Znam šta me čeka

– Znam da me sa realizacijom Nacionalnog investicionog plana u toku 2007. očekuju mnogi izazovi. Spreman sam za njih. Jednostavno, znam šta mi je činiti – reče guverner Narodne banke Srbije u intervjuu za „Politiku”, odgovarajući na pitanje – šta će učiniti ako se iduće godine najmanje 1,5 milijardi evra kroz NIP, na ovaj ili onaj način, sruči u našu rovitu privredu?
• NIP se pokreće zbog razvoja, a Vi, kao guverner, sa najavljenim merama možete samo da poskupite toliko novac da ga niko živ neće uzimati u zajam. Nema investicija i razvoja. Nije li to kontraproduktivno?

– Jeste. Ukoliko cena državnog investiranja u razvoj bude pokretanje inflacije. U zakonu o NBS-u nigde ne piše da joj je zadatak da pospešuje razvoj. Znam, takođe, da sve to što budem radio neće biti popularno. Iskreno – ja to i neću. Funkcija guvernera ne samo u Srbiji, već i svih centralnih banaka u svetu, nije da sakuplja jevtine političke poene. Naprotiv. To što ja radim nije politički unosno, ali je u interesu celog društva. Dakle, u slučaju sa NIP-om nema popuštanja pred nekakvim ekonomskim, političkim ili bilo kakvim drugim izazovima. Zna se tačno šta radi guverner.

• Da li ste kao guverner upoznati sa svim idejama NIP-a, ali i mogućim posledicama?

– Kao guverner imam veoma skučene mogućnosti – da na svaku ekonomsku ideju vlade dam mišljenje. To smo u pogledu NIP-a i učinili prilikom rebalansa budžeta za ovu godinu. NBS ni u vladi niti u skupštini nema pravo glasa. Naše je da kažemo kako sve to vidimo i da upozorimo na moguće posledice. Isto činimo i u susretima sa stručnjacima MMF-a ili Svetske banke. Nas iz NBS-a, jedino, interesuje ono što je u vezi sa našim poslom za koji odgovaramo pred Skupštinom Srbije, ali i ovim narodom. Da u slučaju jakog inflatornog pritiska, zbog poteza države, jednostavno, povlačimo novac. Znam – reći ćete – to košta. Da, košta, ali ta cena je manja od inflacije bez kontrole, koja bi pogodila isti taj narod i istu privredu čiji se „razvoj” podstiče, kao i državu.

• Da li je uvažena neka od Vaših sugestija?

– Jeste. Prihvaćen je predlog da se deo novca iz privatizacionih prihoda iskoristi za prevremenu otplatu dugova Svetskoj banci, a ne sve da ode u investicije. 

• Kakav je Vaš stav prema NIP-u?

– Uopšteno govoreći niko, pa ni ja, nema ništa protiv toga što će država da ulaže novac iz privatizacionih prihoda u infrastrukturne objekte ili ravnomerniji ekonomski razvoj republike. Toliko ekonomski i politički kratkovidih nema. Ali sve ostalo što se planira može se drugačije izvesti i sa manje rđavih posledica.

Samo jedan banalan primer. Kupujemo novcem NIP-a stolice, klupe i kompjutere za škole po Srbiji. Generalno uzevši – u redu. Da ih kupimo. Ali, niko se ne upita da li će nam koliko iduće godine ili za pet biti neophodne baš sve škole, pa i one, kako sam video na RTS-u pre neki dan, koje imaju samo tri đaka i učiteljicu. A takvih je po Srbiji ko zna koliko. Bilo bi jevtinije da im kupimo auto ili kombi da ih vozi do prvog većeg mesta i škole u koju vredi ulagati? Čak i da se ne postavi pitanje – ko će decu s planiranih 30.000 kompjutera u Srbiji učiti informatici ili će se, onako, samouka zabavljati igricama?

• Da li za tako veliki zadatak, kao što je „peglanje” 1,5 milijardi evra, NBS ima dovoljno instrumenata?

– Ima. Trenutno naš stok hartija od vrednosti po osnovu repo-operacija iznosi oko 76 milijardi dinara ili oko 900 miliona evra. Osim toga, tokom ove godine NBS je putem obvezne rezerve sterilisao oko dve milijarde evra. Šta to govori? Da NBS ima kapacitet da svaki evro iz NIP-a poništi u onoj meri u kojoj bude podsticao potrošnju i budio inflaciju. Ali, kada to kažem, u isti čas priznajem da te operacije koštaju i da se reflektuju kroz više kamatne stope koje nema ko drugi da plati osim građana, privrede pa i države. Ali to je tako ako odista ozbiljno želimo da se izborimo sa još većim zlom – inflacijom.

