U Srbiji tek slede masovni štrajkovi

Srbija je poslednjih dana zasuta serijom štrajkova. Prvo su železničari krenuli u jednočasovne obustave, nezadovoljni oružari iz Kragujevca zapucali su čak do Beograda, istog dana protestovala su dva sindikata zdravstva. Štrajkove na jesen najavljuju prosvetari. Ko je sledeći i da li ova serija znači da će vruća sindikalna jesen ove godine početi ranije, ili je reč samo o malim žarištima koja će se brzo ugasiti?

Talas štrajkova je, prema mišljenju predstavnika sindikata, pre svega posledica lošeg materijalnog stanja u kome se radnici nalaze, a potom i nedostatka socijalnog dijaloga između predstavnika Vlade i radnika. Da socijalni dijalog funkcioniše bolje, problemi bi se rešavali na drugačiji način, a samim tim i štrajkova bi bilo manje, smatraju oni.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, za „Blic“ ocenjuje da su štrajkovi logična posledica rada Vlade i činjenice da i pored nastavka započetog procesa restrukturiranja firmi nije urađen nijedan novi socijalni program.

Ona smatra da će, sada još uvek pojedinačni, štrajkovi eskalirati već po završetku sezone godišnjih odmora, krajem avgusta i u septembru.

- U razgovorima s nama, premijer i ministri ukazuju da u budžetu nema para i od nas traže da se strpimo i da umirimo radnike. Možda bismo mi, predsednici sindikalnih centrala, i mogli da se strpimo, ali radnici ne mogu. Tek sada na videlo izlazi zašto su neke firme u procesu privatizacije kupovane. Prema našim podacima, u 20 odsto privatizovanih preduzeća, novi vlasnici nisu firme kupili da bi u njima nastavili proizvodnju, već zato što su bacili oko na dobre objekte. Sada ističe ta prva godina bez otpuštanja i tek će na videlo izaći pravi motivi za kupovinu pojedinih preduzeća - navodi Savićeva.

Ona, takođe, kaže da velikom broju štrajkova i protesta bitno doprinosi to što ne funkcioniše socijalno-ekonomski savet i što Vlada nema pravu komunikaciju sa sindikatima. Ali zato, ukazuje Savićeva, sve bolje funkcioniše saradnja između sindikalnih organizacija posebno u okviru fabrika, a otopljavaju i odnosi na nivou republičkih centrala.

Na nedostatak socijalnog dijaloga upozorava i Nebojša Savić, potpredsednik UGS „Nezavisnost“.

- Zbog toga će štrajkova biti sve više, pa bi predstavnicima Vlade bilo mnogo bolje da primaju radnike na razgovor i daju im prave informacije. Sadašnji štrajkovi zapravo su odgovor radnika na nemušto ponašanje Vlade, koje će u štrajkove naterati i mnogo tolerantnije sindikate poput UGS-a - navodi Savić.

Vlada Andrić, predsednik Samostalnog sindikata Beograda, kaže da se još uvek može govoriti o pojedinačnim štrajkovima, koji nisu prerasli na granske ili republičke, i da je teško proceniti da li će doći do dalje eskalacije radničkog nezadovoljstva.

- Štrajkuje se zbog loše materijalne situacije, neki su nezadovoljni obavljenom privatizacijom, ili sporom revizijom privatizacije. Dodatnu nervozu unosi i najavljeno restrukturiranje javnih preduzeća. Prosveta ima svoje posebne razloge i sve to stvara napetu situaciju koju nije lako kanalisati i kontrolisati - kaže Andrić.

Kada je reč o odnosu Vlade prema sindikatima, on, za razliku od svojih kolega, ocenjuje da saradnja sa Ministarstvom za rad dobro funkcioniše i da sindikat konačno ima kome da prosledi svoje stavove i mišljenja o zakonima iz oblasti radnog zakonodavstva.