Nove gazde gase stratešku proizvodnju

Zaustavljanje proizvodnje u hemijskoj fabrici "Župa" iz Kruševca, koja jedina u Srbiji isporučuje hlor, pokazalo je još jednu slabu stranu "domaćeg" modela prodaje svega bez izuzetka. Slučaj "Župe" je potvrdio da Srbija, zapravo, nema strategiju šta treba izuzeti iz klasičnog vida privatizacije ili, ako se takva preduzeća i prodaju, bar zakonom precizirati na šta se obavezuje novi vlasnik. Javnost je polemisala da li je, na primer, trebalo prodavati fabrike mineralne vode, poljoprivredne kombinate, mlekare ili jedinu srpsku čeličanu. Oni koji su upravljali državom od oktobarskih promena nisu definisali koje su privredne delatnosti ključne za Srbiju. Bilo bi zanimljivo, na primer, videti koliko će građane koštati uvoz hlora zato što je novom vlasniku ponestalo para ili mu palo na pamet da ne plati gas i zbog toga obustavi proizvodnju neophodnog sredstva za prečišćavanje vode. Fabrički pogoni "Župe" prodati su za oko tri miliona evra i odoka se može zaključiti da će se uvoz papreno platiti, pre svega, zbog skupog transporta iz Rumunije, odakle ga već nekoliko meseci, zbog straha da ga ne mogu redovno obezbediti u kruševačkoj fabrici, uvoze domaća komunalna preduzeća.

Privatizacija je u Srbiji vremenski oročena, a cilj joj je da podigne efikasnost privrede. Kod pojedinih preduzeća, kao što je "Župa", očigledno ovo nije postignuto.
Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, upozorava na manjkavost dosadašnjih ugovora koji se nisu precizno bavili obavezama kupca. Prema njegovim rečima, prateća dokumentacija vezana za preuzeti investicioni program mora biti obimna, jer se inače dešava da, zbog nepreciznih odredbi, novi vlasnik, bez straha od posledica, fiktivno investira. Pavlović kaže da Agencija za privatizaciju treba da angažuje vrhunske pravne stručnjake koji će, kao spoljni saradnici, pomoći da se u privatizaciji prave besprekorni ugovori koji će maksimalno štititi interese preduzeća i države. Prema rečima Jurija Bajeca iz Ekonomskog instituta, firme koje se bave proizvodnjom od javnog interesa mogu i da se prodaju, ali je ugovorom o prodaji trebalo precizirati koje su obaveze novog kupca. "Ako se to ne reguliše posebnim zakonom ili ugovorom, naročito će biti problema kod koncesija. Banalan primer bio bi da firma kojoj se da pravo na koncesiju izgradi put i ne pusti ga u promet. Zakonom ili ugovorom mora se sprečiti da profitni interes novog gazde ili konflikt bilo koje vrste poremete proizvodnju strateških sirovina ili se podigne cena, posebno kod komunalnih preduzeća, do monopolskog nivoa, neprimerenom platežnoj sposobnosti građana", kaže Bajec. Ekonomista Danijel Cvjetičanin smatra da postoje dve varijante šta raditi s firmama koje su od strateškog značaja za državu. Moguće je ostaviti ih u državnom vlasništvu ili, pak, privatizovati ih, ali zakonom urediti obaveze novog gazde.
Nebojša Medojević, direktor Centra za tranziciju, smatra da sama činjenica da nam je država siromašna nije opravdanje da sve privredne potencijale prepustimo strancima.

- Srbija je trebalo u vreme DOS-a da napravi strategiju privrede, pa tek posle da pravi zakon o privatizaciji. Takođe, trebalo je uraditi biznis plan kojim bi se utvrdilo šta se dobija, a šta gubi od privatizacije pojedinih preduzeća, kao što su, na primer, "Župa" ili poljoprivredna preduzeća. MMF nije Srbiju prisilio da izabere model potpune prodaje firmi već su se domaći pregovarači utrkivali kako da se dodvore toj instituciji. Pregovori sa MMF-om treba uvek da se odvijaju na oštrici noža jer je to bitka između svetskog kapitala i nacionalnog interesa - istakao je Medojević i dodao da je i u Srbiji, kao i Crnoj Gori, umesto toga, izabran primitivan, neoliberalistički koncept. Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privatizaciju i privredu, kaže da mu je već dosadilo da ponavlja iste stvari. "Privatizacija mora da se obavi u svim oblastima i država treba samo minimalno da se meša u privedu. U svakom slučaju, to se ne odnosi na "Župu" jer su takve fabrike i u ostalim zemljama u državnom vlasništvu", kaže Vlahović i podvlači da prethodnoj vladi nije MMF nametnuo sadašnji model privatizacije. "Moja ekipa je napravila taj model tako što smo sagledali prednosti i mane privatizacije u ostalim zemljama u ovom regionu. Svi izveštaji Svetske banke i MMF-a naveli su da je naš način privatizacije bio najbolji u centralnoj Evropi", naveo je Vlahović.