvistička načela i ne potcenjuju uslovnosti jezika kao artikulisanog sistema verbalnih znakova kojima se uređuje i ovo naše parče sveta.

*Profesor Megatrend univerziteta