Vojislav Koštunica: Ne razmišljam o koaliciji s radikalima

Nemaju građani puno poverenja ni u jednu vladajuću stranku niti u Vladu u tranziciji. Nisam time iznenađen zato što je posao težak. Nije jednostavno pridobiti simpatiju ako se suočavate sa nizom otežavajućih faktora, teškim nasleđem, ograničenjima koja vam nameće i međunarodna zajednica. Ako imate sve to u vidu, nezadovoljnih mora biti. Ako ste se opredelili da ne podilazite javnosti jeftinim demagoškim parolama već pokušavate da rešite neki problem, onda vas to manje opterećuje. Postoji nešto što je važnije od sudbine Vlade ili neke stranke, a to je kako će država sutra izgledati

U oceni rezultata koje je Vlada Srbije postigla za godinu dana treba poći od stanja koje je zatekla u institucijama u vreme svog formiranja, smatra premijer Vojislav Koštunica. U razgovoru za Danas, on podseća da Srbija tada nije imala predsednika, da su bili brojni sporovi između Vlade, Skupštine, Ustavnog suda, kao i između političkih stranaka.

- Sve institucije sada postoje, a odnosi između njih su u skladu sa Ustavom predviđenim ovlašćenjima. Skupština Srbije uradila je veliki posao i usvojila ne samo brojne, već i važne sistemske zakone. Rezultati ovakve zakonodavne aktivnosti kada je reč o poboljšanju života građana ne mogu se očekivati odmah. Razumem teške prilike u kojima se živi, ali su i u ekonomskoj sferi učinjeni važni koraci da stanje počne da se popravlja. Postignuti su ohrabrujući rezultati u privrednom rastu i otpisivanju mnogih dugova kojima je zemlja bila opterećena. Ostvaren je napredak i u saradnji sa Haškim tribunalom. Voleo bih da su promene koje treba da donesu bolji život građanima bile brže, da se efekat više osetio, ali te promene će tek dati rezultat - uveren je premijer Koštunica. U jednoj oblasti, donošenju novog Ustava nije se daleko odmaklo.
- I jeste i nije. Odmaklo se daleko u stvaranju svih pretpostavki da se taj posao privede kraju, ali još uvek nema potrebne političke volje na svim stranama da se posao završi. Nadam se da će i u ovom slučaju biti pozitivan uticaj EU. Posle sigurni smo pozitivne Studije o izvodljivosti očekujem da i sa te strane stigne jasna poruka da korak dalje u pravcu Evrope, pregovori o Sporazumu o stabilnosti i pridruživanju, ne mogu da započnu bez novog Ustava.

DRŽAVA VAŽNIJA OD BUDUĆNOSTI VLADE

Kakva je sada vaša komunikacija sa predsednikom Tadićem, s obzirom na povremeno teške reči i spor oko kosovskih izbora?
- Mislim da teških reči nije bilo od strane Vlade Srbije ili u izjavama koje sam ja davao. Prema našem Ustavu postoji podela vlasti, a činjenica da predsednik Repubilke i Vlada nisu iz istih stranaka dovodi do potrebe za više usaglašavanja stavova. To je do sada uglavnom funkcionisalo i uvek će funkcionisati ako se svi drže svojih ustavnih ovlašćenja. Zna se šta su funkcije predsednika, Vlade i Skupštine, ali nije uvek bilo razumevanja tih jednostavnih stvari. Jedan od primera je Plan Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju. Taj plan je usvojila Skupština Srbije i on je morao da obavezuje sve državne organe što inače nije bio slučaj. Raznoglasje se ispoljilo i povodom Zakona o izboru poslanika državne zajednice usvojenom u Skupštini Srbije. Bilo je tvrdnji da uprkos tom zakonu i Ustavnoj povelji treba težiti nekakvom dogovoru sa Crnom Gorom kojim bi se izbegli ili odložili izbori.

