"Prvo rešenje kosovskog pitanja, pa tek onda ulazak u Evropsku uniju"

Flekenštajn je posetio Beograd u svojstvu predsednika Upravnog odbora ASB (Udruženje samarićanskih radnika) i učestvovaće na konferenciji “Inicijativa za socijalnu dimenziju evropskih intergracija“, koja će po prvi put okupiti ministre zadužene za sektor socijalnog rada zemlja regiona.

Upitan kako bi jednom rečju opisao aktuelno stanje u Evropskoj uniji naš sagovornik je rekao – teško.

“Teško je okupiti sve države članice pod jedan kišobran... Znate da imamo probleme sa Mađarskom, Poljskom... Optimista sam da ćemo to jednog dana prevazići. Moramo da razgovaramo i ubedimo naše prijatelje u te dve države. Sa druge strane, u našim ugovorima postoji Član 7, ako ne uspemo da se dogovorimo, onda imamo opciju da iskoristimo mere. Poenta svega je da naše vrednosti nisu poređane kao u supermarketu i da možete jednu da uzmete, a drugu ne. Ili poštujete vrednosti ili ne. Ako imamo problem, kao što imamo, onda je prvenstveno da se razgovara, sa nadom da će se doći do dogovora“, naveo je Flekenštajn.

Iako su izbori za Evropski parlament zakazani tek za maj sledeće godine, već mesecima su u fokusu javnosti, a i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je jednom prilikom izrazio bojazan da će doći do promena, sve u vezi sa jačanjem desničarskih pokreta.

“Nisam siguran da će doći do velikih promena, ali ako pogledate u istraživanja danas, velike partije će izgubiti, a male će dobiti više mandata. Opasnost postoji i opasnost je rast desničara. To je užasno. Videli smo u našoj istoriji da nacionalizam nikada ne ujedinjuje, već deli ljude, nikada nije stvorio opcije za bolju budućnost, već vodi u konflikte i ratove“, istakao je Flekenštajn. Prema njegovim rečima, političke snage koje se nalaze sa druge strane ideološke medalje, kako je istakao, takozvane demokratske opcije, moraju da budu iskrenije i jasnije.

“Moramo iskreno da kažemo da želimo ovu Evropsku uniju, a ne da radimo kako rade neke vlade, koje odu u Brisel, ne mogu da se usaglase, a potom se vrate u svoje glavne gradove i kažu da Evropska unija ništa ne radi. Ne, oni ništa ne rade. Ljudi u Evropskoj uniji moraju da nauče da evropska politika nije samo Brisel, evropska politika se vodi u svim glavnim gradovima zemalja članica. Moramo da budemo jasni u iskazivanju toga šta želimo, kakvu EU želimo i da diskutujemo o tome. I ne samo u Briselu, već u svim glavnim gradovima, svim vladama, parlamentima... U suprotnom imaćemo raskol, oni u Briselu će raditi, a oni drugi će praviti probleme“, objasnio je Flekenštajn.

Iako su podele u zemljama članica evropske zajednice sve vidljivije i sve dublje, naš sagovornik veruje da ima političke volje da se one prevaziđu.

“Ljudi osećaju da ceo projekat EU može da bude u opasnosti. Postoje kritike i ja ih razumem, ali 70, 80 odsto ljudi ne želi da vidi da je projekat u opasnosti. Ako vlade vide da njihovi ljudi žele ovu Evropsku uniju, onda će pritisak na njih da se dogovor postigne biti veći“, istakao je Flekenstajn.

Na nemačkoj političkoj sceni su se dogodila tri značajna potresa – najava da se Angela Merkel neće kandidovati za novi mandat predsednika CSU i rezultati izbora u Bavariji i Hesenu, koji za funkcionera opozicione SPD nisu iznenađenje.

“Dva ili tri dela velike koalicije su izgubila mnogo vlasova, a u korist Zelenih i desničara. Sve se na kraju svelo na reagovanje na ono što se dešava u Berlinu. Ljudi više ne mogu da saznaju šta je socijaldemokratska politika, šta je konzervativna, šta je hrišćanskodemokratska. Ljudima je i dalje važna ideologija, ali ne samo kao ideologija, već ono šta ona znači u konkretnim koracima, u odlukama vlade. Nisam bio iznenađen rezultatima izbora, to je mogli da se predvidi jer su ljudi prezasićeni. Ova vlada ne daje alternative... Kada vidite rezultate u Bavariji i Hesenu, to nije fer, ali svidelo mi se to ili ne, činjenica je da ljudi pre svega procenjuju šta se dešava u Berlinu i to im se ne sviđa“, rekao je Flekenštajn. Potom je ukazao na pojedine problematične okolnosti u aktuelnoj vlasti i ocenio kako njegova, sada opoziciona partija, može da pronađe mesta za svoje delovanje.

