Razno
Na današnji dan, 16. septembar
Danas je utorak, 16. septembar. Ovo su istorijski događaji koji su obeležili ovaj datum.
0:00
16.9.2025.
5 min
Četvrtak, 10.03.2005.
12:58
Haradinajeva lekcija Srbiji
Hrvati se sa haškim optuženikom generalom Antom Gotovinom, više ili manje nepotrebno, spotiču po trnovitom putu u Evropu, Srbi u Hag šalju samo one optuženike koji su spremni da se bez prisile predaju, zato je na spisku haških optuženika još 13 imena. Kosovski Albanci su, s premijerom Ramušem Haradinajem, i jednima i drugima priredili školski čas ispunjavanja prve obaveze Balkana, prema sebi i prema međunarodnoj zajednici, koju predstavlja haški sud. Zajednička svima je zajednička mržnja prema Mežunarodnom tribunalu za ratne zločine počinjene na tlu nekadašnje Jugoslavije (ICTY), koju znaju da obuzdavaju samo oni koji su svesni da svaki put u svet i Evropu vodi kroz Hag, i to tako rade.
Ako kosovski Albanci i Srvi budu narednih dana, sedmica i meseci sačuvali mirnu krv, posebno onda kada međunarodna zajednica bude počela da proverava stanje međuljudskih i međunacionalnih odnosa da bi mogla da se lati dugo najavljivanih rasprava o konačnom statusu Kosova, onda ćemo moći da govorimo o prištinskoj lekciji antihaškim lobijima na Balkanu. Kao i onima u Srbiji i Hrvatskoj, kao i Republici Srpskoj u BiH, gde su posredovanjem predstavnika međunarodne zajednice Pedija Ešdauna, ipak tako osposobili svoje pravosuđe, da su juče u Sarajevu, na nivou federacije otvorili nekakvu hašku podružnicu da bi rasteretili procesima preopterećen ICTY.
Srbija bi još mogla da uhvati haški korak s Kosovom ako bi bez ustručavanja polovila sve haške optuženike koji povremeno, ali stalno tumaraju po njenoj teritoriji i izručila ih međunarodnoj pravdi, gde svaki optuženik ima sve mogućnosti da pokaže svoju nevinost. Ali tako nešto se ne usuđuje da rizikuje niko ko je u Beogradu na vlasti. Tu već godinu dana radi manjinska vlada s podrškom Miloševićevih socijalista u srpskom parlamentu, a oni bi premijeru Vojislavu Koštunici okrenuli leđa ako bi bilo kog haškog optuženika uhvatio i poslao u Hag.
Miloševićevi socijalisti imaju zapravo ulogu kakvu su za vreme vlade Zorana Đinđića imale Koštuničine demokrate. Kada je Đinđić uhvatio Miloševića i posle manje od tri meseca ga iz beogradskog pritvora poslao u Hag, Koštunica i njegovi su prešli u opoziciju i tukli po poziciji, dok je nije antihaški lobi pre dve godine obezglavio. Ali Koštunica nije Đinđić, pa da doslednim ispunjavanjem haških obaveza rizikuje svoj položaj na vlasti jer je već na prvom susretu s glavnim haškim tužiocem Karlom del Ponte, izjavio da je ICTY poslednja rupa na političkoj fruli Srbije i da ni ne razmišlja o priznavanju zločina zbog kojih je Savet bezbednosti UN ustanovio taj tribunal.
Iako su, pre svega u Beogradu, želeli da se kosovski premijer Ramuš Haradinaj što pre preseli u haški zatvor Ševeningen, sada nemaju razloga za zadovoljstvo. Sada neće moći da se izgovaraju da zbog "zločinca" Hardinaja Beograd ne može da sarađuje s kosovskom vladom, a kosovski Srbi s tamošnjim organima vlasti. Sada je u oba slučaja, kako pri ispunjavanju haških obaveza, tako i u saradnji s kosovskim vlastima, na potezu Beograd, koji bi ozbiljno morao da bude zabrinut posle predaje Momčila Perišića, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, za koga se neutemeljeno sumnjalo da će mu u Hagu suditi za navodne zločine koje je počinio na zadarskom i mostarskom bojištu.
Po Perišićevom dolasku u Hag su objavili prvu optužnicu, koja navodi upletenost Miloševićeve vojske u zločine u Hrvatskoj i BiH, ukratko, Perišić je optužen za činjenja zbog kojih Zagreb i Sarajevo tuže Beograd pred sudom u Hagu. Perišićevom optužnicom je istinski načeta MIloševićeva odbrana u haškom procesu, koja se već nekoliko meseci temelji na dokazivanju da Beograd nema ništa sa zločinima u Hrvatskoj i BiH.