• Kada govorite o tom zlu, kolika će ona biti ove godine?

– Za NBS ovog časa nema nikakve dileme. Naša ciljana, bazna, inflacija u ovoj godini biće između sedam i devet procenata.

• U „zasedi” za 2007, međutim, čekaju najavljene povišice zdravstvu, školstvu, vojsci, policiji... Tu su i neka odložena poskupljenja?

– Mi u NBS reagujemo samo na ono što se učini, a ne i priča. Dakle, ako se suma isplaćenih zarada poveća preko plana, mi ćemo reagovati. Ove godine ne bi trebalo da bude problema. Za iduću, bez obzira na tesan okvir, mi ćemo, svesni svih izazova, pa i NIP-a, biti na visini zadatka. Održaćemo inflaciju 2007. u zadatim okvirima.

• Da li imate utisak da će država, koja, uslovno rečeno, kontroliše 45 odsto cena, biti dovoljno kooperativna u vođenju dogovorene antiinflacione politike?

– O tome ćemo razgovarati, verovatno, sa novom vladom prilikom usvajanja budžeta za iduću godinu i videti da li je ili nije na istoj talasnoj dužini. Ali i bez toga, NBS ima dovoljno volje, snage i mera da inflaciju zadrži u zadatim okvirima. Neka mi bude dopušteno da u ovom kontekstu, pogotovo kada su u pitanju povišice plata budžetskih korisnika, podsetim na poruku bivšeg ministra finansija Mađarske Lajoša Bokroša, koji je na zahteve za veće zarade rekao otprilike: „Vi nikada ne možete dobiti toliko velike povišice koje vam ja preko inflacije ne mogu izvući iz džepa”. Meni i NBS-u to nije cilj. Problem, dakle, nije u nominalnom, već u realnom povećanju zarada. Time se, opet, vraćamo na istu priču – inflaciju o kojoj NBS mora da vodi računa i da „svoju ulicu, ma koliko ima onih koji je prljaju, svojski počisti“.

• Poslednjih meseci, otkada je počeo da jača dinar i da pada vrednost evra, svima su puna usta kursa. Mnogi prstom upiru u Vas kao „krivca” što nam izvoz nije veći. Ko je u pravu?

– Hajde za trenutak da izađemo iz dnevnopolitičke i ekonomske sfere. Posmatrajmo to pitanje kursa sa teorijske strane. Evro, kažu, treba da vredi 100 dinara. U redu. Šta to znači za  NBS? Da odmah i po svaku cenu kupuje devize kako bi mu održala tu cenu. Povećavali bismo svakodnevno devizne rezerve, a u naše robnonovčane tokove upumpavali ogromne sume dinara. Šta s njima? Dopustiti inflaciji da ih obezvredi ili ih sterilisati. Čime? Visokim kamatama i obaveznom rezervom. Sadašnja kamatna stopa za repo-operacije otišla bi sa 18 na 22 ili 25 procenata, a s njom i kamate. Ko god se zalaže za viši kurs evra hoće skup novac, visoke devizne rezerve i sve moguće restriktivne mere novčane i kreditne politike. Da li nam to treba? Naravno – ne. Ali kod nas u Srbiji svi sve znaju – od fudbala, politike, preko poljoprivrede do bankarstva, a o  kursu – da se i ne govori.

• Obećavate li da ćemo se iduće godine u ovo isto vreme videti na istom mestu?

– Da. U onoj meri u kojoj i Vi meni obećate da ćete tada biti u „Politici”.

• Onda, vidimo se!

Uticaj izbora na NBS

• Posle referenduma o Ustavu slede izbori. Da li strepite od njihovog ishoda i rezultata koji na njemu postigne G-17 plus?

– Što se mene tiče, tu nema nikakve dileme – ja ostajem tu gde jesam. Mene je izabrala Skupština Srbije, naravno, na predlog G-17 plus.  Partija od mene, kao guvernera, nije imala koristi. Nisam nosio njene majice, niti sam njene ljude zapošljavao, a još manje činio im bilo kakve ustupke. Obavljao sam svoj Ustavom i zakonom propisan posao i trudio se da cene zadržim pod kontrolom.

Biću ponosan na ono što sam uradio ako bih nakon četiri godine, koliko mi traje mandat, dakle još godinu i po, predao novom guverneru štafetnu palicu sa mnogo jačom i efikasnijom centralnom bankom, koja danas ima svega 2.650 zaposlenih, od čega 650 u Zavodu za izradu novčanica kao posebnom profitnom centru. Prepolovili smo broj zaposlenih. Manje ih je nego što ima centralna banka Grčke, koja nije emisiona banka.