Snašla me je prava sreća

Branko Đurić Đura, poznati sarajevski glumac i muzičar ("Top lista nadrealista", bend Bombaj štampa), jedan od glumaca u filmu "Mali svet", kaže da je godinama priželjkivao da ponovo igra sa Dikom, Lazom, Mikijem. Kada se sve to dogodilo pod dirigentskom palicom reditelja Miloša Radovića, čiji ga je scenario oduševio i koga ranije nije poznavao, "snašla ga je prava sreća".

Nedavno ste na međunarodnom filmskom festivalu u Sarajevu imali dve premijere: "Kajmaka i marmelade" kao reditelj i "Malog sveta" kao glumac?

- Činjenica da je Sarajevo moj rodni grad doprinela je tremi i trema je bila veća. Ali i užitak posle obe premijere bio je mnogo veći. Film "Kajmak i marmelada" nije samo priča o Slovencima i Bosancima. Ona može biti smeštena bilo gde. Svaka zemlja na svetu ima svoje Bosance i Slovence. Trudio sam se da pokažem najgore od svih osobina koje poseduju Slovenci i Bosanci. Za film nisu interesantni dobri, lepi i pametni. Umetnost zanimaju krajnosti, a ne prosek.

Dugo živite u Sloveniji?

- Deset godina je dovoljno da sve vidim, "snimim". Ali ovaj film ne govori o mom stavu. Zašto onda živim tamo ako je moj stav takav. Mi Bosanci se ne stidimo da pravimo budalu od sebe i da se smejemo svojim manama. Slovenci se takođe smeju našim manama... Film nije autobiografski, mada sam koristio svoje i iskustvo svojih prijatelja. Moj život nije tako zanimljiv.

Režijom se bavite od 1990. ali u svom pozorištu u Sloveniji?


- Ako biste napravili neku anketu u Ljubljani i pitali ko je Branko Đurić Đura, svi bi vam rekli mlađi slovenački režiser. Mene tamo više uopšte ne prepoznaju kao glumca.

A muzička karijera...

- Nemam planova sa bendom. Možda da snimim par pesama i izdam neki CD, da se ne zaboravi.

Sarajevo, vaš rodni grad više nije ono staro Sarajevo?

- Jako često odlazim u Sarajevo. Meni je isto. Kao što mi je Beograd isti kao što mi je bio.

Film "Ničija zemlja", u kojem igrate, ovenčan je Oskarom, ali i osporavan. Nagrada kao rezultat političke kalkulacije?

- Uvek o filmu možete razgovarati na razne načine. Američka filmska akademija nije toliko naivna niti glupa da bi se filmom bavila zbog politike. U Americi se filmadžije bave filmom, a političari politikom. Kod nas se sve meša sa politikom.

Eksplicitno ili između redova, "Ničija zemlja" je ovde doživljena i kao antisrpski film.

- Potpuno je nevažno na kojim se stranama junaci ovog filma. Film je o dvojici ljudi u jednom rovu i jednom ratu. To je film koji ne kritikuje ni Srbiju ni Bosnu nego Unprofor i njegov odnos prema ratu.

Zašto ste 90-ih izabrali Sloveniju kao "svoju novu domovinu"?

- Zato što je bila dovoljno daleka od rata, a dovoljno blizu da mogu da se bavim svojim poslom. Slovenija je bila jedina zemlja koja nije bila u ratu. Najbolji izbor za mene i moju porodicu.

I vaša supruga je glumica?

- Da, Tanja Ribič igra u filmu "Kajmak i marmelada", a igrala je i u "Ničijoj zemlji" - sekretaricu.