Razno
Na današnji dan, 1. jul
Danas je utorak, 1. jul. Pročitajte koji su to istorijski događaji obeležili ovaj datum.
0:00
1.7.2025.
1 h
Nedelja, 30.05.2004.
13:40
Od Evrope siromašniji devet puta
Ukoliko ne nastavimo s ekonomskim i drugim reformama, doći će do pada životnog standarda. Sloveniju bi mogli da dostignemo za 67 godina. Naš standard previsok u odnosu na stepen ekonomskog razvitka
Meren prema nivou bruto domaćeg proizvoda (BDP) po stanovniku, računatog prema paritetu kupovne snage, životni standard građana Srbije manji je od evropskog proseka za oko 9,3 puta. Taj prosek uključuje sve evropske zemlje bez Srbije. Međutim, ako bi nivo standarda merili prema prosečnoj plati zaposlenih, razlika je znatno manja u korist Srbije. To znači da su naše plate, s obzirom na nivo našeg BDP po stanovniku, više u poređenju sa drugim evropskim zemljama - kaže u intervjuu za “Dnevnik” ekonomista dr Mirosinka Dinkić, s Instituta G17.
Može li proširenje EU da utiče na kretanje životnog standarda stanovništva u Srbiji i, ukoliko može, na koji način i u kom smeru?
- Proširenje EU bi moglo posredno da ima uticaj na kretanje životnog standarda stanovništva u Srbiji. U kom će to smeru biti, zavisiće pre svega od nas, odnosno od smera društvenog (uključujući politički) i ekonomskog razvoja koji će slediti Srbija u narednom periodu. Ako se nastavi reformski kurs tempom koji je sadašnja vlada započela, za Srbiju se otvaraju dve pozitivne opcije. Prvo, Srbija bi, zaokruživanjem zakonodavne reforme, intenziviranjem reformi u realnom sektoru koje podrazumevaju restrukturiranje i privatizaciju društvenih i državnih preduzeća, i stvaranjem znatno boljeg ambijenta za razvoj malih i srednjih privatnih preduzeća, uz znatno veću štednju i ulaganjem u razvoj, omogućila veće zapošljavanje i veći nivo proizvodnje i usluga.
Uz podizanje njihovog kvaliteta i smanjenje jediničnih troškova, proizvodi i usluge iz Srbije bi postali konkurentniji na proširenom tržištu EU. Sve ovo vodilo bi podizanju realnog nivoa domaćeg bruto proizvoda Srbije, što je osnovni uslov za podizanje životnog standarda njenih građana.
Drugo, kvalitetniji pravni i privredni ambijent u Srbiji koja će i u narednih nekoliko godina sasvim sigurno imati najniže troškove rada, mogao bi da privuče ulaganja iz EU u celini, a naročito iz novopriključenih zemalja koje će, ne samo u okviru EU već i na trećim tržištima, imati problem sa cenovnom konkurentnošću. To bi dodatno uticalo na rast zaposlenosti i proizvodnje u Srbiji, a time i na poboljšanje životnog standarda građana u Srbiji.
Velike su razlike u bogatstvu između 10 novih i 15 starih članica EU. Postoji računica da će, ukoliko u Sloveniji i Letoniji BDP (bruto društveni proizvod) po glavi stanovnika meren kupovnom moći bude rastao za 2 odsto godišnje brže nego u Francuskoj, te dve zemlje Francusku dostići tek za 21, odnosno 57 godina. Kada ćemo mi moći da dosegnemo makar Sloveniju?
- Dostizanje nivoa razvijenosti Slovenije je izuzetno ambiciozan cilj za nas, jer je Slovenija druga (iza Kipra) od deset zemalja novih članica EU prema visini BDP po stanovniku (16.961 evra u 2002.). BDP po stanovniku Srbije bez Kosova i Metohije u 2002. godini, takođe računato prema paritetu kupovne moći, je po našim procenama, iznosio oko 2.020 evra, što je za oko 8,5 puta manje u odnosu na Sloveniju. Moje računice, takođe, pokazuju da bi Slovenija mogla da dostigne nivo BDP Francuske tek za 21 godinu ukoliko bi BDP u Sloveniji rastao za 2 odsto godišnje brže nego u Francuskoj.
