Tiraži važniji od poštovanja principa

Mediji treba da pripaze šta rade jer smo i mi ratifikovali Evropsku konvenciju, što znači da će se pojaviti tužbe protiv medija i pred Evropskim sudom, kaže profesor komunikologije Miroljub Radojković

Povreda privatnosti, objavljivanje podataka o ličnosti, izvoda iz lekarske ili kaznene evidencije, javno saopštavanje imena maloletnih žrtava nasilja postaju karakteristika srpskog medijskog prostora zbog čega su se više puta oglašavala i sama novinarska udruženja apelujući na zaštitu etike profesije.

Profesionalni standardi

Objavljivanje imena maloletnika zbog kojeg je reagovalo i ministarstvo zdravlja, pojava u štampi izvoda iz lekarskog kartona Danice Drašković, nedavno iznošenje podataka iz kaznene evidencije o Draganu Jočiću, ministru unutrašnjih poslova, objavljivanje pornografskih sadržaja (slučaj Severina), fotografija kojima se narušava privatnost običnih građana - samo su neki od ilustrativnih primera koji otvaraju pitanje poštovanja profesionalnih standarda.

Profesor Miroljub Radojković objašnjava da nepostojanje precizne zakonske regulative, kontrolnih mehanizama, etičkog kodeksa, pa čak i pravila koja u SAD propisuju za svoje novinare veliki dnevni listovi (Vašington post ili Njujork tajms) omogućava medijima u Srbiji da se ponašaju različito od slučaja do slučaja, dajući neretko prednost zahtevima tiraža i gledanosti u odnosu na poštovanje određenih principa.

- Mi nemamo jedinstven skup pravila profesije. Svoj kodeks donelo je Udruženje novinara Jugoslavije, pa UNS, NUNS i Udruženje novinara Vojvodine. Ali, ni dnevni listovi u Srbiji, za šta nema nikakvih prepreka u zakonu, nemaju svoje kodekse. U Americi kodeksi sadrže i do 30 do 40 stranica. Kada se zaposlite u listu, uručuju vam kodeks, potpisujete da ste ga dobili i prihvatate pravila. Ako ih prekršite, gubite posao - napominje Radojković.

U zapadnoj Evropi je praksa nešto drugačija s obzirom i na odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima. U Velikoj Britaniji postoji i Komisija za žalbe gledalaca elektronskih medija, saveti za štampu u koje ulaze predstavnici novinarskih udruženja, vlasnika medija, samih novinara, pa i predstavnika države koji izrađuju kodeks u pojedinoj zemlji koga svi moraju da se pridržavaju.

Osim sudova časti, obaveze javnog izvinjenja i objavljivanja ispravke ili gubitka članstva u udruženju, predviđene su i novčane kazne. Političari ne smeju da budu previše osetljivi na javnu kritiku, ali ni njih novinari ne smeju gnjaviti svuda i na svakom mestu i povređivati im privatnost. Fotografisati ženu na ulici bez njene saglasnosti može skupo da košta, a povreda prava maloletnika, proglašavanje osumnjičenog ubicom pre izricanja presude posebno se rigorozno kažnjava.

Mali broj presuda za uvrede

- Nedavno je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu poništio i odluku nemačkog suda i zabranio paparacima proganjanje i fotografisanje svuda i na svakom mestu princeze Karoline od Monaka. Tu je još jedan bizaran primer gde je jedan novinar nazvao premijera idiotom, ali za to nije odgovarao! Mediji, ipak, treba da pripaze jer smo i mi ratifikovali Evropsku konvenciju, što znači da će se pojaviti tužbe protiv medija i pred Evropskim sudom - rekao je Radojković.

Advokat Goran Petronijević istakao je da je zakon potpuno jasan kada je reč o pravima maloletnika, žrtavama krivičnih dela kao što je silovanje i objavljivanje podataka iz kaznene, lekarske evidencije (službena tajna) ili odavanje advokatske tajne. Petronijević ističe da je sudska praksa i nedovoljno dobra regulativa uslovila mali broj presuda čak i za klevetu i uvrede.

- Teško je naplatiti i nematerijalnu štetu nastalu izazivanjem duševnog bola, dok se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti gotovo zaboravilo i među pravnicima, a žrtve često nisu ni čule za njega - rekao je Petronijević.