Sezona alergija

Krajem februara i početkom marta građane počinje da muči alergija na polen topole i ostale alergene biljne vrste. Mirjana Mitrović, koordinator programa za polen u Agenciji za zaštitu životne sredine, kaže za „Blic“ da, kada je reč o polenu drveća, najveće probleme ljudima stvara polen breze, topole, vrbe, bresta, jove i leske. Osim polena, građani se tokom cele godine žale na alergijske probleme izazvane prašinom i grinjama.

Kao simptome, prof. dr Predrag Rebić, pulmolog u Kliničkom centru Srbije, ističe oticanje kapaka, suzenje očiju, nadražajno kijanje, gušenje, osipe po koži i ređe upalu sluzokože želuca. On zato savetuje građanima da drže prozore zatvorene kada ima najviše polena u vazduhu, u seoskim predelima uglavnom ujutro, a u gradu uveče. Takođe, poručuje dr Rebić, u vreme sezone polena izbegavajte šetnju i sportove na otvorenom, zaboravite na radove u bašti, nemojte sušiti veš napolju jer će se polenov prah sigurno zakačiti za njega.

- Alergija na polen dolazi gotovo neprimetno, jer prah cveća, drveća i raznih vrsta trave ne možemo da vidimo, namirišemo ili okusimo. Naročito ne u sunčanim danima, kada je vazduh suv i topao, vetar prenosi polen iz parkova, bašti i livada u kancelarije i stanove. Čak ni iza zatvorenih prozora, kao ni noću, dok spavamo, nismo zaštićeni od polenovog praha - kaže za „Blic“ dr Rebić.

On tvrdi da je ono što smo nekada smatrali dosadnom ali bezopasnom pojavom zapravo masovni zdravstveni rizik, budući da se javlja sve češće i u sve žešćem obliku, kao i da traje mnogo duže nego ranije.

- Bez lekarske terapije alergija na polen veoma brzo može da se iz gornjih disajnih puteva spusti u bronhije i pluća i u 50 odsto slučajeva pretvara se u astmu, koja može da bude opasna po život. Alergolog može da prepiše lekove da bi za početak otklonio dosadne simptome kao što su svrab očiju i curenje nosa, ali to nije dovoljno da bi se pacijent definitivno oslobodio alergije na polen - objašnjava dr Rebić i ističe da se naročito u velikim gradovima dramatično povećava broj onih koji pate od alergija, pri čemu su to često već odrasle osobe.

Mirjana Mitrović ističe da je zabluda to što ljudi misle da su alergični na mace koje padaju sa topola. Tada je reč o oslobađanju ploda koji nije alergen već iritira mehanički. Topole seju polen mesec dana pre tih maca, obično krajem marta ili početkom aprila, a polen je čestica koja nije vidljiva golim okom. Ona napominje da to što u nekom delu Beograda ima, na primer, dosta breza, ne znači da će taj kraj biti najugroženiji. To zavisi isključivo od vetrova i vremenskih prilika.

Alergolog, prof. dr Dragoslav Đorđević kaže da Nišlije, pored polena koji je sada aktuelan, najčešće boluju od alergija na kućnu prašinu i grinje, koji im stvaraju probleme tokom cele godine. Dr Đorđević dodaje da je kućna prašina najčešći uzrok alergijskih promena kod pacijenata. Dosta građana Niša i okoline alergično je na bubašvabe, perje, dlake kućnih ljubimica i domaćih životinja.

Od dr Vesne Čupić, alergologa u ZC „Studenica“ u Kraljevu, saznajemo da sa prvim prolećnim danima Kraljevčani najviše problema imaju sa polenom trave, korova i drveća. Doktorka Čupić kaže da su najučestalije alergije na polen trave i korova.

Dr Zoltan Kuruc kaže da 50 odsto Subotičana boluje od alergija i ističe da se u najvećem gradu severne Bačke najviše pacijenata sa simptomima alergije javlja u julu i avgustu.