Međutim, kada Slovenija dostigne taj nivo svog BDP po stanovniku, on neće moći da raste više tim tempom. Pod pretpostavkom da od tada, a to je 2023. godina, nadalje BDP Slovenije raste po stopi od 2,6 odsto prosečno godišnje, što znači po prosečnoj godišnjoj stopi koliku je imala Francuska u prethodnih nekoliko godina i sa kojom smo računali tempo rasta njenog BDP po stanovniku do 2023. godine i dalje, Srbija bi mogla da dostigne nivo Slovenije za 67 godina, pod pretpostavkom da BDP po stanovniku Srbije, izražen u evrima, ostvaruje stalno rast u tom periodu od 6,7 odsto, tj. za 2 odsto više od rasta BDP po stanovniku u Sloveniji u periodu od 2002. do 2023. godine. Tek tada bi nivo životnog standarda stanovništva Srbije bio isti kao u Sloveniji i u Francuskoj.
Ukoliko bi pak, u Srbiji imali još brži rast BDP po stanovniku izraženog u evrima, na primer, po prosečnoj godišnjoj stopi od 8,9 odsto godišnje, što nije nemoguće s obzirom na izuzetno nizak sadašnji nivo našeg BDP po stanovniku, Srbija bi mogla da dostigne Sloveniju prema nivou BDP po stanovniku u kraćem periodu, tj. u 2045. godini, ili za 42 godine.
Prosečne zarade u većini novih članica EU – izuzev Slovenije, Malte i Kipra – nisu mnogo veće od zarada kod nas, dok su u pojedinim zemljama koje su realni kandidati za pristupanje Uniji (Rumunija, Bugarska) plate čak i manje nego u Srbiji. Da li je naš standard previsok, s obzirom na stepen ekonomskog razvitka?
- Da. To znači da Srbija vrši preraspodelu svog BDP u potrošnju i nema dovoljno para za investicije. Mi imamo jako malu stopu investicija. Ona je u 2002. godini iznosila samo 8,4 odsto, dok je u 2003. godini smanjena na oko 7,8 odsto. Nama je potrebna stopa investicija (procentualni udeo investicija u osnovna sredstva u BDP) od oko 20 odsto, da bi smo pokrenuli i obezbedili razvoj na duži rok. To je uslov za povećanje zaposlenosti, a samim tim i životnog standarda stanovništva.
Zato sam na početku govorila po štednji. Sa povećanjem štednje onih koji imaju, to će reći bogatijih, tu mislim i na građane i na poslodavce, stvaraju se mogućnosti za veća ulaganja i za investiranje. Štednja može da bude direktno usmerena u investicije ili preko banaka. Direktno, tako da poslodavci deo svoje dobiti usmeravaju u proširenje delatnosti i otvaranje novih radnih mesta.
Preko banaka, znači da oni koji imaju para ne drže taj novac kod kuće ili u inostranstvu, već da ga ulože u banke u Srbiji, koje će slobodna sredstva plasirati putem kredita u razvoj. Tako bi na svima bilo bolje. Istini za volju, i oni koji štede i oni koji ulažu treba da budu motivisani i da imaju sigurnost. Te uslove treba da obezbeđuje vlada. Moj je utisak da sadašnja vlada na tome veoma intenzivno radi. Treba joj dati priliku da nastavi započeto, jer česte političke promene, u krajnjoj liniji, imaju najdublje nepovoljne posledice na standard stanovništva.
Reforme nemaju alternativu
Ukoliko se razvojne tendencije u politici, a posledično i u ekonomiji Srbije budu odvijale u nekom drugom, a ne reformskom pravcu, moglo bi ponovo da dođe do zastoja, ili čak nazadovanja. Do smanjenja domaćeg bruto proizvoda – a to će reći i do smanjenja životnog standarda stanovništva. Ovo stoga, što nam stare članice EU ne bi oprostile tako učinjene greške i ne bismo mogli više da računamo na njihovu ekonomsku podršku. Sa druge strane, nove članice EU bi nastojale da nas zaobiđu u njihovoj borbi za sopstveni efikasniji razvoj i povećanje konkurentnosti na tržištu EU i na međunarodnom tržištu.
