Autizam sa zaleđem

Premda se gotovo svim medijima u Srbiji mogu zameriti pristrasnost i manjak profesionalnosti, posebno kada se dokopaju poslastica o svojim političkim "metama", serijal koji iz dana u dan fabrikuje jedan od najtiražnijih dnevnih listova može se porediti samo sa već zaboravljenim "kricima i jaucima". Za neupućene, u Miloševićevo doba još državna Politika otvorila je rubriku Reagovanja i mišljenja u kojoj su razni likovi, počev od vrlo poznatih do potpunih anomimusa, bljuvali svoju patriotsku vatru na strane plaćenike, izdajnike i slične neprijatelje vaskolikog srpstva. Uspeh je bio garantovan jer se Politika uglavnom delila besplatno, posebno na delikatnim mestima kao što su bolnice i penzionerski domovi gde se seme krika i jauka ubrzano hvatalo.

Koncept je nalagao da demantija i drugačijeg mišljenja nema.

Tiražni dnevnik koji objavljuje "transkripte razgovora vođe ‘zemunskog klana’ i Čede Jovanovića", nema zvanično budžetsko zaleđe i pošto posluje po "tržišnim" principima prinuđen je da od svojih čitalaca uzima po deset dinara. Svaki dan. Zauzvrat, bez suvišnih pojašnjenja nudi narečeni dokument pristigao iz arhiva tajne službe. Tako čitaoci tiražnog dnevnika žive gotovo čitavu sedmicu u ubeđenju da je pokojni vođa zemunskog klana Dušan Spasojević svoje deminutive "Čedice" i lascivna obraćanja poput "ljubavi", štedro trošio na političara Čedomira Jovanovića, a ne na izvesnog Čedomira Mihajlovića, kontroverznog biznismena na privremenom radu u inostranstvu od ranije poznatog organima gonjenja. U međuvremenu je i sam Mihajlović potvrdio da je on Spasojevićev sagovornik i vlasnik telefona koji navode prisluškivači (operativci MUP nadležni za odobreno prisluškivanje). Jovanović je tužio dnevnik koji prenosi zabeleške.

Iako u Vladi Srbije, MUP i BIA pokazuju izvanrednu efikasnost kada treba demantovati medije, ni ministar policije Dragan Jočić ni šef Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović nisu se oglasili čak ni potvrdom da je reč o autentičnom dokumentu i autentičnim likovima. A, kako to lepo zapazi Slobodan Orlić u Utisku nedelje, mogli su i mirne još duše pošto nisu oni ti koji su naredili prisluškivanje.

Sasvim mala doza malicioznosti je dovoljna da se iz ovih nekoliko podataka zaključi kako visokotiražni dnevnik i nije bez zaleđa i da je autizam koji pokazuje kada je reč o drugačijim činjenicama lišen slučajnosti. Baš kao što je to bilo sa "kricima i jaucima" koji su Politiku dugo držali u opasnom naručju vlasti s one strane profesionalnosti.