Nemam nameru bilo šta da ukidam

Ministar pravde Zoran Stojković u intervjuu našem listu, prvom od stupanja na funkciju, govori o problemima u pravosuđu koji su poslednjih dana zaintrigirali širu javnost.

Vaša izjava o posebnim odeljenjima, uz sve polemike u javnosti, ostala je nedorečena?

- To je bila priča o pravnom stanju. Mislim da je došlo do zamene teza. Samo sam objasnio da ne postoji specijalni sud, nego dva posebna odeljenja na nivou Okružnog suda u Beogradu, da postoji specijalni tužilac na nivou okružnog tužioca, da on može da angažuje svoje pomoćnike i da dobije odeljenje, ali ne na nivou Republičkog tužilaštva. Nema zakonskih mogućnosti da se celo krivično odeljenje Vrhovnog suda Srbije proglasi za specijalno i da dođemo u, za svet frapantnu situaciju, da u ovoj zemlji ne postoji redovno krivično odeljenje Vrhovnog suda. Ne može celo Republičko tužilaštvo da se proglasi za specijalno, nije zakonom dozvoljeno. Ne kažem da ti ljudi ne bi trebalo da obavljaju svoje poslove, da ne bi trebalo da budu delegirani da ih rade. Nedavno je došlo do netačne interpretacije mog ličnog stava o jednom pitanju. Smatram da zakon treba izmeniti radi efikasnosti postupanja, pa tako i da specijalni tužilac dobije veća ovlašćenja, jer kod organizvanog kriminala ključni problem jeste prikupljanje dokaza. Pitanje svedoka-saradnika treba rešiti daleko bolje posebnim zakonom o zaštićenom svedoku. Jer, ključni dokaz u borbi protiv organizovanog kriminala jeste zaštićeni svedok, a položaj instituta svedok-saradnik nije definisan i to izaziva velike probleme. Što se tiče samog tužioca, u Italiji postoji specijalni tužilac koji ima mrežu ispostava po celoj Italiji, a sve se potom sliva u jedan centar. Mislim da ni kod nas, specijalni tužilac ne može sam da pokrije celu Srbiju. Neminovno je da se barem u većim centrima naprave punktovi gde bi radili njegovi pomoćnici i prikupljali potrebne materijale. Da bi to zaista mogli da urade kako valja, kao što u Italiji postoji DIA, tako i ovde treba da postoji posebno odeljenje pri MUP-u koje će obavljati te poslove. Da li ste podneli inicijativu za ocenu ustavnosti specijalnih odredaba koje se odnose na organizovani kriminal, jer je, kažu, to najkraći put do ukidanja posebnih odeljenja?


- Nisam podneo inicijativu, niti imam nameru da je podnesem. Nemam nameru bilo šta da ukidam, niti imam ovlašćenja za to. Ti predmeti će biti završeni. Tvrdim da će problem nastati kada isteknu dve godine, na koliko su birane sudije, i ubeđen sam da će sa zapada biti pitanja da li u postupcima treba da sudi prirodni sudija i da li je povređeno to pravo po konvenciji, da okrivljeni imaju prirodnog sudiju koji je nepristrasan i nezavisan. Nije dovoljno da ja verujem da su ove sudije Oni moraju da stvore takvu sliku u javnosti, pa i kod okrivljenih i branilaca. Takva slika se stvara i zato što se predmet dobija po nekom redosledu, što sudija mora da bude izabran po nekom kriterijumu, pre svega stručnosti. Da li ste čuli neko objašnjenje po kojem kriterijumu su izabrane ove sudije? Drugo, da bi sudija bio nezavisan on se na tu funkciju bira trajno. Neka oni razmišljaju šta će biti kada isteknu dve godine, a predmeti eventualno ne budu završeni.

Da li bi zbog nedefinisane situacije ovi postupci mogli da stagniraju?

- To je zamena teza. Da li su predmeti stagnirali i do ove, da je tako nazovem, rasprave? Stagnirali su zbog loših zakona. Nisam čuo moje kolege da su ustale da kažu da treba promeniti Zakon o krivičnom postupku kako bi se eliminisale mogućnosti opstrukcije. Nisam čuo da ukazuju na to da ima problema s neregulisanim statusom svedoka-saradnika. Suština je da zakon treba da se uredi, a ta suđenja će se odvijati normalno. Što bude manje problema u tim zakonima, njima će biti lakše da sude. Mediji najavljuju i ostavku predsednice Vrhovnog suda Srbije Sonje Brkić. Kako objašnjavate tako iznenadnu motivisanost za ostavke iz ličnih razloga, jer i bivša predsednica Vrhovnog suda Leposava Karamarković takođe je podnela ostavku iz ličnih razloga, mada nije izgledalo tako?

- Pitanje podnošenja ostavke iz ličnih razloga je stvar onoga ko podnosi ostavku. Ono što vas zanima, s gospođom Brkić sam se do sada tri puta susreo. Jednom kada sam išao u posetu, drugi put kada sam išao na sednicu Saveta za upravu u pravosuđu koji više ne postoji, jer je Ustavni sud ocenio da je neustavan, na šta sam i lično ukazivao. Treći put prisustvovao sam sednici Visokog saveta za pravosuđe. Sem tih korektnih razgovora, s gospođom Brkić nisam imao više nijedan susret. Da li će ona podneti ostavku ili ne iz ličnih razloga to je njen, a ne moj problem. Kada se mogu očekivati pred poslanicima republičkog parlamenta tri pravosudna zakona koja ste nedavno najavili?

- Zakoni o sudijama, o tužiocima i o Visokom savetu za pravosuđe, trebalo bi da budu usvojeni u najskorije vreme, baš zbog toga što je Evropa skrenula pažnju na to da je potpuno protivno evropskim standardima da su oni podređeni izvršnoj vlasti i u zavisnom položaju. Sve predložene izmene vode u pravcu nezavisnosti sudova i tužilaštava. Predlozi su već u Vladi Srbije.