Meren prema nivou bruto domaćeg proizvoda (BDP) po stanovniku, računatog prema paritetu kupovne snage, životni standard građana Srbije manji je od evropskog proseka za oko 9,3 puta. Taj prosek uključuje sve evropske zemlje bez Srbije. Međutim, ako bi nivo standarda merili prema prosečnoj plati zaposlenih, razlika je znatno manja u korist Srbije. To znači da su naše plate, s obzirom na nivo našeg BDP po stanovniku, više u poređenju sa drugim evropskim zemljama - kaže u intervjuu za “Dnevnik” ekonomista dr Mirosinka Dinkić, s Instituta G17.
Može li proširenje EU da utiče na kretanje životnog standarda stanovništva u Srbiji i, ukoliko može, na koji način i u kom smeru?
- Proširenje EU bi moglo posredno da ima uticaj na kretanje životnog standarda stanovništva u Srbiji. U kom će to smeru biti, zavisiće pre svega od nas, odnosno od smera društvenog (uključujući politički) i ekonomskog razvoja koji će slediti Srbija u narednom periodu. Ako se nastavi reformski kurs tempom koji je sadašnja vlada započela, za Srbiju se otvaraju dve pozitivne opcije. Prvo, Srbija bi, zaokruživanjem zakonodavne reforme, intenziviranjem reformi u realnom sektoru koje podrazumevaju restrukturiranje i privatizaciju društvenih i državnih preduzeća, i stvaranjem znatno boljeg ambijenta za razvoj malih i srednjih privatnih preduzeća, uz znatno veću štednju i ulaganjem u razvoj, omogućila veće zapošljavanje i veći nivo proizvodnje i usluga.
Uz podizanje njihovog kvaliteta i smanjenje jediničnih troškova, proizvodi i usluge iz Srbije bi postali konkurentniji na proširenom tržištu EU. Sve ovo vodilo bi podizanju realnog nivoa domaćeg bruto proizvoda Srbije, što je osnovni uslov za podizanje životnog standarda njenih građana.
Drugo, kvalitetniji pravni i privredni ambijent u Srbiji koja će i u narednih nekoliko godina sasvim sigurno imati najniže troškove rada, mogao bi da privuče ulaganja iz EU u celini, a naročito iz novopriključenih zemalja koje će, ne samo u okviru EU već i na trećim tržištima, imati problem sa cenovnom konkurentnošću. To bi dodatno uticalo na rast zaposlenosti i proizvodnje u Srbiji, a time i na poboljšanje životnog standarda građana u Srbiji.
Velike su razlike u bogatstvu između 10 novih i 15 starih članica EU. Postoji računica da će, ukoliko u Sloveniji i Letoniji BDP (bruto društveni proizvod) po glavi stanovnika meren kupovnom moći bude rastao za 2 odsto godišnje brže nego u Francuskoj, te dve zemlje Francusku dostići tek za 21, odnosno 57 godina. Kada ćemo mi moći da dosegnemo makar Sloveniju?
- Dostizanje nivoa razvijenosti Slovenije je izuzetno ambiciozan cilj za nas, jer je Slovenija druga (iza Kipra) od deset zemalja novih članica EU prema visini BDP po stanovniku (16.961 evra u 2002.). BDP po stanovniku Srbije bez Kosova i Metohije u 2002. godini, takođe računato prema paritetu kupovne moći, je po našim procenama, iznosio oko 2.020 evra, što je za oko 8,5 puta manje u odnosu na Sloveniju. Moje računice, takođe, pokazuju da bi Slovenija mogla da dostigne nivo BDP Francuske tek za 21 godinu ukoliko bi BDP u Sloveniji rastao za 2 odsto godišnje brže nego u Francuskoj.
