Iračka intifada

Deveti april 2003 bio je dan kada je Bagdad pao pred američkim snagama. Godinu dana kasnije, on ustaje protiv njih.

Donald Rumsfeld kaže da otpor pruža nekolicina »nitkova, bandi i terorista«. To je opasno čežnjivo razmišljanje. Rat protiv okupacije sada se vodi na otvorenom – obični ljudi sada brane svoje domove i susedstva – prava iračka intifada.

»Uzeli su nam igralište,« rekao mi je u Sadr Cityju prošle nedelje jedan osmogodišnjak pokazujući na šest tenkova koji su parkirani na fudbalskom terenu, odmah pored zarđalih klackalica. To je jedna od retkih zelenih površina u ovom delu Bagdada gde dominiraju močvare otvorene kanalizacije i nepokupljeno đubrište.

Sadr City nije video mnogo od gomile milijardi dolara namenjenih »obnovi«, što je jedan od razloga zbog kojih Moqtada al-Sadr i njegova vojska Mahdi imaju ovde toliku podršku. Pre nego što je šef američke okupacije, Paul Bremer, izazvao oružani sukob sa Sadrom time što je zatvorio njegov list i pohapsio i pobio njegove zamenike, vojska Mahdi nije se borila protiv koalicionih snaga. Ona je radila za njih.

Pored svega, u godini u kojoj je kontrolisala Bagdad, Privremena koaliciona vlast još uvek nije uspela da porpavi semafore ili da obezbedi najelementarniju bezbednost civila. Pa se tako u Sadr Cityju, može videti kako Sadrova takozvana »odmetnička milicija« obavlja subverzivne delatnosti kao što je regulisanje saobraćaja i obezbeđivanje fabrika od pljačkaša. Na neki način, vojska Mahdi je isto onoliko Bremerova kreacija koliko i Sadrova: Bremer je bio taj koji je stvorio bezbednosni vakum u Iraku – Sadr ga je jednostavno ispunio.

Ali kako se približava 30. jun kada treba da se izvrši »predaja« iračkoj kontroli, Bremer sada doživljava Sadra i Mahdi kao pretnju koja se mora eliminisati – zajedno za zajednicama koje su počele da zavise od njih. Što sve govori zbog čega su oduzeta igrališta samo delić onoga što sam ove nedelje videla u Sadr Cityju.

U bolnici al-Thawra upoznala sam Raada Daiera, 36-godišnjeg vozača hitne pomoći kojem su vadili metak iz stomaka. To je jedan od 12 metaka ispaljenih iz američkog vojnog vozila na njegova ambulantna kola. Kako tvrde zvaničnici bolnice, u trenutku napada on je prevozio šestoro ljudi koje su ranile američke snage, uključujući i trdudnicu koja je izgubila dete nakon što je pogođena u stomak.

Videla sam ugljenisane automobile za koje nekoliko desetina očevidaca kažu da su pogođeni američkim projektilima, a lokalne bolnice su potvrdile da su njihovi vozači živi izgoreli. Otišla sam i u Blok 37 kvarta Chuadir u Sadr Cityju. Tamo su svaka vrata izbušena. Stanovnici kažu da su američki tenkovi projurili njihovom ulicom i pucali im u domove. Petoro ljudi tada je poginulo, uključujući četvorogodišnjeg Murtadu Muhammada.

A videla sam i nešto što me uplašilo mnogo više nego sve ovo: primerak Korana sa rupom od metka. Ležao je na ruševinama onoga što je nekada bilo Sadrovo sedište u Sadr Cityju. Kako tvrde očevici, 8. aprila dva američka tenka srušila su zidove zdanja a dva projektila probila su krov, ostavivši gigantski krater u podu i ostatak projektila s druge strane.

Međutim, najveća šteta učinjena je ručno. Sveštenici iz Sadrovog nadleštva kažu da su američki vojnici upali u zgradu i iscepkali fotografije Velikog Ajatolaha Ali al-Sistanija, vrhovnog šiitskog sveštenika u Iraku. Kada sam došla do uništenog centra, patos je bio prekriven iscepanim religijskim tekstovima, uključujući nekoliko primeraka Korana čije su stranice istrgnute i probušene mecima. A ovdašnjim Šiitima nije promaklo i da su američki vojnici nekoliko časova ranije granatirali jednu sunitsku džamiju u Faludži.

Bela kuća mesecima iznosi zlokobna predviđanja da će izbiti građanski rat između većinskih Šiita, koji smatraju da je na njih došao red da vladaju Irakom, i manjinskih Sunita, koji žele da zadrže privilegije koje su stekli za vreme režima Saddama Husseina. Ali ove nedelje događa se suprotno. I Suniti i Šiiti svedoci su napada na svoje kvartove i skrnavljenja na sveta mesta. Zajedno protiv zajedničkog neprijatelja, oni zakopavaju ratnu sekiru i udružuju  snage protiv okupacije. Umesto građanskog rata, oni su na ivici da stvore zajednički front.

To se u četvrtak moglo videti u džamijama Sadr Cityja: hiljade Šiita stoje u redu da daju krv, namenjenu Sunitima koji su povređeni tokom napada u Faludži. »Treba da zahvalimo Paulu Bremeru,« rekao mi je Salih Ali. »Konačno je ujedinio Irak. Protiv sebe samoga.«