Ravnoteža nemoći

Politička kriza je vidljiva u odnosima vlasti i opozicije i načinu funkcionisanja političkih institucija. Ujedno, talas štrajkova koji je započeo preti da preraste iz socijalanog nezadovoljstva u socijalnu krizu, što je još jedan od izvora pritisaka na vladajuću većinu. U takvom ambijentu, čini se da se izlaz nalazi u raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Oni postaju izvesniji svakim danom. Nedoumica ostaje u pogledu datuma i načina odluke na koji će biti doneta. Moguća su dva scenarija: prvi je da već danas ili u nekom veoma skorom roku Narodna skupština izglasa nepoverenje vladi, ili, pak, kako je najavljivano, da bi predsednik vlade mogao podneti ostavku, što povlači za sobom i ostavku cele vlade, rekao je juče Miodrag Radojević, iz Instituta za političke studije, učestvujući u diskusiji Pres kluba "Dvoboj na vrhu ledenog brega" koji je održan u Medija centru.

Po njegovoj oceni, izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije zavisi od volje takozvanih malih stranaka DOS-a i od pojedinih poslanika koji su iz redova vladajuće koalicije prešli u opoziciju i obrnuto.

Politička sudbina vlade je u rukama malih stranaka. Zagonetka je koliko njima odgovaraju novi izbori i da li su već sklopljeni tajni paktovi i koalicije za nove izbore sa opozicionim strankama. Odnosno, da li su male stranke spremne da izvesnost trenutaka participacije u vlasti, u narednih mesec i po do godinu dana, zamene neizvesnošću na novim izborima.

Druga okolnost od koje će zavisiti izglasavanje nepoverenja vladi jesu prebezi pojedinih poslanika. Nakon prelaska pojedinih vladinih poslanika u opozicione redove Vlada Srbije visi na tankoj većini. Već sada se spekuliše da za izglasavanje nepoverenja opoziciji nedostaju samo tri poslanika, tvrdi Radojević.

Zagonetka je, međutim, nastavlja on, i ponašanje pojedinih opozicionih stranaka. Glasanje će pokazati da li DOS raspolaže i rezervnim poslanicima koji su samo formalno opozicioni. U svakom slučaju, licitacije na političkoj sceni Srbije biće otvorene do poslednjeg časa, do početka glasanja o poverenju Vladi Srbije, smatra Radojević.

On, međutim, ne isključuje mogućnost da velike političke stranke postignu saglasnost o daljem toku tranzicije. Taj ugovor koji bi se mogao oročiti na godinu dana, do održavanja redovnih parlamentarnih izbora, sadržavao bi precizne rokove i radnje koji se odnose na instituciju okruglih stolova vlade i opozicije, donošenje novog ustava Srbije, kao i izbornih i drugih sistemskih zakona i formiranje pojedinih nadzornih institucija.

I Zoran Stojiljković je juče izneo stav da su sve izvesniji vanredni parlamentarni izbori.

Kada dođe do "ravnoteže nemoći" između pozicije i opozicije u kojoj neki parlament ne može da obezbedi podršku većine za donošenje bilo kog zakona, niti opozicija može da obezbedi tih famoznih 126 glasova za obaranje vlade, ja ne verujem da će se bilo šta spektakularno desiti. Vlada i podrška njoj će se kotrljati u blokiranom parlamentu još narednih nekoliko meseci, a sindikati će ovu situaciju iskoristiti da pooštre svoje proteste. Oko devet desetina sindikalno organizovanog članstva će se založiti za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Sve se čini da će izbora biti na proleće, rekao je Stojiljković.

Po njegovoj oceni, u našem parlamentu postoje "partije embrioni" koje se trude da prežive i "stranke hobotnice" koje imaju "pipke" u upravnim odborima, privredi, medijima, kulturi...