Selekcija tradicije

U vreme "druge" Jugoslavije političke elite su vodile računa o tome da svi narodi i narodnosti imaju u čitankama svoje književne predstavnike. U novim državama na Balkanu situacija je u tom pogledu sasvim drugačija. Svaka nacija toliko forsira svoje pisce da bi se moglo pomisliti da drugih i nema.

Na naučnom skupu o integraciji i tradiciji, održanom krajem prošle nedelje u Beogradu, o razmerama ovih zatvaranja prema svetu, ali i prema susedima, govorio je Alija Hodžić, sociolog iz Zagreba. Zajedno s nekolicinom kolega, on je analizirao čitanke za osnovne škole, od petog do osmog razreda, i udžbenike književnosti za sve četiri godine gimnazije, objavljene pre tri godine u Zagrebu, Beogradu i Sarajevu, i došao do saznanja o sasvim novim kriterijumima koji se koriste za izbor onoga što se smatra da je u književnosti vredno.

Tačnije rečeno, u osam udžbenika objavljenih 1997. godine u Zagrebu hrvatska književnost je bila zastupljena sa više od 75 odsto, svetska književnost sa oko 22 odsto, bošnjačka sa jedan odsto, dok srpske i crnogorske književnosti nije ni bilo! U istom broju udžbenika objavljenih u Beogradu srpsko-crnogorska književnost je bila zastupljena sa 68 odsto, bošnjačka (muslimanska) sa dva odsto, a hrvatska sa 5,5 odsto, dok je svetska književnost bila nešto ispod proseka u zagrebačkim udžbenicima (20,5 odsto). Najzad, u sarajevskim udžbenicima književnost muslimanskih autora iz BiH bila je zastupljena sa 47 odsto, dok je svetske književnosti bilo 32 odsto, hrvatske književnosti deset odsto, a srpsko-crnogorske šest odsto.

Hodžić je ove brojke naveo kao primer za tvrdnju da je tradicija uvek selekcija i da je ta selekcija monopol kulturno-političkih elita. One određuju okvir temeljnih vrednosti društva, pa i to šta je vredno u književnosti. Ovo gotovo isključivo oslanjanje na nacionalne autore proizvodi razne posledice. Jedna od njih je da se narodi u okruženju predstavljaju kao neprijatelji.

Nova selekcija

Zagrebački sociolog pominje ove udžbenike i kao primer rekonstrukcije književne tradicije koja neće doprineti integraciji Balkana u Evropu. "Ne kažem da bismo, da su druge književnosti zastupljenije, već bili u Evropi, ali udžbenici su jedan od elemenata koji doprinose bržoj komunikaciji sa svetom ili je, naprotiv, otežavaju".

Povodom Hodžićevog podatka da sarajevski udžbenici sadrže manji procenat bošnjačke književnosti nego zagrebački hrvatske, a beogradski srpske, dr Božidar Jakšić je konstatovao da tu razliku treba dovesti u vezu sa činjenicom da su u BiH prisutni međunarodni faktori. U razgovoru za "Politiku" Hodžić, međutim, kaže da veće prihvatanje drugih u BiH nije posledica uticaja stranaca. Bošnjačkim političkim činiocima je, naime, stalo do celovite Bosne i to je glavni razlog izvesnog prihvatanja srpske i hrvatske književnosti. Nasuprot tome, srpski i hrvatski politički činioci su dugo bili zainteresovani za rasturanje BiH i to je, smatra on, od uticaja i na tretman drugih književnosti.

Kako Alija Hodžić objašnjava to što se u nacionalnim centrima bivše SFRJ sad pišu udžbenici koji su više usklađeni sa evropskim zahtevima? Opet je reč o političkim razlozima, jer svi bi hteli u Evropu, a evropski činioci smatraju da se ove zemlje ne mogu uključiti u šire integracije ako ne priznaju svoje susede. To je "disciplinovanje odozgo". Sad počinje nova selekcija tradicije, iz perspektive država koje žele da se što pre povežu s razvijenima. Reč je o novim elitama koje ne vode ratove nego nastoje da nas približe svetu, a za to im je potrebno da uvažavaju zahteve okoline. Otuda i nova rekonstrukcija tradicije, ne samo u udžbenicima.

Na pomenutom skupu, o doprinosu književnosti u stvaranju negativnih stereotipa, govorio je i dr Dragan Žunić, autor nedavno objavljene knjige "Nacionalizam i književnost". Stereotipi i predrasude kao pogrešne generalizacije o narodima, kaže Žunić, ozbiljna su prepreka integracijama. Stereotipi su naročito izraženi prema susedima, a književnost je jedan od njihovih važnih izvora. Zanimljivo je inače da je bugarski autor Veličko Todorov napisao knjigu o stereotipima Bugara o Srbiji i Srbima. Knjiga je objavljena pretprošle godine pod naslovom koji bi mogao da bude "generalna lozinka" svih stereotipa o drugima - "Znam ja njih" ("Znam ja zđah").

Inženjeri tradicije

Žunić kaže da su stereotipi s kojima se susrećemo u književnosti po pravilu simetrični, jer ono što Bugari govore o Srbima, to Srbi kažu o Bugarima. Isto važi i za srpsko-hrvatske stereotipe. U srpskoj književnosti Albanci su često predstavljeni kao "pljačkaši", Bugari "uzimaju ono što im ne pripada, naročito kad im to Rusi daju", "Hrvati mrze Srbe samo zato što su Srbi". Puno je i stereotipa o Romima, mada se oni u literaturi pominju uzgred, što je posledica marginalnog položaja ove etničke grupe.

Ovaj profesor niškog Filozofskog fakulteta kaže da ako je cilj balkanskih država što brža integracija u Evropu, onda je jasno da nas predrasude o drugima neće odvesti u tom pravcu. Zato bi bilo korisno organizovati uporedna istraživanja stereotipa na Balkanu. Da vidimo jedni druge u tuđem ogledalu.

Kakav je odnos prema tradiciji bio u vreme Miloševićevog režima? Dr Nenad Dimitrijević, nekadašnji profesor na novosadskom Pravnom fakultetu, a sada na budimpeštanskom Centralnoevropskom univerzitetu, ocenjuje da je tradicija u Srbiji devedesetih godina bila veoma instrumentalizovana. Ogroman ideološki aparat je nastojao da nam nametne kao tradiciju nešto što nismo tako doživljavali. Večna zavera "svih protiv nas" bila je jedan od elemenata te nazovitradicije, na osnovu koje je konstruisano ogromno nepoverenje u druge.

- Srpski nacionalizam u Miloševićevo doba nije počivao na tradiciji nego na ideološkom inženjeringu, čiji je ultimativni cilj bilo "desubjektiviziranje pojedinaca i razaranje društva". Najvažniji zadatak "inženjera tradicije" bilo je kreiranje onoga čega nema. Danas živimo s posledicama tog projekta i pitanje je da li treba da se s njima suočimo ili da ih zaboravimo. Verujem da treba da se suočimo, zato što prošlost, ako nije kritički analizirana, predstavlja prepreku za uspostavljanje drukčijih odnosa - zaključuje Dimitrijević.