“Prvi razlog za takvo ponašanje birača je to što se vlada nije skocentrisala na rad. Takođe, ne treba dozvoliti da se svaka diskusija u zemlji svede na migrantsku politiku. To je besmislica. Važno je to pitanje, u Nemačkoj postoji 800.000 migranata i postoje mnogi problemi, ali nema sve to veze sa migrantima. Moramo da razgovaramo o obrazovanju, o digitalnoj budućnosti... Ako se to stavi u fokus i predstave se uverljive opcije, to može da bude putokaz za povratak vrednovanju naše politike. Druga okolnost je i mogući kraj velike koalicije“, istakao je Flekenštajn.

Iako je nemačka kancelarka Angela Merkel najavila da se neće kandidovati ni za novi mandat na toj poziciji, naš sagovornik ističe da je moguće da ona i aktuelni ne završi do kraja.

“Moguće je da ona ode i pre 2021. godine. Velika koalicija 2020. pravi presek stanja, ako shvate da to nije dobro, onda mislim da koalicija neće da izdrži ceo mandat od četiri godine. Onda je to vreme za novog kancelara“, kaže Flekenštajn.

Veliku polemiku u srpskoj javnosti izazvala je izjava bliskog saradnika Merkelove Petera Bajera koji je najavio da je za Srbiju neophodno da prizna nezavisnost samoproglašene države Kosovo, ukoliko želi da postane članica Evropske unije. Polemika je, čini se, bespredmetna, pošto je stav Nemačke veoma jasan – odavno.

“Mislim da većina država, osim nekoliko u Evropskoj uniji, kaže da mora da se postigne rešenje između Kosova i Srbije pre ulaska u Evropsku uniju. Uvek kažemo da to neće biti moguće ako jedna strana ne bude spremna za rešenje, ukoliko stopira drugu stranu. To je stvar dve strane i moramo da imamo jasnu situaciju na obe. Ako takav problem postoji, on se ne unosi u EU. Morate prvo da rešite... Nije isto, ali smo to rekli i sa Kiprom, pa je ostalo na tome da se to rešava u EU i ništa do današnjeg dana nije rešeno. Rešenje mora da postoji, ja bih voleo da dam šansu vašem predsedniku i kosovskom predsedniku da probnađu rešenje. To će biti teško, ali dajte im šansu, korak po korak, da se vidi da li mogu da se dogovore o nečemu. Onda moramo da vidimo da su se države dogovorile, pa region i na kraju Evropska unija. Nisam ljubitelj davanja dnevnih saveta predsednicima, o tome kako treba da se ponašaju, kako treba da rade... Oni znaju šta je na riziku i mislim da će probati sve da nađu rešenje. Voleo bih da vidim rešenje, ako postoji i onda bih izneo svoj stav. Jako preporučujem svima da budu oprezbni sa komentarima tokom procesa pregovora. I moj kancelar treba da bude oprezan“, naglasio je Flekenštajn. Na velika vrata je u srpsku javnost stigla informacija da bi Srbija mogla u EU da uđe 2025. godine, ali je sve to brže-bolje modifikovano uz konstataciju da je to “okvirni datum“.

“Da budem iskren, Žan-Klod Junker je dobar predsednik Evropske komisije, ali nije baš najsrećniji kada se govori o takvim brojevima. Ranije je rekao i da do 2019. nema proširenja. To su svi znali, ali način na koji je on to rekao je proizveo probleme u regionu. Godina 2025. je teoretska, moguća je ako sve prođe dobro... Ja uvek pokušavam da budem realan, možda će to biti 2026. ili 2027, ja to ne znam. Biće kada bude završen posao“, konstatovao je Flekenštajn.

Naš sagovornik je naglasio da pominjanje “faktora mira i stabilnosti“ u kontekstu Srbije nije samo fraza.

“To je stvarno tako, ali to nije samo Srbija, to je i Albanija. Mi želimo da vidimo reforme u vladavini prava, slobodi medija... To svi znaju. Postoji kontinuirani rad, možda treba to da bude brže i jače, ali treba ići u ovom pravcu“, naveo je Flekenštajn.

Dodao je i da sama Evropska unija mora da uradi svoje domaće zadatke.

“Ljudi u Nemačkoj i EU nisu u strahu od Srba i Srbije... Oni se plaše da će Evropski savet, koji očigledno nije u mogućnosti da drži na okupu 27 članica, imati i više problema kad bude morao da okuplja 33 članice. Moramo i mi da uradimo naše reforme, ima dovoljno vremena da to uradimo. Tu je mnogo posla i narednih sedam godina ne treba samo da se trudi srpska vlada, već i Evropska komisija, Evropski savet i Evropski parlament“, ocenio je Flakenštajn.

Prema njegovim rečima, ne postoji samo jedna specifična tema o Srbiji o kojoj se diskutuje u Briselu.

“Kosovo je uvek na agendi, znamo da je to veoma teško pitanje i znamo da nisu sve države EU priznale nezavisnost... Deo diskusije su i vladavina prava i slobode, ali ne na način da mi kažemo da Srbija ne radi ništa, već da to mora da bude bolje. To svi znaju i nadam se da ova vlada radi na tome“, zaključio je Flekenštajn.

Spasoje Veselinović