Igra ljubavi i mržnje DS i DSS

Tokom leta analitičar Dušan Pavlović prognozirao je da će izbori u Srbiji biti izazvani ili Kosovom ili ostavkom ministara iz G17 Plus. U prvom slučaju vodila bi se "patriotska kampanja", u kojoj bi mogli biti uspešni radikali, socijalisti ali i DSS, a u drugom glavna tema - evropske integracije - bi više odgovarala DS i G17 Plus. Politikolog Slobodan Antonić istovremeno je ukazivao da je dogovor DS i DSS o izborima mnogo komplikovaniji nego što se to čini, jer znači novi paket o podeli resursa zemlje. U novom paketu i Vojislav Koštunica i Boris Tadić će se truditi da zadrže ono što već imaju i osvoje novo - objašnjavao je Antonić - prvi mesta u Vladi, drugi predsedničku funkciju i Beograd i Vojvodinu. Jesen je pokazala da su ove prognoze tačne, ali nedovoljne da opišu bogatstvo političke stvarnosti. Jer, u mrtvoj trci s vremenom, izbori su izazvani istovremeno i kosovskim problemom i ostavkama iz G17 Plus, njihovi datumi i nivoi, odnosno paket o podeli moći je vezan za ustav, a ustav za potvrđivanje na referendumu. Konačni rezultat je da je referendumska kampanja potonula u senku sukoba povodom tajminga izbora, što ne znači da ustav neće dobiti dovoljnu podršku građana.
- Ne vidim mogućnost da referendum propadne, s obzirom na način na koji je organizovan, koliko je novca uloženo, kao i to da još nije rešeno ko će biti pored glasačkih kutija tokom noći - kaže za Danas istoričar Čedomir Antić. On smatra da bi za eventualani neuspeh referenduma bila potrebna "podrška" i DS i DSS, mada primećuje da demokrate daju "neiskrenu" podršku ustavu. "U izjavama Gorice Mojović i Bojana Pajtića, navodi se kao prednost to što on može lako da se menja, pa kakav je to ustav koji se donosi da bi se odmah menjao", primećuje Antić dodajući da je ustavni konsenzus postignut "na loš miloševićevski tajni način".

KO JE BIO VEROLOMAN

Zdravorazumsko pitanje koje se nametnulo povodom tog "miloševićevskog konsenzusa" jeste kako je moguće da je dogovoren ustav, a da nisu dogovoreni izbori, ili ako jesu, da li je neko i ko prekršio dogovor. Senzacionalistička štampa, koja je odmah po proglašenju predloga ustava u parlamentu 30. septembra počela licitiranjem datuma izbora i navodila detalje "koalicionog sporazuma" DSS i DS o podeli resora u budućoj vladi, zaključila je priču sredinom ove nedelje naslovom da je "Voja prevario Borisa". Sam Tadić je dao povoda za takve napise izjavom koju je dao svim televizijama u kojoj sa puno žestine objašnjava da on "nije čovek koji će oslabiti svoju poziciju", stvarajući utisak da se ne obraća građanima, nego premijeru. Ozbiljniji posmatrači javne scene, pak, ukazali su da je serija započeta izjavama visokih funckonera DS o tome da će premijer biti iz ove stranke, što bi trebalo da predstavlja kršenje dogovora da Koštunica ostaje premijer, isto kao i Tadić predsednik.

- Monoge stvari u tom dogovoru su pale u vodu. Od strane DSS i G17 Plus vidljiva je od početka zla namera da se ne izađe u susret Borisu Tadiću i predsednički i parlamentarni izbori ne održe istovremeno. U zemljama kao što je Srbija, prilikom kampanje vrlo je bitna ličnost koja je nosilac liste i smatra se da jak predsednički kandidat nosi glasove i poslaničkoj listi. Nastavljena je igra ljubavi i mržnje između DSS i DS, u kojoj je ljubav na delu kada treba čuvati vlast - kaže Čedomir Antić.

Ako bi se pošlo od toga da je prilikom "ustavne večere" u danu dogovora o ustavu, postignuta "načelna saglasnost" i o izborima, zanimljivo je posebno i na primeru stavova SPS, kako je ta "načelna saglasnost" mutirala.

