Bolna opomena

Tri građevinska radnika poginula su prekjuče u Novom Sadu, kada se na njih obrušio zid susedne zgrade pored kojeg su kopali temelje za novu građevinu. Tragedija je mogla biti i veća, jer su se u rovu u trenutku nesreće nalazila petorica radnika. Slučaj je tim žalosniji što su u kući čiji se zid obrušio usmrtivši neimare bili smešteni ljudi iz obližnje kuće koja je nedavno izgorela u požaru, ali srećom niko od njih nije stradao.

Po prvim rezultatima istrage, po svoj prilici, odgovornost za tragediju snose investitor i izvođač radova, koji nisu preduzeli sve neophodne mere kako bi se radovi izveli na bezbedan način i pre svega sačuvali ljudski životi.

U Novom Sadu se gradi na sve strane, privatni preduzetnici su preuzeli nekadašnju ulogu velikih građevinskih preduzeća u društvenom vlasništvu, i za njih su najatraktivnije lokacije u gradskom jezgru gde se ruše stare, uglavnom prizmene kuće, i grade višespratnice. Za razliku od ranije, sada se uglavnom ruši jedna po jedna stara kuća, a često, naslonjene uz njih, grade nove. Nažalost, nije prvi put da investitori ili izvođači radova, prenebregnu činjenicu da se prilikom kopanja temelja i velikih rupa za podrume ili instalacije, narušava statika ionako trošnih zdanja građenih s početka prošlog veka. Tako se u blizini mesta prekjučerašnje nesreće pre nekoliko godina srušila kompletna stara kuća pored koje je započeta gradnja nove, a neretko se vlasnici kuća žale da su im popucali zidovi zbog radova u bliskom komšiluku. Sve to, međutim, nije bila dovoljna opomena vlastima, pa ni građevinskoj inspekciji da pooštri kontrolu radova u gradskom jezgru i obaveže investitore i graditelje da preduzmu dodatne mere opreza i sigurnosti na gradilištima.

Nesreća u Novom Sadu morala bi da posluži i kao opomena vlastima da se u predstojećoj akciji legalizacije bespravnih objekata širom Srbije povede više računa o kontroli izgrađenih objekata. Procenjuje se da u Srbiji ima oko milion objekata izgrađenih proteklih decenija bez dozvole, ali često i bez stručnog nadzora, u sopstvenoj režiji ili uz molbu rođaka i prijatelja. Od te brojke nemali deo odnosi se na stambene objekte u kojima žive ljudi, vlasnici ili podstanari svejedno. Bolje je da se uz oštriju kontrolu ne dozvoli legalizacija onih objekata koji ne zadovoljavaju propisane standarde nego da se dogode nove nesreće, pogotovo u slučaju jačeg potresa bilo od zemljotresa, tutnjave teških vozila i gradskih autobusa, olujnog nevremena ili obilnijih kiša, nego da se na brzinu pokupe pare i overi ono što je građeno nesigurno. Uz to, mora da sledi i rigorozna kontrola, pa, zašto da ne, i izdavanje licenci graditeljima, kako ne bi svako mogao da se bavi složenim poslovima izgradnje objekata od čijeg kvaliteta zavise ljudski životi.