Lekar za dušu

Nešto više od pet odsto ispitanika redovno posećuje psihijatra

Kakav stav građani imaju kada je u pitanju odlazak kod psihijatra i koja kategorija to najčešće čini, neka su od pitanja u okviru istraživanja koje je sprovela Agencija „Faktor plus“ u saradnji sa dnevnim listom „Politika“. Uzorak koji je korišćen odnosi se na 1.000 punoletnih ispitanika oba pola, a metoda kojom je istraživanje sprovedeno, odnosi se na anketu.

Od ukupnog broja ispitanih 5.2 odsto redovno posećuje psihijatra, mada i 17.6 odsto to čini ponekad. Po starosnoj strukturi u redovnom posećivanju najviše participiraju ispitanici od 36 do 45 godina (7.7%) i 46 do 55 godina (7.0%) – što posredno govori o najvećem pritisku na radno aktivnu populaciju koja u aktuelnoj situaciji često ostaje bez posla, ili su na poslu bez perspektive ili iz drugih razloga ne može da realizuje osnovne zadatke ovog perioda života (stambeno pitanje, obezbeđivanje deci adekvatnih uslova života, pomoć roditeljima). Najčešći razlozi odlaska kod psihijatra prepoznati su kao anksioznost i depresija koji idu ruku pod ruku, često zajedno u kliničkoj slici i to sa procentom od po 47.4 odsto. Na pitanje da li im je psihijatar pomogao da reše neke svoje probleme, čak 57.9 odsto je odgovorilo – u potpunosti, a 31.6 odsto sa donekle. Ove ocene uspešnosti psihijatra se mogu shvatiti dosta visoko, s obzirom na to da dobar deo problema sa kojima se ljudi javljaju psihijatru ne spada u domen rada istog, tačnije ljudi često dolaze sa idejom da treba svet oko njih da se menja i da im u tome psihijatar pomogne, tj. nauči ih kako da to urade.

Interesantni i vrlo indikativni odgovori su dobijeni na pitanje, šta očekujete od psihijatra. Najveći broj ispitanih je na prvo mesto stavio savet – 78.8 odsto, zatim razumevanje 57.6 odsto, pomoć oko otkrivanja problema 52.8 odsto, rešavanje svojih problema 28.4 odsto, a samo 17.9 odsto lek. Tu se eksplicitno vidi da bi psihijatri trebali da se mnogo više bave psihoterapijom, tj. da je strogo medicinski pristup nešto što većina ljudi ne očekuje primarno od psihijatra.

Jedno od pitanja u ovoj anketi bilo je vezano za korišćenje lekova za smirenje. Ispostavilo se da 4.0 odsto ispitanika koristi ove lekove svakodnevno uklapajući se tako u broj onih koji redovno posećuju psihijatra, ponekad – 9.6 odsto, samo u stresnim situacijama – 22.0 odsto, ne – 64.4 odsto. Ovde je teško biti objektivan u komentaru, jer su odrednice ponekad i samo u strasnim situacijama nešto što je različito za svakog od nas. Ovome se dodaje i podatak da smo mi u Evropi najveći konzumenti ovih lekova. Uzimajući sve u obzir za pretpostaviti je da su oni sastavni deo dobrog dela kućnih apoteka i da se koriste po slobodnoj proceni, što po pravili znači verovatno više nego što bi bilo dobro. Pokazalo se takođe da žene generalno češće koriste sedative, za šta ima više mogućih razloga, npr. žene imaju manje opcija za oslobađanje od napetosti – ređe imaju hobije, više su kući, žene su vaspitavane da moraju da trpe te nisu spremna da rešavaju problem, više ga potiskuju a napetost raste, manje su sklone posezanju za alkoholom kao „narodnom“ sedativu, i dr. Po obrazovnom profilu od onih koji svakodnevno uzimaju sedative najviše ima onih sa osnovnom školom – 11.5 odsto i škola za KV radnike –10.0 odsto – i to je očekivano usled slabije introspektivnosti tj. uvida u svoje psihičko stanje pa se lek bira kao jedino rešenje, ali i izraženija vera u medicinu a ne u „filozofiranje". Po zaposlenju, očekivano najveći broj konzumenata je među penzionerima (hronične telesne bolesti, problemi sa spvanjem) – 8.3 odsto, dok je interesantno da nezaposleni najmanje koriste sedative, što bi se najpre moglo povezati sa svakodnevnim stresom na poslu, ali i predpostavljeno očuvanijom nadom u bolje sutra.

Procenat ispitanih koji znaju šta je to psihoterapija bio je 46.0 odsto, a 33.6 odsto to zna delimično. Kako su učesnici ankete bili ljudi svih obrazovnih profila ovaj rezultat govori o solidnoj obaveštenosti. Iz tog proizilazi i da su odgovori na pitanje o eventualnom uključivanju u psihoterapijski tretman dosta pouzdani, a a kažu da bi se na tu akciju odlučilo visokih 61.6 odsto ispitanih. Kao razlozi su tu opet na prvom mestu depresija sa 47.6 odsto, strahovi – 36.8 odsto, drugi psihički poremećaji – 25.2 odsto. Interesantno je i to da od onih koji nikad nisu posetili psihijatra – 52.8 odsto bi se uključili u psihoterapijski tretman, a od redovnih i ponekad skoro svi, i to je svakako visoka poruka o velikoj potrebi za ovakvom vrstom pomoći.