Šta mislite, da li će vaša Vlada izdržati do kraja mandata ili će biti prevremenih izbora?
- Ovoj Vladi su proricali ne samo kratak vek nego da neće ni biti formirana. Sadašnja Vlada je za Srbiju specifična i prva istinski koaliciona izvršna vlast. Ova Vlada je svoje delovanje podredila obavljanju teških državnih poslova koji ne donose jevtine političke poene, ali se ne mogu izbeći i predstavljaju investiciju u budućnost. Vlada Srbije je državni interes stavila iznad interesa pojedinih stranaka koje čine Vladu. To je za nas značajnije od njenog samog trajanja. Vlada je, uostalom, od samog početka poželela da ne bude dugovečna, da traje do usvajanja Ustava. Posle ovih ispunjenih poslova, iskušenja, teškoća, spokojno gledamo na budućnost jer postoji nešto što je važnije od svake Vlade, a to su država i boljitak njenih građana.

Opstanak Vlade do sada su češće ugrožavale pretnje vaših koalicionih partnera G17 Plus i SPO da će napustiti Vladu nego opozicija. Verujete li sto posto svojim koalicionim partnerima?
- Krećemo se u okviru dogovorenog programa, iako katkad ima odstupanja. Voleo bih da je drugačije, da ima više saglasnosti, ali još uvek osnovni kurs Vlade opstaje. Ova Vlada je autentično koaliciona kakvih do sada kod nas nije bilo. Zato se suočavamo sa teškoćama, ali je to uobičajeno. Sličnih problema ima i u drugim zemljama sa daleko dužom demokratskom tradicijom. Mene teškoće koje se povremeno javljaju u našoj koaliciji toliko ne zabrinjavaju.

A da li vas brinu istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da građani nemaju puno poverenja ni u Vladu ni u DSS?
- Nemaju građani puno poverenja ni u jednu vladajuću stranku niti u Vladu u tranziciji. Nisam time iznenađen zato što je posao težak. Nije jednostavno pridobiti simpatiju ako se suočavate sa nizom otežavajućih faktora, teškim nasleđem, ograničenjima koja vam nameće i međunarodna zajednica. Ako imate sve to u vidu nezadovoljnih mora biti. Ako ste se opredelili da ne podilazite javnosti jevtinim demagoškim parolama već pokušavate da rešite neki problem, onda vas to manje opterećuje. Postoji nešto što je važnije od sudbine Vlade ili neke stranke, a to je kako će država sutra izgledati.

Da li vas brine budućnost DSS i moguć izborni neuspeh?
- Ne. Iz jednostavnog razloga. DSS je jasna i autentična politička organizacija. U zemlji Srbiji postoji potreba za takvom politikom koja se veoma razlikuje od drugih sada vodećih opozicionih DS i SRS. Politika DSS je primerena prilikama u kojima se zemlja nalazi i zato ne brinem za njenu budućnost. Kod nas su politika i program iznad marketinga i ličnosti i zato se ne brinem za budućnost DSS.

NE RAZMIŠLJAM O KOALICIJI SA RADIKALIMA

Za vašu Vladu se ne vezuju bitnije korupcionaške afere, ali je privatizacija Knjaza Miloša pokrenula mnoga pitanja. Da li je ovaj slučaj završen ili ne?
- Mislim da je završen, ali slučajevi privatizacije tako velikih preduzeća nikada nisu jednostavni. Uvek nose neku pouku u sebi i kada je reč o problemima koji se mogu javiti u samom privatizacionom postupku i manama u samim zakonskim propisima. Mislim da je toga ovde bilo dosta. Nastojalo se uz sva ta ograničenja koja su postojala ići za jednim rešenjem koje ne bi nikoga povlastilo kada je reč o onima koji su se javili na tender. Možda je najbolji dokaz za to i činjenica da su svi još jednom dobili priliku da ponove ponudu. Nama nedostaje iskustvo i u ovoj oblasti jer se nalazimo na prelasku iz jednog u drugi sistem n Da li očekujete da JAT preživi?