Zakon o finansijskoj pomoći haškim optuženicima i njihovim porodicama izaziva burne polemike, od ocene dela stručne javnosti da je protivustavan do stavova, kakav je izneo ministar Svilanović, da je bio presudna kap za zamrzavanje finansijske pomoći Amerike Srbiji?

- Taj zakon nije bio u našoj nadležnosti. Predložile su ga poslaničke grupe i usvojen je. Skrećem pažnju na to da na saveznom nivou postoji sličan, ranije donet zakon i neka prava po njemu su već korišćena. Nije bilo nikakve hajke niti povike u javnosti zbog toga. Principijelno, po pitanju tog zakona, smatram da su svi građani ove zemlje jednaki pred državom i da država ima iste obaveze prema svim svojim građanima, dok se ne dokaže da su krivi. Pretpostavka nevinosti mora da važi za sve, kako ovde, tako i ako im se sudi van naše zemlje. Uostalom, čak i u krivičnim delima organizovanog kriminala veliki broj okrivljenih ima branioce po službenoj dužnosti. Država to plaća, i treba da ih plaća dok ta pretpostavka važi i ne bi trebalo oko toga da se vode politikantske polemike. Ne znam šta gospodinu Svilanoviću znače takve izjave.

Da li on to predlaže da se država javno, oglasom odrekne svojih građana i da im kaže, za vas ne važe određena prava. Zašto to nije rekao kada je donet savezni zakon o takvim pravima i zašto tada nije predložio da se država prema tim građanima ogradi? Pozivajući se na izveštaj Saveta Evrope, ocenili ste da reforme u pravosuđu i generalno, gotovo da nisu ni započete. Ipak, da li je utvrđeno koliko su u protekle tri godine one koštale?

- Nismo imali budžetsku inspekciju i ne bih mogao da kažem pravo stanje. Po pitanju reformi znam da je niz međunarodnih organizacija uložio zaista mnogo novca. Nešto se vidi: adaptirane su zgrade, kupljena tehnička oprema. Zgrada u Ustaničkoj opremljena je uz pomoć Amerike, i to je koštalo mnogo. Otvoren je Centar za edukaciju. Međutim, kada se to isključi, zaista bih voleo da čujem koja je to reforma urađena. Na sednici Saveta Evrope konstatovano je da nikakvih pomaka u reformama nema, naprotiv, da se otišlo korak nazad. Izvršna vlast je, želeći da stavi pravosuđe pod svoju dominaciju, prvo 2002. donela izmene sistemskih zakona koje su bile do te mere tragične da je Ustavni sud morao svojim privremenim merama da ih stopira. Prošle godine donete su još gore izmene, kad je pravosuđe definitivno podređeno izvršnoj vlasti, naročito Tužilaštvo, jer Vlada predlaže tužioce, a Skupština bira, dok zamenike predlaže ministar, a Vlada bira. Pa još da bi mogli da uguraju svoje kadrove, oni su odredbe o obaveznom iskustvu smanjili do tog nivoa, da je za opštinskog tužioca bilo moguće izabrati čoveka koji bi, po normalnim standardima, ispunio tek pripravnički staž od dve godine, bez položenog pravosudnog ispita.

Koliko se u Vrhovnom sudu Srbije vodi postupaka za razrešenje sudija?

- Zaista ne znam, nisam o tome zvanično obavešten. Logično bi bilo da postoji saradnja s Vrhovnim sudom u tom smislu da budem bar obavešten, ali nisam. Mislim da će to morati da se promeni.

Kojim mehanizmima se, po novim rešenjima, štiti nezavisnost u radu i odlučivanju nosilaca pravosudnih funkcija?

- Savet Evrope je u izveštaju iz januara ove godine konstatovao da treba hitno preduzeti nešto da započnu reforme. Bili smo prinuđeni da to uradimo hitno, tim pre što je Ustavni sud počeo da poništava neustavne odluke. Po predviđenim zakonskim izmenama, mislim da ćemo biti prva vlada koja se definitivno odriče bilo kakve mogućnosti uticaja na pravosuđe, jer će Visoki savet za pravosuđe predlagati i tužioce i sudije, a o predlozima će odlučivati Skupština. Takođe, hitno moramo da uradimo zakone o parničnom postupku, o izvršenju sankcija, o krivičnom postupku. U okviru toga moraćemo da uradimo krivični zakon, kako opšti, tako i posebni, i deo o maloletnicima. Tu imamo i najviše primedaba gledajući evropsko pravo i standarde. To su osnovne stvari, a sledi zakon o zaštićenom svedoku i zakon koji će omogućiti prilagođavanje naše normative evropskoj. Tako bismo dobili mogućnost za mnogo bolje suđenje za ratne zločine kod nas, a i u slučajevima organizovanog kriminala bi se omogućilo korišćenje dokaza koji su pribavljeni van naše zemlje ili u Hagu. Radi podizanja efikasnosti suđenja trebalo bi precizirati neke mehanizme. Recimo, samo preciziranje da se zahtev za izuzeće sudija i tužioca u nekom postupku može tražiti samo do početka glavnog pretresa, mnogo bi tome doprinelo.

Šta će se dešavati po pitanju apelacionih sudova?

- Osnivanje apelacionih sudova pomereno je za tri godine. To će biti tek predmet razmatranja, da se vidi koja mreža da se podrži, da li je potrebna mreža apelacionih sudova ili je dovoljna ova. Ne mislimo da je gotova stvar da treba oformiti četiri apelaciona suda, i to će se, takođe, preispitati.