Koncepti: Opel Astra dizel hibrid

Ako je tako, gde je GM u rastućem segmentu automobila sa hibridnim pogonom? Trenutni primat u sferi hibrida suvereno drži takmac sa japanskih ostrva, moćna Toyota. Sakupljajući dragoceno iskustvo kroz serijsku proizvodnju, ona je na svetskom tržištu trenutno prisutna sa modelom Highlander, kao i drugom generacijom modela Prius, jakim hibridima koji se šepure naprednom tehnologijom pogona. Da zlo po konkurente bude još veće, Toyota plasira svoju hibridnu tehnologiju i u visokom društvu kroz Lexus (model RX 400h). Bez sumnje, sa rastom proizvodne serije, oni će postajati sve konkurentniji automobilima sa klasičnim motorima. Dopustiti takav razvoj stvari bez spremnog odgovora, svakako nije recept za držanje liderske pozicije.

Odgovor

Prius je prvi serijski automobil sa hibridnim pogonom i na drumovima se nalazi od 1997. godine

Glavna poslovna jedinica GM-a sa zadatkom branjenja njegovih boja na evropskom tržištu svakako je Opel. Iz tog razloga, upravo u razvojnim pogonima proizvođača iz Ruselshajma možemo pronaći ono sa čime će GM uskoro nastupati u Evropi. Ovoga puta predstavljamo koncept koji se sprema da ponese teret sučeljavanja sa narastajućom konkurencijom na polju hibridnih pogona. Njegov naziv je Astra dizel hibrid, i već u imenu pokazuje svoju posebnost u odnosu na konkurentski, američki orjentisan Prius – «dizel» je veoma popularna reč na evropskom tlu.

A kako i ne bi bila, kad u vreme skoka cene nafte nov naraštaj dizel agregata nudi skromnu potrošnju uz dinamičnost pogona. Hibridna tehnologija trebala bi samo još više da istakne superiornost motora sa kompresionim paljenjem, te dodatno smanji putne troškove.

Platforma

Lexus RX 400h nudi temperament jakog hibrida u prestižnoj SUV klasi

Za prvi projekat obnarodovane saradnje GM-a sa DaimlerChrysler-om izabran je razvoj hibridne koncepcije najšire primene. Konkretno, to znači primenu na vozila sa pogonom na prednje, zadnje ili sve točkove, sa benzinskim ili sa dizel motorima. Pri izradi koncet vozila u Evropskom tehničkom centru za razvoj General Motors-a, kao baza iskorišćena je serijska verzija Opel Astre GTC. Evo i nekih zahteva koji su bili stavljeni pred razvojni tim:

- hibridizacija vozila ne sme da naruši komfor putnika;

- elektropogon mora biti u stanju da samostalo pokreće vozilo;

- pogonski sistem mora biti fleksibilan.

Izgled

Astra hibrid dizel se, izuzev par detalja, po pojavi ne razlikuje od serijskog uzora

Rezultat konstruktorskih napora jeste vozilo koje se, na oko, veoma malo razlikuje od serijskog automobila. Ukoliko izuzmemo panoramski krov nema razlike u izgledu karoserije, nema razlike u kabini, pa čak ni u prtljažnom prostoru. Zapravo, razlika postoji ali je skrivena - paket nikl-metal-hidrid baterija, koji je plod saradnje sa Vartom, smešten je u prostor za rezervni točak, dok su elekromotori stali u prostor ostavljen za automatski menjač. Od ostalih stvari još jedino izgled instrument table odskače od uobičajenog. Naime, na mestu obrtometra nalaze se instrumenti koji obezbeđuju informacije o režimu rada hibridnog pogonskog sistema i stanju baterija. Istini za volju, po svojoj sofisticiranosti i izgledu kao da pripadaju XX a ne XXI veku, pa čudi njihovo prisustvo, tim pre što iste podatke pruža i ekran na centralnoj konzoli.

Pogon

hibridni pogon vešto je upakovan ispod haube

Astru dizel hibrid pogoni poznata 1.7 litarska CDTI dizel jedinica sposobna za razvoj 92 kW (125 KS) na koju je nadograđen filter čestica koji ne iziskuje posebno održavanje. Pored motora SUS, u njenom pogonu angažovana su i 2 elektromotora maksimalnih snaga od 30 kW i 40 kW. Oni donose čitav spektar novih sposobnosti, poput "stani-kreni funkcije" ili regenerativnog punjenja baterija prilikom kočenja. U zavisnosti od zahteva vozača, elektromotori mogu pomagati dizel motoru u pogonu ili, pak, pokretati vozilo samostalno. Prva varijanta predstavlja svojevrsno "električno prehranjivanje" koje, već pristojno agilnom, turbodizel motoru omogućavaju sprint do stotke za ispod 8 sekundi. Sa druge strane, prosečna potrošnja ispod 4 litra na 100 km pređenog puta (MVEG ciklus) donosi smanjenje od 25 % u odnosu na ekvivalentne dizel motore.

Pomenuti rezultat deluje privlačno ali svakako nije impresivan. Naime, pomenuti Prius ostvaruje gotovo istu potrošnju sa benzinskim motorom. No, treba znati da je Prius automobil posebno projektovan da iskoristi potencijale tehnologije hibridne koncepcije. On se agregatira motorom SUS Atkinsonovog ciklusa koji energiju produkata sagorevanja koristi potpunije od konvencionalnih motora. Pored toga, Prius ima CVT (menjač kontinualne promene stepena prenosa) u cilju optimizacije vuče. Stoga, biće veoma interesantno saznati šta Toyota može da uradi sa dizel motorom.

Perspektiva

instrument tabla deluje zastarelo, prikaz ne ekranu druga je prièa

Ugrađivanje hibridnog pogona na visokotiražnu platformu može ozbiljno smanjiti prodajnu cenu i otvoriti put najšire ekspanzije hibrida. Ukoliko GM uspe da plasira hibridna vozila koja bi se usled svoje ekonomičnosti isplatila za manje od 5 godina, to bi nateralo i ostale da se upuste u ove vode. Ovakav trend bi povećao serije komponenti i dodatno smanjio troškove proizvodnje, što bi značajno pojačalo pozicije hibrida u odnosu na dominirajuću konvencionalnu tehnologiju.

Nalazimo se, dakle, na početku zapleta interesantne priče. Iako njen razvoj nećemo gledati iz prvog reda, već pre izdaleka, za ljubitelje automobilske tehnike ovo su svakako zlatna vremena.