- Mislim da će mere koje su preduzete omogućiti da JAT preživi. Suočavamo se sa ozbiljnim problemom sa kojim će ova Vlada morati da se ponese, restrukturiranje JAT i ostalih javnih preduzeća. To je pitanje koje je moglo biti rešeno. Mnoga od ovih pitanja, od JAT do saradnje sa Hagom, mogla su da budu rešena čime bismo u nasleđe dobili manje probleme. Ali ne želim da gledam nazad i bavim se krivicom drugih. Restrukturiranje javnih preduzeća Vladi možda neće odmah doneti pohvale, ali je nešto što je neophodno, što će privredi doneti oporavak, a građanima bolji život.

Do kraja meseca očekujete potpisivanje Studije o izvodljivosti sa EU. Hoće li nam to omogućiti i stavljanje na "belu šengensku" listu?
- Građani Srbije mogu da očekuju mnoga poboljšanja od Studije o izvodljivosti i približavanja EU. Videćemo kako će to izgledati, ali mislim da je ta promena značajna ne samo pravno i politički već i psihološki. Posle oktobarskih promena očekivanja i nade naših građana bile su, sasvim prirodno, velike. U reformama smo za drugim postkomunističkim zemljama zaostajali desetak godina. Iz različitih razloga, delimično odgovornošću svih nas koji smo bili na vlasti, ali još više zatečenim stanjem, pokazalo se da to zaostajanje nije lako otkloniti. Kod građana su se pojavile frustracija, apatija, neverovanje da bilo kakav pozitivan signal može doći iz Evrope. Ovo je prvi takav glas koji dolazi sa Studijom o izvodljivosti. Naravno dalek je put do članstva u EU, ali mislim da je ovaj prvi korak politički i psihološki veoma važan n Ranije ste govorili da se SRS menja i da ne isključujete mogućnost saradnje DSS i SRS u budućnosti. Da li ostajete pri tome posle nedavnih sednica Skupštine i skupova radikala?

- Nisam se bavio odnosima stranaka u malo daljoj budućnosti. To mi liči na neku vrstu vradžbina. Ostavimo to budućnosti. Za mene je važno da ukoliko postoji parlament, ukoliko narod glasa za različite političke stranke, ukoliko nijednoj od njih nije zabranjeno političko delovanje, onda te stranke treba da sarađuju. Dalje od toga, nekim projektovanjem budućnosti i koalicija nisam se bavio.

Ali neki visoki funkcioneri DSS jesu.
- Mislite naravno na izjavu Obrena Joksimovića, koja nije stav DSS.

Optužuju vas da ste predali pojedine opštine i gradove radikalima?
- Kao što znate, na događaje u Novom Sadu smo reagovali raspuštanjem gradskog odbora. Ima, međutim, drugih slučajeva nepoštovanja koalicionog sporazuma na koja javnost ne reaguje. Mislim naravno na formiranje izvršne vlasti u Vojvodini iz koje je isključena DSS. Bilo je drugih slučajeva u Beogradu u kojima je DSS isključena iz vlasti u opštinama Novi Beograd i Zvezdara. Ne zaboravite da ima puno opština u Srbiji u kojima postoji saradnja DS sa kako oni kažu strankama Miloševićevog režima. Istina znači nije tako jednostavna, a poluistina je ravna neistini.

ISPUNIĆEMO HAŠKE OBAVEZE

Zvanična Srbija je odbacila predlog Podgorice o savezu nezavisnih država. Hoće li uskoro biti razgovora o budućnosti SCG?
- Podgorica je izašla sa predlogom koji je iznenađujući time što je, s jedne strane, suprotan Beogradskom sporazumu i Ustavnoj povelji, a, s druge strane predstavlja neobjašnjivo vraćanje unazad. Taj predlog podseća na neke prve ideje o Srbiji i Crnoj Gori kao nezavisnim državama koje bi trebalo da stupe u savez koji je tadašnji predsednik Đukanović iznosio još oktobra 2000. Od toga se u međuvremenu odustalo. Pokrenut je drugi proces, EU se uključila u razgovore Beograda i Podgorice i došlo se do rešenja, Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje. Postavlja se pitanje na koji način se može objasniti odstupanje od sporazuma, koji je i Podgorica prihvatila i valja ga sprovoditi i poštovati.

