Liste čekanja

U politiku se retko ulazi iz ljubavi prema bližnjima. Kada se jednom uđe, retko se izlazi. Politika donosi ugled, moć i novac. Što više se uspinje, političar odlučuje o sudbini više ljudi. Tako u svetu. Nema razloga da u Srbiji bude drugačije. Ono što je ovde drugačije jeste nepostojanje pravila. U Evropi kojoj Srbija teži političar zna kakve posledice će snositi ako prekrši pisana ili nepisana pravila. U Austriji ili Norveškoj i ministar i opštinski funkcioner znaju da ih svaki policajac može zaustaviti i kazniti ako prekorače brzinu. Naprave li veći javni prekršaj, nema načina da ućutkaju javnost i izbegnu mere koje sleduju svima jednako.

Ovde na svim stepenicama vlasti postoji nedodirljivost. Nedodirljivi su najveća opasnost po demokratiju. Ministar Ilić, zato što raspolaže velikim državnim parama, veruje da je ovlašćen određivati ko je sitna boranija, a ko krupna riba. Sa predsednikom vlade on verovatno razgovara drugačije nego sa leskovačkim novinarima. Baš to ne valja. Ako nepristojnost prema novinarima ne bude ništa koštala ministra i doktora nauka Ilića, koštaće državu. Pošto je član vlade, njegove reči mere se drugačije nego ono što izgovori Šešeljev doživotni zamenik. Ako doktor nauka Mikavica nakon što je izazvao saobraćajku sa teškim povredama nedužne pešakinje ostane među pet najuticajnijih političara u Novom Sadu, cenu će platiti, pre ili kasnije, njegov politički zaštitnik. To je, koliko se zna, Vojislav Koštunica. Uzalud mu učtivi razgovori sa vodećim Evropljanima kada kod kuće zarad opstanka vlade dopušta ono što je u Evropi nedopustivo.

Ako partija, bilo koja, nema dovoljno pristojnih ljudi za obavljanje državnih poslova i ako ne može da primiri mangupe u svojim redovima, mangupi će, što reče Lenjin, doći glave i partijama i državi.
Partije u Srbiji su iznad demokratije. Izdelile su zemlju na atare i svaka je vrhovna vlast u svome. Neki vojvođanski političari dograđuju demokratiju putem sopstvenih nevladinih organizacija. Na poslu su vlast, posle posla bave se nevladinim delatnostima. Novac za to deli im pokrajina, koja im daje i mesečne plate i ostale povlastice. Partije predsednika pokrajinske skupštine i vlade zbog toga će izgubiti poneki postotak glasova. To je u redu. Nije u redu da se država ne zaštiti od onih koji će nešto slično poželeti dogodine ili kroz pet godina. Nije u redu da u jednoj od najvažnijih pokrajinskih stolica sedi građanin protiv koga je podneto nekoliko desetina krivičnih prijava. Vladajuća koalicija ga čuva da bi sačuvala sebe. Uzalud im veličanja Vojvodine kao evropske regije kada ne bi da (se) vladaju po evropskim pravilima.

Srbija nije izuzetak po tome što se u njoj štampaju mračnjački listovi. Ima smeća i drugde. Srbija je izuzetak po tome što se ovde izmišljotine i otrovne reči mogu izgovarati za skupštinskom govornicom i zatim nekažnjeno štampati u hiljadama primeraka. Opozicija postoji radi toga da bi nadzirala vladu i sprečavala zloupotrebu vlasti. Opozicija koja huška ljude protiv drugih ljudi i ima svoje kurire koji će raznositi prljavštinu na sve strane radi protiv sopstvene zemlje. Užasno je što se u novine mogu staviti svakojake ogavnosti. Nije manje užasno što ima dovoljno ljudi koji će to kupiti, verovati i prepričavati.

Ustav je maltene gotov. Još samo da se izglanca, izglasa i overi na referendumu. Jedino nije objašnjeno hoće li na njemu glasati svi stanovnici Srbije. U koju, po preambuli, spada i Kosovo. Da li je Kosovo uneto u ustav zato što vlast veruje da ga može sačuvati u sastavu države, ili samo radi toga kako bi pokazala da je, eto, učinila što je mogla? Političari bi mogli imati u vidu ono što znaju sportisti: ako imate pred sobom protivnika na čijoj strani je zvučno ime, većina gledalaca i sudija, morate pobediti bar sa dva gola razlike. U protivnom se u poslednjim sekundama dogodi nešto nepredviđeno i ostaje samo sećanje na propuštenu priliku. Ispostavi li se da će ustav doneti željena dva gola razlike - svaka čast.
Na listama čekanja za teške operacije u Srbiji ima dvadesetak hiljada ljudi. Liste će postojati još nekoliko godina, kaže ministar zdravlja. Kao lekar, on zna da svi ljudi sa lista ne mogu preživeti dok ne dođu na red. Pošto zna i kakvo je stanje u bolnicama, verovatno ne može da obeća brže ukidanje lista. Ljudima koji znaju da možda neće dočekati svoj red za preživljavanje ustav i Kosovo znače isto što i Evropska unija, investicioni plan ili bilo koja druga politička priča.

Uoči majskog referenduma Beograd je svim snagama nastojao da slomi Đukanovića. Uoči prošlonedeljnih izbora nije bilo vidljivog mešanja u unutrašnje poslove države Crne Gore. Za samo nekoliko meseci Beograd je uvideo da nema svrhe uletati u izgubljene bitke. Srbija će biti zrela država kada bude u stanju da glavu koristi za razmišljanje, a ne za lupanje o zidove.