SRPSKA PARTITOKRATIJA

U stranci koja podržava manjinsku Koštuničinu vladu, prvo su rekli da njima ne smeta da se održe izbori na svim nivoima u decembru, čak iako imaju izborni kongres na kome biraju novog lidera 3. decembra. Jednostavno, na izbornom kongresu predstavili bi i kandidate za poslanike, sve bi bila izborna konvencija-hepening, a ionako već referendumsku kampanju vode prilikom "izbornih konferencija". To je bilo prve nedelje oktobra, a u drugoj, partijski stav je glasio da je posle proglašenja ustava neophodna ozbiljna "analiza" na osnovu koje bi bio donet ustavni zakon, promenjen izborni zakon i donet novi o lokalnoj samoupravi. I potom raspisani izbori na svim nivoima, uključujući i lokalne, kako bi se uštedelo na troškovima. Čak je i javnost pozvana da se podseti da je važeći izborni zakon "Šešeljev", odnosno da je usvojen 2000. kao predlog SRS. Pošto socijalisti najčešće glasno kažu ono što se u DSS namerava, iz ovog laganog zaokreta bi se moglo zaključiti sledeće: Koštunica će verovatno dati istovremeno i predsedničke i parlamentarne izbore, ali ne u decembru, kako traži DS, ili obrnuto, biće u decembru ali bez predsedničkih.

Urednik Srpske pravne revije Vladimir Todorić je mišljenja da je ustav "kolateralna šteta" dogovora o izborima i da predstavlja dokaz da je u Srbiji na delu poseban oblik vladavine - "partitokratija", gde stranke suvereno vladaju građanima, a ne u njihovo ime. U prilog ideji "političke klase" koja je bespoštedna u odbrani svojih interesa, urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović naveo je i da se niko posebno nije bavio članom ustava koji predviđa da parlament zadržava broj od 250 poslanika, iako je to preskupo za zemlju ovog standarda. Nezvanični kontraargument iz vlasti je državotvorni: zadržavanje broja poslanika je simbolično i zadržavanje dosadašnje teritorije - i Kosova.

Prema rečima profesora iz BIH Slave Kukića, srpske stranke su potpuno u regionalnom i svetskom trendu, a to je da umesto biračima i simpatizerima, teže da se obraćaju celom biračkom telu nudeći im umesto ideologije, marketing. Referendumska kampanja kao uvertira za izbornu, pokazuje neverovatnu moć upravo takvog pristupa, gde recimo, na nedavnom skupu u Centru Sava pored Ivice Dačića, sedi sekretar Vlade iz DSS Dejan Mihajlov, i potpredsednik parlamenta iz DS Milan Marković. Na ovakvoj "sinergiji" nekad potpuno suprotstavljenih "političkih brendova", pozavideli bi svakako i kreatori reklama za pivo ili uloške.

Po mišljenju Dragoljuba Mićunovića, predsednika Političkog saveta DS, problem je pak što "mi i nemamo racionalne i trezvene osnove za izjašnjavanje birača", odnosno "iracionalna sfera u biraču koja je sklona manipulacijama, se često potcenuje". Mićunović još ponavlja i da je problem srpskog naroda što "je istorijski, a nije politički" i što stalno ima problem da se politički samoodredi u čemu ovaj ustavni poduhvat predstavlja još jedan pozitivan napor.

Vladimir Todorić, nasuprot tome, tvrdi da je svaka procedura građanskog društva isključena iz ovakvog ustavnog procesa i da "totalni marketing" u kampanji "sa sugestivnim pitanjem da li ste za novi ustav" ne može da je nadomesti. I stoga je po njemu pogrešno izveden "koren vlasti" iz same vlasti, a ne "od građana", a ustav je "samo privremeno sredstvo u tome". Zato će kao privremen biti i tretiran, oni koji su ga doneli neće imati volju i da ga sprovode, a da je tako videće se već na primeru izbora, ali i na tome koliko će brzo buduća vlast menjati "novi ustav".