Lepota različitosti

Evropska unija snažno privlači one evropske zemlje koje se pripremaju da joj se pridruže. Kao dinamički privlačni pol, EU je tokom perioda ekspanzije i postepenog uvećavanja omogućavala veću stabilnost evropskim demokratijama i privredama, tako što je doprinosila razvoju solidarnosti i međusobne zavisnosti, i time se dokazala kao najdelotvorniji garant mira i bezbednosti u Evropi. Tokom perioda uspona i padova ovo jedinstvo u različitosti zemalja, nacija i građana Evrope predstavlja, bez premca, grandiozan evropski izazov današnjice.

Zato i nije iznenađujuće što su i zemlje Balkana takođe snažno privučene takvom federativnom jezgru kakvo je EU. Iako su se tek nedavno oslobodile bremena komunizma i ponovo uspostavile mir, balkanske zemlje već sada imaju mogućnost da započnu proces integracije s EU. Iskustvo koje poseduju moglo bi da usmeri njihovu energiju i kanališe napore da izađu iz čaura i potraže svoje mesto u ujedinjenoj i demokratskoj Evropi. Ukratko, zemlje Balkana imaju izuzetnu mogućnost da ostvare zajedničku ambiciju i cilj - da postanu članice EU.

Jasno je da će pridruživanje EU otvoriti nove puteve razvoja za jugoistočne evropske zemlje, koje će, posle perioda fragmentacije i dezintegracije, ponovo postati deo evropskog prostora. Nova era dijaloga, razmena i solidarnosti, uz međusobno poštovanje nacionalnih i regionalnih osobenosti, progresivno će zamenjivati nekadašnje sukobljene neprijateljske identitete.

Vreme razuma

Pod tim uslovima, balkanske zemlje će biti u mogućnosti da doprinesu evropskoj kulturi, obrazovanju i nauci. Njihov mladalački i kreativni duh i vitalni moment, stimulisani privlačnošću obećavajuće evropske budućnosti, obogatiće zajedničku evropsku kulturu i raznolikost. S te osnove, koja je ujedno i zajednička i puna različitosti, nići će ujedinjena Evropa koja traga za novim modelom političke zajednice.

Jedinstveno iskustvo Evropske zajednice, a potom i EU, predstavlja jasan dokaz da se mogu prevazići sukobi i ratovi putem ujedinjenja radi ostvarivanja važnih zajedničkih ciljeva. Ova velika ambicija, zasnovana na vizionarskim intelektualnim konceptima o ujedinjenju, dobila je svoj politički impuls zahvaljujući Rihardu de Kudenhof-Kalergiju i Aristidu Brijanu. Zaustavljena Drugim svetskim ratom, vizija panevropskog ujedinjenja je ipak preživela, nasuprot ideji o evropskoj federaciji zasnovanoj na hitlerovskoj ideologiji koja je nasilno pokušala da nametne Evropi nemačku hegemoniju.

Iz mračnog doba okupacije javili su se projekti koji su stvorili nadu u mogućnost slobodnog udruživanja naroda i država u okviru demokratske i federalne Evrope, kao što je naznačeno u Federalističkom manifestu iz Ventotenea Spinelija i Rosija. To za balkanske zemlje može biti i lekcija i znak nade.

Kao mozaik nacija i naroda, religija i jezika, Balkan predstavlja eksplozivnu mešavina. Ovi različiti, čak suprotstavljeni, elementi utapaju se jedan u drugi i stvaraju neraskidive mreže: manjinske zajednice, utvrđeni džepovi populacija i ljudi u političkim zajednicama kojima dominira većina.

Posle 1989, komunistička ideologija je zamenjena nacionalističkom, zasnovanom na solidarnosti po osnovu sličnosti na račun solidarnosti zasnovane na međuzavisnosti (E. Dirkem). Iz ovih tenzija pojavili su se problemi zajednički svim bivšim komunističkim zemljama: problemi mađarske zajednice u Rumuniji, turske zajednice u Bugarskoj ili grčke u Albaniji. A šta tek reći o imploziji bivše Jugoslavije? Makedonija sa snažnom albanskom zajednicom oslonjenom na nestabilnu pokrajinu Kosovo, i pod uticajem Srbije, Bugarske i Grčke; multinacionalna Srbija, suprotna njenom imidžu homogene nacije; ili Bosna i Hercegovina, kompozitna država oslonjena na nestabilnu osnovu tri zajednice - muslimanska, srpska i hrvatska.

Danas, međutim, preovlađuje povratak razumu i logici mira čime se sve intenzivnije otvara put ka Evropi, jer jedino evropski model integracije može da donese mirna rešenja ovom regionu bremenitom konfliktima iz ranijeg perioda.

Bivše komunističke zemlje pokušavaju da ostvare velike promene. Sledeći primere Španije i Portugala, njihov evropski cilj je pre svega političke prirode, i stremi ka stabilizaciji nejakih demokratija i suštinskoj promeni ekonomije i društva. Za razliku od Grčke, Portugala i Španije, ove zemlje ne samo da moraju da stvore okruženje poštovanja zakona, već treba i suštinski da transformišu svoju prošlost intervencionističke države zasnovane na državnoj ili društvenoj svojini, u tržišnu ekonomiju zasnovanu na privatnoj svojini. Takav raskid s prošlošću zahteva revolucionarnu promenu u obrascima mentaliteta i ponašanja, a glavni nosilac takvih promena je obrazovanje.

