Stenli Džordan svira Hendriksa

Legenda džez gitare odaje počast legendi rok gitare

U klasičnoh "hendriksovskoj" formaciji trija (Lorens Kotl – bas i Gabor Dorni – bubnjevi), Stenli Džordan će nastupiti u petak 13. avgusta.

Iako i sam Džordan kaže da ovo jeste "tribute" program (pa je u sklopu toga na bini i obučen kao Hendriks) to je ipak daleko iznad puke imitacije, jer se on svojom kreativnošću nadovezuje na Džimijevo nasleđe. Ovo je, kaže Džordan, neka vrsta fantazijskog koncerta – odnosno moje viđenje kako bi Hendriks, da je živ – svirao danas. Stenli Džordan iza sebe ima 4 Gremi nominacije, rasprodate koncerte širom sveta, milionske tiraže albuma, od kojih je recimo samo debi album iz 1985. godine “Magic Touch” proveo pedeset i jednu (!) nedelju na prvom mestu Bilbordove džez liste, a svirao je i snimao sa takvim imenima kao što su Beni Karter, Dizi Gilespi, Majls Dejvis, Bili Kobam…

Zbog svega toga njegov omaž Hendriksu može izgledati kao iznenađenje – ali samo na prvi pogled! Poslednjih godina je dosta nastupao i sa rokerima (Dave Matthews Band, Umphrey’s McGee, Moe ), tako da je, kako sam kaže, povratak rok korenima za njega predstavljao pravo umetničko uživanje – što sada podiže na novi nivo.

"Uvek sam", kaže Džordan, "osećao snažnu povezanost sa Hendriksom – on je bio prvi gitarista kojeg sam oponašao kao klinac. Pre nego što sam se okrenuo džezu, slušao sam rok muziku, a upravo me je Hendriksova muzika i usmerila ka džezu". Jer, poznato je da je Hendriks (koji je za samo tri godine promenio rok scenu kao niko pre i niko posle njega) džemovao sa nekim izuzetnim džezerima (Rasan Roland Kirk, Lari Jang…), a imao i dogovorena sminanja sa Majlsom Dejvisom i Gilom Evansom. Da nije iznenada preminuo i u trenutku kada je njegova kreativnost bila u izrazito uzlaznoj putanji – možemo samo da pretpostavimo u kom bi pravcu otišla njegova muzika.

"Možete ga čuti", kaže Stenli Džordan, "kako obogaćuje i širi svoj muzički rečnik, takoreći od snimka do snimka, albuma do albuma – što je za mene kao klinca bilo izuzetno podsticajno. Takođe, neke od njegovih kompozicija poput 'Up from the Skies', 'Belly Button Window' (…) imaju izraziti džez prizvuk. I upravo je to ono što pokušavam da nadgradim."

Stenli Džordan takođe naglašava da mu je ideju da se okrene "taping" tehnici, koja mu je donela svetsku slavu, (mada izvodeći ovaj program, osim što i veoma uverljivo peva, dosta svira i "klasičnom" rok tehnikom, odnosno trzalicom u desnoj ruci!) dobio upravo od Hendriksa:

"Gledao sam ga kako svira samo levom rukom, bez okidanja žica, a onda sam u jednom trenutku shvatio da bih mogao da na vratu upotrebim i desnu ruku", kaže Džordan. S obzirom na to da ni Hendriksu elektronska pomagala nisu bila nepoznanica, Stenli Džordan takođe koristi "feedback" (mikrofoniju) i neke od efekata (Wah- wah) koje je koristio i Hendriks. Međutim, naglašava da izbegava "novotarije" poput sekvencera ili unapred snimljenih deonica – jer ni Hendriks sigurnio ne bi išao tim putem. "Za Džimija elektronika nija bila sama sebi cilj, već sredstvo za postizanje cilja – neka vrsta produžetka instrumenta i kanal njegovog duha". Osim Hendriksovih kompozicija, na programu je i nekoliko originalnih Džordanovih numera, nastalih kroz sagledavanje Hendriksovog nasleđa ali i kroz tumačenje nagoveštaje šta bi i kako on danas mogao da stvara.

Ako neki gitarista, i na osnovu tehnike ali i na osnovu invencije apriori zaslužuje bespogovorno pravo da se uhvati u koštac sa Hendriksovim nasleđem – onda je to svakako Stenli Džordan.