Pravda košta 800 miliona evra

Ukoliko bi se zakonom o denacionalizaciji, koji uskoro treba da ugleda svetlost dana, predvideo naturalni povratak zemljišta svugde gde je to moguće i pravična naknada gde je vraćanje neizvodljivo, onda bi ispravljanje nepravdi samo za vojvođanske oranice državu koštalo najmanje 800 miliona evra. Kako “Dnevnik” ekskluzivno saznaje, Zakonom o agrarnoj reformi i Zakonom o zemljišnom fondu u Vojvodini je nacionalizacijom ukupno oduzeto 668.412 hektara, a kako je u državnoj svojini do dana današnjeg ostalo samo još 240.000 hektara, to znači da će se bivšim vlasnicima morati isplatiti pravična novčana naknada za nešto manje od 430.000 hektara, što po minimalnoj ceni od 2.000 evra po hektaru iznosi preko 800 miliona evra. Ovo, naravno, pod uslovom da se obeštete i podunavske Švabe, u čijem se vlasništvu nalazio i najveći deo otetih oranica.
Prema podacima do kojih je “Dnevnik” došao, 668.412 hektara poljoprivrednog zemljišta je nacionalizovano od 87.000 vlasnika. Najviše je oteto od podunavskih Švaba, i to 389.250 hektara ili nešto više od polovine. Od 1.193 veleposednika je oduzeto 84.000 hektara, od crkava 34.522, od nezemljoradnika 42.000 hektara, od takozvanih neprijatelja kojima je imovina konfiskovana po presudi 22.951 hektara...

Veoma je interesantno i to kako je nacionalizovano zemljište podeljeno. Najviše, 235.910 hektara, dobile su 41.033 porodice saveznih kolonista. Bezemljašima (48.325 porodica) dodeljeno je 124. 217 hektara. “Unutrašnjim” kolonistima ( 7.031 porodica) pripalo je 28.208 hektara, agrarnim interesentima 76.996 hektara, a poljoprivredna dobra su dobila 147.129 hektara.
Zanimljiv je bio i put oduzetih i podeljenih oranica. Nakon omogućavanja prodaje njiva koje su dobili bezemljaši, unutrašnji i savezni kolonisti, kao i agrarni interesenti, počela je prodaja, a kupci su najčešće bile zemljoradničke zadruge i poljoprivredna dobra koja su imala pravo preče kupovine.U periodu od 1959. do 1964. godine prodata su 133.422 hektara, od 1966. do 1975. godine 78.392 hektara,a od 1976. do 1981 oko 35.000 hektara, dok podataka posle 1978. nema. Osim toga, krajem sedamdesetih godina deo zemljišta je otkupljen na desetogodišnji kredit od Fonda penziono-invalidskog osiguranja zemljoradnika Vojvodine, čime su staračka domaćinstva stekla pravo na penziju. Kad se sve sabralo i oduzelo sada je situacija takva da poljoprivredna preduzeća i zadruge u Vojvodini trenutno koriste 575.115 hektara. U društvenoj svojini je 135.000 hektara, ali kombinati koriste 230.000 hektara jer obrađuju i zadružne oranice. Zadružnih oranica ima 200.000 hektara, ali zaduge koriste svega 75.000 hektara što je posledica odluke komunističkih vlasti koje su primorale zadruge da se integrišu s preduzećima i tako im je bez naknade oduzeto zemljište. Sada zadruge pred mnogim sudovima vode duge parnice kako bi vratile “udružene” oranica , ali brzo i efikasno rešenje ovog problema se ne nazire. Na kraju, u državnoj svojini se nalazi 240.000 hektara i samo ovo zemljište može poslužiti za vraćanje bivšim vlasnicima u naturalnom obliku. Po važećem zakonu o privatizaciji, svako ko kupi neki od vojvođanskih poljoprivrednih kombinata kupuje i društvene oranice, dok državne njive dobija na korišćenje.

Para ima za Jezdine i Dafinine „kockare”

Pomoćnik republičkog ministra finansija i prvi čovek ekspertskog tima koji treba da pripremi zakon o denacionalizaciji Budimir Lončar najavio je da će prva verzija budućeg biti urađena do kraja novembra. On nije mogao da kaže da li će novim propisima biti predviđeno vraćanje oranica bivšim vlasnicima u naturalnom obliku, ali je naglasio da su osnovni principi novog zakona jednakost za sve, kao i mogućnost da se ono što je napisano i ostvari.
- Novac za obeštećenje bivših vlasnika će biti najveći problem, jer ga u državnoj kasi nema- rekao je Lončar.- Mnoge zemlje su denacionalizaciju počele još devedesetih godina, ali je do danas nisu završile jer su se i tu pare isprečile kao glavna prepreka.
Bez obzira kako se vraćalo, biće velikih problema, jer 800 miliona evra samo za oranice nije lako obezbediti. Ali, država koja je bila mudra i velikodušna da obeštećuje Jezdine i Dafinine “ kockare” mora kako zna i ume da ispravi i nepravdu prema ljudima koji su apsolutno nedužni stradali.