Nedavni konflikti i ratovi, koje su hranile nacionalističke i lične ambicije, dopunjene mitovima o pravu na teritorije i stvaranju homogenih nacija-država, jasno pokazuju uzaludnost tolikih gubitaka i civilnih žrtava. Jedna stvar je, međutim, jasna i neizbežna: pristup Evropskoj uniji dovodi do nestajanja granica i barijera i implicira sprovođenje četiri oblika sloboda: slobodu kretanja dobara, ljudi, kapitala i usluga u prostoru bezbednosti i slobode (Šengen). Na ovom jedinstvenom tržištu, slobode su uređene normama pravne države, dopunjene i orijentisane zajedničkim politikama kao što su slobodno tržište i poljoprivredna politika ili zajednička trgovinska politika kao logičan nastavak carinske unije.

Centralna evropska banka i monetarna unija predstavljaju krunu celokupne strukture. Pristup Zajednici - koja za cilj ima progresivno sprovođenje zajedničke spoljne i bezbednosne politike, oslonjene na vojne kapacitete - uslovljen je nizom kriterijuma koje je definisao Evropski savet 1993. u Kopenhagenu, a koje buduće članice moraju da ispune. Pristupanje deset novih članica pruža mogućnost da se lepeza ovih kriterijuma precizira.

Među najvažnije se ubrajaju poštovanje demokratskih principa, vladavina zakona i ljudskih prava, ekonomske reforme, usvajanje i delotvorna primena aki komunotera. Prilagođavanje države i društva nametnutim zahtevima mogu jedino biti ostvareni zahvaljujući poboljšanju administrativnih kapaciteta i kompetenciji ekonomskih aktera budućih država kandidata. Cilj programa EVROPSKA UNIJA-BALKAN je da doprinese formiranju evropskog profila budućih kadrova u javnim i u privatnim sektorima, i tako utiče na povećanje njihovih administrativnih sposobnosti u ovim oblastima.

Mesto i uloga jedne države članice EU sigurno zavise od njene demografske, ekonomske i političke težine, ali iznad svega zavise od sposobnosti njenih političkih i ekonomskih zvaničnika, kako bi se ostvarila maksimalna korist od priključivanja EU. Tako, na primer, zemlje Beneluksa imaju uticaj koji daleko prevazilazi njihovu statističku težinu. I iskustvo drugih članica EU potvrđuje osnovnu ulogu koju igraju državni službenici. U stvari, iako odluke donose visoki državni predstavnici, njihova priprema i primena se oslanja na efikasnost administracija i njihovih službenika.

Nije dovoljno da se legislativa zemlje harmonizuje s aki komunoterom: praćenje procesa primene mora takođe biti obezbeđeno, što zahteva dobro poznavanje politika i prava Unije. Najzad, očigledno je da je mogućnost usmeravanja zajedničke politike i zakona EU u bliskoj vezi sa poznavanjem evropskih institucija i njihovog procesa donošenja odluka. Ovi osnovni aspekti su suština studijskog programa EU-BALKAN.

Studijski program ponuđen je sadašnjim i budućim kadrovima balkanskog regiona putem interneta. On ih priprema za pridruživanje i kasnije pripajanje EU, i originalan je na dva načina. Prvo, u svom praktičnom pristupu evropskoj integraciji, i, drugo, zato što daje budućim kadrovima mogućnost kvalitetnog obučavanja, istovremeno im omogućavajući da ne prekidaju s radom u javnoj ili privatnoj administrativnoj službi.

Kroz ovaj program učesnici dobijaju spisak obavezne literature kao i praktičnih vežbi, čije rezultate procenjuju eksperti za evropsku integraciju. Ovaj proces procene nivoa znanja i sposobnosti vodi ka selekciji zasnovanoj na istim kriterijumima za sve učesnike koji dolaze iz različitih zemalja regiona. Takođe, ovaj program poseduje dodatnu prednost jer predstavlja osnovu za međuregionalnu saradnju. Formiranje mreže budućih regionalnih kadrova kulminira učešćem na zajedničkom seminaru za najbolje polaznike.

Seminar, koji vode evropski eksperti za EU, realizovan je uz direktno učešće visokih predstavnika i političara Unije, a polaznici imaju mogućnost da slušaju predavanja i da učestvuju u diskusijama s ovim stručnjacima. Pitanja Evropske unije na taj način dobijaju na realnosti u skladu s iskustvom predavača.

Podrška Evrope

Sadašnji program prati procese evropske kooperacije u jugoistočnoj Evropi - čiji je cilj da se ubrza integracija balkanskih zemalja u EU. Tokom samita devet balkanskih zemalja u Beogradu 8. aprila 2003, pod predsedavanjem jedine članice EU u regionu - Grčke, učesnice su potvrdile nameru da učvrste procese demokratizacije i ubrzaju integraciju svojih zemalja u EU (Albanija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Srbija i Crna Gora i Turska).

One su u tom cilju predložile da prezentuju zajedničku platformu na sastanku s predstavnicima Unije u Solunu, juna 2003. Grčka, predsedavajući EU u prethodnom mandatu, i Italija, trenutni predsedavajući, žele da zemlje Balkana, na svaki mogući način, postanu deo EU u bliskoj budućnosti. Podrška Grčke, Italije i EU u celini doprineće da zemlje jugoistočne Evrope stabilizuju svoje krhke demokratije, garantujući bezbednost regiona jačanjem međusobne solidarnosti, ubrzavanjem razvoja, kao i ponovnim stvaranjem sredine poverenja. Ova nezamenjiva procedura istovremeno je i obećavajuća i teška, ali jedina vodi ka trajnom miru i prosperitetu Balkana.