Maturski ispit

- Iz ovog grada koji je tokom istorije obeležen tolikom patnjom i krvlju, molim Svemogućeg Gospoda da bude milosrdan za krivice počinjene protiv čoveka, njegovog dostojanstva i slobode, pa i sa strane nekih sinova Katoličke crkve. Jedino u svetlu istinskog pomirenja spomen na tolike nevine žrtve i njihove patnje neće biti uzaludan i biće nam podsticaj za građenje novih odnosa bratstva i razumevanja - poručio je papa Jovan Pavle Drugi u propovedi na misi u Banjaluci, na kojoj su Hrvati prekjuče dobili svog prvog sveca-laika Ivana Merca.

Mnogi, pre svega strani mediji, u papinoj poruci prepoznali su izvinjenje poglavara Rimokatoličke crkve srpskom narodu koje je banajlučka štampa, pozivajući se na italijanske kolege, uveliko najavljivala uoči prvog papinog dolaska u RS, a drugog u BIH za proteklih šest posleratnih godina. Većina, ipak, smatra da je papina poruka sa Petrićevca, spornog za tamošnje Srbe, ali i Srpsku pravoslavnu crkvu, zbog uspomena na ustaška zverstva u Drugom svetskom ratu, ostala u duhu već poznatih poziva "na opraštanje i pomirenje" koje je papa slao iz svih delova bivše SFRJ, koje je posle njenog raspada i završetka rata na tim prostorima posetio.

Političari u BIH, podjednako u sva tri entiteta, mogu da odahnu. Ne računajući zastoj na prilazu Banjaluci zbog lažnog automobila bombe, papina poseta visokog rizika protekla je bez incidenata, tako da su sebi namakli nove političke poene. Banjaluka i BIH su, kako bi rekao banjalučki biskup Franjo Komarica, položili pred Evropom i svetom "maturski ispit", čiju će pažnju privučenu papinim dolaskom pokušati pametno da upotrebe za rešavanje nagomilanih kućnih problema.

Banjaluka je, kako mnogi s razlogom tvrde, bila i štih proba za sve češće najavljivanu skoru papinu posetu Srbiji i stav SPC o tome. Zato bi prekjučerašnji prvi papin dolazak u jednu većinski srpsku zemlju trebalo racionalno proanalizirati. Uprkos velikim rečima i željama političara, porukama sa Petrićevca, laka nategnutost koja je vladala u banjalučkoj atmosferi proteklih dana, praćena neviđenim merama bezbenosti, govori sama za sebe. Da su našim prostorima prevazilaženje prošlosti, opraštanje, i izgradnja sigurnije budućnosti neophodni, niko pametan ne spori, ali je pitanje da li su za to dovoljni isforsirani planovi i želje ili svima potrebno "građenje novih odnosa bratstva i razumevanja" treba postaviti na zdravije temelje.