Beogradski sporazum i Ustavna povelja potvrđeni su i septembra prošle godine u Mastrihtu kada je EU predložila strategiju dvostrukog koloseka. Beogradski sporazum je na taj način noveliran, ali i potvrđen. Nije mi jasno šta se promenilo za pola godine, pa aktuelna crnogorska vlast izlazi s novim predlogom. Nije li naš interes da umesto sporenja te vrste, ubrzamo kretanje ka Evropi, uz mogućnost raspisivanja referenduma posle tri godine po demokratskim standardima. Podgorica je do sada izbegavala izbore za Skupštinu SCG, a bojim se da sada izbegavaju i referendum. Brisel je jasno rekao šta o tome misli.

Hoćete li razgovarati o svemu tome sa predstavnicima crnogorske vlasti?
- Svakako da će biti kontakata. Ti razgovori se odvijaju u trouglu Beograd, Podgorica, Brisel. Siguran sam da će tokom Đukanovićeve posete Briselu biti pokrenuto i ovo pitanje. Ako ne ranije, razgovaraćemo nakon Studije izvodljivosti.

Ko je sledeći dobrovoljni putnik za Hag? Sreten Lukić ili neko drugi?
- Na primeru Hrvatske se vidi da dok se i samo jedna preostala obaveza prema Haškom tribunalu ne ispuni, smatra se da saradnja nije ispunjena. Tako da je nevažno ko će se sledeći dobrovoljno predati, važno je da Srbija ispuni sve svoje obaveze. Poslednjih meseci proces saradnje sa Hagom je poboljšan. Na to se sada drugačije gleda u Srbiji, Hagu, Briselu, Vašingtonu. Rešavanje svakog slučaja pojedinačno podstiče druge da krenu putem dobrovoljne predaje. Očekujem i puštanje nekih optuženika na slobodu do početka suđenja što će takođe motivisati one koji se nisu do sada dobrovoljno predali da to učine.

Ima nekih, poput Pavkovića, koji tvrde da živi neće u Hag?
- To niste čuli od njega već je to neko u njegovo ime tumačio. Sačekajmo da se ta stvar odvija svojim tokom. Bilo je različitih sporenja oko saradnje sa Haškim tribunalom, ali uveren sam da je jedino važno da Srbija ispunjava svoje obaveze na najpovoljniji način i da time sa svojih leđa skida jednu veliku međunarodnu obavezu.

Haško breme neće biti skinuto bez izručenja Mladića. Neki u međunarodnoj zajednici i dalje tvrde da je on u Srbiji.
- Sve te tvrdnje ćemo kredibilno proveriti.

Kako ćete dokazati da Mladić nije u Srbiji kada se ispostavilo da su njegovi bliski saradnici, bivši oficiri VRS živeli i predali se u Srbiji?
- Stvar je vrlo jednostavna. Ti oficiri VRS javili su se vrlo brzo pošto su optužnice protiv njih objavljene. U slučaju generala Mladića takva spremnost nije pokazana. Nama kritičari zameraju da nedovoljno sarađujemo sa Hagom, ali je pitanje zašto to oni, pošto se uglavnom javljaju predstavnici bivše vlasti, nisu učinili? Zašto oni nisu uhapsili Mladića? Ne smatram da treba međusobno da se optužujemo. Svesni smo toga da ova obaveza ne može biti delimično ispunjena već u potpunosti i to ćemo učiniti na način koji Vlada zastupa i koji se pokazuje da je u najboljem intersu države, optuženih i njihovih porodica.

Da li očekujete da ove godine bude pokrenuto pitanje statusa Kosova i može li Beograd da bude isključen iz dogovora?
Beograd nikako ne može biti isključen i to nikome ne pada na pamet. Mi smo potpuno spremni za saradnju ali za sada kada je u pitanju decentralizacije postoji nerazumevanje sa strane Unmika i specijalnog predstavnika Petersena. Iz meni neobjašnjivih razloga Petersen smatra da predstavnici Beograda u radnoj grupi za decentralizaciju mogu da učestvuju samo u savetodavnoj ulozi. Od 17. marta saradnja i rad po radnim grupama je u zastoju, ali će biti nastavljena.