Nervozno izvinjenje

Srpska skupština je deblokirana, izbegnuta je parlamentarna kriza, izbora neće biti. Ovo su prvi utisci posle sada već istorijskog izvinjenja šefa poslaničke grupe DSS Miloša Aligrudića radikalima koji su, zbog prošlonedeljne izjave ministra finansija Mlađana Dinkića da se neće raspravljati sa "barabama" i "primitivcima", postavili ultimatum: "ili izvinjenje, ili izbori". Dočekali su da im se preko svog glasnogovornika u parlamentu, u tuđe, odnosno "u ime Vlade i vladajuće koalicije", posredno izvini sam premijer Vojislav Koštunica. Što je, uostalom, na neki način potvrdio i šef radikala Tomislav Nikolić navodeći da se prethodno "čuo sa Koštunicom".

Bilo je dirljivo slušati sve one birane reči izvinjenja i izlive međusobnog uvažavanja šefova poslaničkih grupa DSS i SRS, kojima su prekjuče pokušali da "speru" sa govornice srpskog parlamenta sav nagomilani "otrov" iz prošlosti, sadašnjosti, a ako je to smisao Aligrudićevih poruka - i za sve što će se izreći u budućnosti. Još je dirljiviji način na koji je premijer, ako je verovati Nikolićevim navodima, branio svog nestašnog ministra koji ne može da odoli da za skupštinskom govornicom ne uzvrati radikalima, nasedajući na njihove provokacije. "Čitajući stenogram, Koštunica je bio ubeđen da Dinkić nije uvredio poslanike SRS", tvrdi Nikolić.

Sa civilizacijske tačke gledišta, učinjen je, na prvi pogled, izvestan pomak. Na predsedniku parlamenta je težak zadatak da održi takvu atmosferu, iako je i sam predstavnik G17 Plus, stranke iz koje su jasno poručili da im ne pada na pamet da se izvinjavaju radikalima koji tokom svih proteklih meseci, i godina, nisu propuštali priliku da Dinkića nazovu još grđim imenima nego on njih. Dobili su pristalicu u šefu diplomatije i predsedniku SPO Vuku Draškoviću koji ne prašta radikalske uvrede izrečene na njegov račun u Skupštini SCG. Njegova munjevita reakcija, kojom žestoko optužuje one koji se izvinjavaju "antipameti i primitivizmu, ispisujući najtežu anticivilizacijsku optužnicu protiv sebe", upućena je jedinom preostalom koalicionom partneru - DSS. Odnosno samom Koštunici. Pri tom i ne pomišlja da napusti koaliciju.

Moglo bi se postaviti pitanje: zašto Koštunica smatra da je njegova istorijska misija da se izvini radikalima koji su sebi stvorili imidž vređajući neistomišljenike bez pardona? Očigledno je da su mu potrebni kao zlatna rezerva kada mu usfali neki glas u parlamentu. Time što im se izvinio, Koštunica je pokazao da ih ne potcenjuje i da je ovih dana moglo da bude i za njega "čupavo". Činjenica da je jedno izvinjenje pred TV kamerama, koje je očigledno prijalo radikalima, bilo dovoljno da se primire ukazuje da su možda samo hteli da skrenu pažnju na sebe, ostavljajući utisak da su faktor koji se pita, upravo zato što ih nema ni u jednoj aktuelnoj priči. Ni onoj o Kosovu, ni o Crnoj Gori, ni o pregovorima sa EU i MMF. Možda su, naprosto, postali nervozni ako je tačno da im se gase odbori u Sremu.