Međutim, kada Slovenija dostigne taj nivo svog BDP po stanovniku, on neće moći da raste više tim tempom. Pod pretpostavkom da od tada, a to je 2023. godina, nadalje BDP Slovenije raste po stopi od 2,6 odsto prosečno godišnje, što znači po prosečnoj godišnjoj stopi koliku je imala Francuska u prethodnih nekoliko godina i sa kojom smo računali tempo rasta njenog BDP po stanovniku do 2023. godine i dalje, Srbija bi mogla da dostigne nivo Slovenije za 67 godina, pod pretpostavkom da BDP po stanovniku Srbije, izražen u evrima, ostvaruje stalno rast u tom periodu od 6,7 odsto, tj. za 2 odsto više od rasta BDP po stanovniku u Sloveniji u periodu od 2002. do 2023. godine. Tek tada bi nivo životnog standarda stanovništva Srbije bio isti kao u Sloveniji i u Francuskoj.
Ukoliko bi pak, u Srbiji imali još brži rast BDP po stanovniku izraženog u evrima, na primer, po prosečnoj godišnjoj stopi od 8,9 odsto godišnje, što nije nemoguće s obzirom na izuzetno nizak sadašnji nivo našeg BDP po stanovniku, Srbija bi mogla da dostigne Sloveniju prema nivou BDP po stanovniku u kraćem periodu, tj. u 2045. godini, ili za 42 godine.
Prosečne zarade u većini novih članica EU – izuzev Slovenije, Malte i Kipra – nisu mnogo veće od zarada kod nas, dok su u pojedinim zemljama koje su realni kandidati za pristupanje Uniji (Rumunija, Bugarska) plate čak i manje nego u Srbiji. Da li je naš standard previsok, s obzirom na stepen ekonomskog razvitka?
- Da. To znači da Srbija vrši preraspodelu svog BDP u potrošnju i nema dovoljno para za investicije. Mi imamo jako malu stopu investicija. Ona je u 2002. godini iznosila samo 8,4 odsto, dok je u 2003. godini smanjena na oko 7,8 odsto. Nama je potrebna stopa investicija (procentualni udeo investicija u osnovna sredstva u BDP) od oko 20 odsto, da bi smo pokrenuli i obezbedili razvoj na duži rok. To je uslov za povećanje zaposlenosti, a samim tim i životnog standarda stanovništva.
Zato sam na početku govorila po štednji. Sa povećanjem štednje onih koji imaju, to će reći bogatijih, tu mislim i na građane i na poslodavce, stvaraju se mogućnosti za veća ulaganja i za investiranje. Štednja može da bude direktno usmerena u investicije ili preko banaka. Direktno, tako da poslodavci deo svoje dobiti usmeravaju u proširenje delatnosti i otvaranje novih radnih mesta.
Preko banaka, znači da oni koji imaju para ne drže taj novac kod kuće ili u inostranstvu, već da ga ulože u banke u Srbiji, koje će slobodna sredstva plasirati putem kredita u razvoj. Tako bi na svima bilo bolje. Istini za volju, i oni koji štede i oni koji ulažu treba da budu motivisani i da imaju sigurnost. Te uslove treba da obezbeđuje vlada. Moj je utisak da sadašnja vlada na tome veoma intenzivno radi. Treba joj dati priliku da nastavi započeto, jer česte političke promene, u krajnjoj liniji, imaju najdublje nepovoljne posledice na standard stanovništva.
Reforme nemaju alternativu
Ukoliko se razvojne tendencije u politici, a posledično i u ekonomiji Srbije budu odvijale u nekom drugom, a ne reformskom pravcu, moglo bi ponovo da dođe do zastoja, ili čak nazadovanja. Do smanjenja domaćeg bruto proizvoda – a to će reći i do smanjenja životnog standarda stanovništva. Ovo stoga, što nam stare članice EU ne bi oprostile tako učinjene greške i ne bismo mogli više da računamo na njihovu ekonomsku podršku. Sa druge strane, nove članice EU bi nastojale da nas zaobiđu u njihovoj borbi za sopstveni efikasniji razvoj i povećanje konkurentnosti na tržištu EU i na međunarodnom tržištu.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 2
Pogledaj komentare