Zbog svega toga u mnogo težim okolnostima no što su najavljivali najveći pesimisti, zapravo ističe kontraproduktivan period srpske politike, koji ima zajednički imenitelj, a to je negiranje zločina. Spoljni pritisak se, zbog neispunjenih obaveza prema Hagu, prenosi na unutra, a to u Srbiji stvara haški lobi. Njemu je skoro uspelo da ubedi narod da Srbi nikada nikome u svojoj istoriji nisu učinili ništa nažao nego su se samo branili. Najmanje boli to da zbog toga u Hagu ni ne pomišljaju da suđenje manje zapletenih slučajeva prepuste srpskom pravosuđu, kao što se je juče desilo u bosansko-hercegovačkom primeru. Mnogo više brine nesigurna sudbina Kosova i srpsko-crnogorska država, koja je sada u tako gustom mraku, kao što je bila za vladavine Slobodana Miloševića.
Ako kosovski Albanci i Srvi budu narednih dana, sedmica i meseci sačuvali mirnu krv, posebno onda kada međunarodna zajednica bude počela da proverava stanje međuljudskih i međunacionalnih odnosa da bi mogla da se lati dugo najavljivanih rasprava o konačnom statusu Kosova, onda ćemo moći da govorimo o prištinskoj lekciji antihaškim lobijima na Balkanu. Kao i onima u Srbiji i Hrvatskoj, kao i Republici Srpskoj u BiH, gde su posredovanjem predstavnika međunarodne zajednice Pedija Ešdauna, ipak tako osposobili svoje pravosuđe, da su juče u Sarajevu, na nivou federacije otvorili nekakvu hašku podružnicu da bi rasteretili procesima preopterećen ICTY.
Srbija bi još mogla da uhvati haški korak s Kosovom ako bi bez ustručavanja polovila sve haške optuženike koji povremeno, ali stalno tumaraju po njenoj teritoriji i izručila ih međunarodnoj pravdi, gde svaki optuženik ima sve mogućnosti da pokaže svoju nevinost. Ali tako nešto se ne usuđuje da rizikuje niko ko je u Beogradu na vlasti. Tu već godinu dana radi manjinska vlada s podrškom Miloševićevih socijalista u srpskom parlamentu, a oni bi premijeru Vojislavu Koštunici okrenuli leđa ako bi bilo kog haškog optuženika uhvatio i poslao u Hag.
Miloševićevi socijalisti imaju zapravo ulogu kakvu su za vreme vlade Zorana Đinđića imale Koštuničine demokrate. Kada je Đinđić uhvatio Miloševića i posle manje od tri meseca ga iz beogradskog pritvora poslao u Hag, Koštunica i njegovi su prešli u opoziciju i tukli po poziciji, dok je nije antihaški lobi pre dve godine obezglavio. Ali Koštunica nije Đinđić, pa da doslednim ispunjavanjem haških obaveza rizikuje svoj položaj na vlasti jer je već na prvom susretu s glavnim haškim tužiocem Karlom del Ponte, izjavio da je ICTY poslednja rupa na političkoj fruli Srbije i da ni ne razmišlja o priznavanju zločina zbog kojih je Savet bezbednosti UN ustanovio taj tribunal.
Iako su, pre svega u Beogradu, želeli da se kosovski premijer Ramuš Haradinaj što pre preseli u haški zatvor Ševeningen, sada nemaju razloga za zadovoljstvo. Sada neće moći da se izgovaraju da zbog "zločinca" Hardinaja Beograd ne može da sarađuje s kosovskom vladom, a kosovski Srbi s tamošnjim organima vlasti. Sada je u oba slučaja, kako pri ispunjavanju haških obaveza, tako i u saradnji s kosovskim vlastima, na potezu Beograd, koji bi ozbiljno morao da bude zabrinut posle predaje Momčila Perišića, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, za koga se neutemeljeno sumnjalo da će mu u Hagu suditi za navodne zločine koje je počinio na zadarskom i mostarskom bojištu.
Po Perišićevom dolasku u Hag su objavili prvu optužnicu, koja navodi upletenost Miloševićeve vojske u zločine u Hrvatskoj i BiH, ukratko, Perišić je optužen za činjenja zbog kojih Zagreb i Sarajevo tuže Beograd pred sudom u Hagu. Perišićevom optužnicom je istinski načeta MIloševićeva odbrana u haškom procesu, koja se već nekoliko meseci temelji na dokazivanju da Beograd nema ništa sa zločinima u Hrvatskoj i BiH.
Zbog svega toga u mnogo težim okolnostima no što su najavljivali najveći pesimisti, zapravo ističe kontraproduktivan period srpske politike, koji ima zajednički imenitelj, a to je negiranje zločina. Spoljni pritisak se, zbog neispunjenih obaveza prema Hagu, prenosi na unutra, a to u Srbiji stvara haški lobi. Njemu je skoro uspelo da ubedi narod da Srbi nikada nikome u svojoj istoriji nisu učinili ništa nažao nego su se samo branili. Najmanje boli to da zbog toga u Hagu ni ne pomišljaju da suđenje manje zapletenih slučajeva prepuste srpskom pravosuđu, kao što se je juče desilo u bosansko-hercegovačkom primeru. Mnogo više brine nesigurna sudbina Kosova i srpsko-crnogorska država, koja je sada u tako gustom mraku, kao što je bila za vladavine Slobodana Miloševića.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare